"Bio sam očajan nisam znao šta da radim od muke. Našao sam u šumi neki šut i onda sam ih gađao ciglama."
Na današnji dan 2001. godine Hagu je izručen Slobodan Milošević. Do tog trenutka Milošević je boravio u Centralnom zatvoru gde je bio smešten posle hapšenja koje se odigralo u noći između 31. marta i 1. aprila iste godine.
Ispred vile u Užičkoj ulici dok je trajala akcija hapšenja nalazilo se nekoliko stotina ljudi. Među njima bio je i Ljubodrag Duci Simonović, bivši košarkaš i doktor filozofije. On se u jednom intervjuu prisetio te večeri kada je hapšen Milošević u vili Mir.
"Bio sam ispred Užičke kada su hapsili Miloševića sa ćerkom Dunjom i sa bivšom suprugom. Došli smo oko ponoći. Bili smo na donjem delu. Videlo se da je od toga napravljen spektakl za Zapad. Srbi hapse svog predsednika a Zapad tapše", rekao je Simonović.
On je detaljno opisako kako je sve izgledalo te noći.
"Bio je jedan reflektor na jednom visokom stubu koji je osvetljavao taj prostor. A sa te leve strane dolazili su zatamnjeni džipovi iz kojih su iskakali momci koji