• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KAD U SRBIJI VIDE ZMIJU, ODMAH NJEGA ZOVU! Vladica ih nalazi SVUDA, od kolevke do zamrzivača - evo šta ODMAH da uradite!

Vladica Stanković jedan je od retkih ukrotitelja i hvatača zmija u Srbiji i poslednjih dana ima "pune ruke posla". Ovo su njegovi saveti - šta bi trebalo da uradite ako je ugledate.

Zmija belouška combo Izvor: Privatna arhiva

Vladica Stanković svakog dana prima pozive sa molbom da dođe i uhvati zmiju koja se ušunjala u kuću, kola, stan ili dvorište.

Dečaka u blizini Niša poskok nedavno ujeo za obraz, dok su mnogi stanari u Beogradu primetili da se zmije pojavljuju na neobičnim mestima u gradu. 

"Hvatač zmija" otkrio je za MONDO gde ima zmija otrovnica u Srbiji, na koja mesta se najčešče zavlače, koju grešku pravimo kada ih primetimo i kako zapravo treba da reagujemo kada dođe do "bliskog susreta". 

Možda će vas zanimati

OTROVNICA NEMA U BEOGRADU

U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od čega su poskok i šarka jedine otrovnice. Šargan je takođe otrovnica, ali je otrov ove zmije slab i nije značajan za čoveka. Sve ostale zmije su neotrovne i potpuno bezopasne po čoveka, kaže Vladica Stanković. 

"Oko Beograda i Vojvodine nema otrovnih zmija. Možda se ponekad nađe na Fruškoj gori, ali uglavnom su to zmije koje nisu otrovne, znači smuk, belouška, vodene zmije.  Vodene zmije najčešće viđaju oni koji kampuju u blizini reka i jezera. Ako se desi da ujede zmija koja nije otrovna, to nije opasno, retko se dešava da unese neku bakteriju ili da se inficira rana. Šarke i poskoke nalazio sam na jugu Srbije", objašnjava Stanković. 

Mediji su preneli da su stanari Slavije, Vojvode Vlahovića i Kosovske ulice i Đerma u Beogradu poslednjih meseci prijavljivali zmije u svom kraju, dok se jedna pojavila i na ulazu zgrade na Dorćolu. Kako se ispostavilo, uglavnom su to smukovi i belouške, neotrovne zmije koje su zaštićene zakonom.

Belouška, Zmija, Vladica Stanković Izvor: Privatna arhiva

NAŠAO SMUKA U VRANJU U DEČJOJ KOLEVCI

Nalazio sam zmije ispod auta, skutera, zamrzivača i frižidera, gde se kriju oko kablova kada je hladno vreme, kaže Vladica Stanković za MONDO. 

"Često se sakrivaju u ormare gde su kablovi i struja. Zmije sam nalazio u krevetima, kolevkama. To se desilo u Vranju i bio jeto smuk, koji nije opasan. Ljudi koji nađu poskoka u kući, ispod nekih mašina, u bunarima, često me zovu da dođem da ga izvadim. Idem po celoj Srbiji, gde god da me pozovu, uhvatim zmiju i vraćam je u njeno prirodno stanište",kaže Vladica Stanković za naš portal. 

ŽENA HTELA DA PRODA AUTOMOBIL ZBOG ZMIJE

Strah i neznanje dovode do toga da zmije mnogi ubijaju, iako za time nema potrebe, kaže hvatač zmija. 

"Ljudi su često isprepadani i misle da su sve zmije otrovne. Ipak, dovoljno je samo da se sklonite i zmija će da ode. Jedna žena kojoj je zmija ušla u autombil, pozvala me da je izvadim, a kada sam došao, ona je već odlučila da će da proda automobil, da kupi novi, bila je potpuno isprepadana. Takav strah je zaista preterivanje. Tek posle nekih razgovora, ljudi shvate da su zmije životinje kao sve druge", kaže Stanković. 

ŠARKE NA PLANINAMA, POSKOK U KAMENJARIMA

Mnogi misle da su otrovnice poskok i šarka velike, ali one uglavnom nisu veće od 80 santimetara. Poskok može da se prepozna po rogu na glavi, a šarka ima cik-cak šare koje liče na romboide, deblje i kraće telo, objašnjava naš sagovornik. 

"Zabluda je da su sve zmije sa trouglastom glavom otrovnice, kao i da su sve šarene zmije šarke. Nije baš lako prepoznati zmije. Poskok je najrasprostranjenija otrovnica, živi južno od Save i Dunava. Ženke rastu 60 do 70 santimetara, a mužjaci su nešto veći. Prepoznaćete je po malom rogu na vrhu glave. Naseljava kamenjare, hrastove šume, kanjone. Aktivan je leti, najčešče lovi preko dana, a može se popeti na drveće. Šarke su imaju trouglastu glavu i mali vrat koji je uži od tela. Mužjaci su obično svetlosivi, ženke smeđe ili riđe. Naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskim ali i planinskim predelima", kaže Vladica Stanković. 

 BEZ NAGLIH POKRETA

Često ljudi prolaze pored poskoka kada su negde na planini i on ne reguje, sve dok ga ne dirate, ne nagazite i ne iritirate, kada se brani, kaže Vladica Stanković. 

"Mi smo za njih predatori, pa nas poskok šištanjem upozorava da se sklonimo. Zmije su korisne, jer se hrane glodarima. Ne treba ih dirati i uznemiravati, što najčešće rade deca. One ujedaju iz straha i to najčešće za eksremitete, kada ih nagazimo ili želimo da ih dodirnemo. Ja nemam pravilo kako prilazim zmijama, ali to je najčešće bez naglih pokreta, sa posebnom taktikom, moram da budem pribran", objašnjava naš sagovornik. 

AKO VAS UJEDE, PIJTE VODU I NE ISISAVAJTE OTROV

Ako dođe do ujeda, to mesto ujeda treba stisnuti do pojave sukrvice i obrisati višak otrova na koži. Poslednjih 35 godina u Srbiji nije bilo smrtnog slučaja zbog zmijskog ujeda, pokazuju podaci. 

"Ako dođe do ujeda, ako možete, stavite hladnu oblogu na mesto ujeda i popite vode. Nemojte seći mesto ujeda, podvezivati ga, niti pokušavati da isisate otrov. Nemojte paničiti, umirite se jer tako usporavate cirkulaciju i sprečavate da otrov putuje krvotokom. Zdravi ljudi u dobroj kondiciji, najčešće nakon prve pomoći i javljanja lekaru, nemaju komplikacije. Čak i ujed otrovne zmije u Srbiji za većinu ljudi nije koban, to je opasno za one koji imaju srčane probleme ili neke alergije. Generalno, stršljeni su opasniji od zmija, od njih više ljudi umire u Srbiji", kaže Vladica. 

Belouška, Zmija, Vladica Stanković Izvor: Privatna arhiva

ZAVOLEO ZMIJE NAKON TRAGEDIJE

Kako nam je Vladica Stanković objasnio, svoje Udruženje za zaštitu gmizavaca i životne sredine odlučio je da osnuje nakon tragedije koja ga je zadesila. 

"Počeo sam da se bavim ovim poslom kada sam pre 17 godina bio u situaciji da moram da ubijem zmiju koja nam je ušla u dvorište, a nakon toga mi se desio smrtni slučaj. Shvatio sam to kao znak da zmije ne treba ubijati i i počeo sam više da proučavam te životinje, da učim o njima. Osnovao sam neprofitabilno udruženje i time se bavim kao hobijem, jer sam inače vatrogasac. Hvatanje zmija mi pruža osećaj adrenalina, ali mnogo znanja je potrebno da bi se čovek time bavio", kaže Vladica. 

KAZNE ZA UBIJANJE DO 100.000 DINARA

Kazne za ubijanje zmija kreću se od 14.400 do 100.000 dinara. Visina naknade za štete prouzrokovane ubijanjem pojedinih primeraka strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta utvrđuje se prema redu, porodici i vrsti za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste. 

Pročitajte još

Inicijalizacija u toku...

Komentari 3

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

mile

moja zena i tasta isto nisu otrovnice al su svejedno opasne

SrbIN

Haha nije mi prijatno kada citam tekst, a ne da ih uzivo vidim.

Mix

Kako samo na jugu sarke i poskok ima ih u zapodnoj srbiji koliko ti volja

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU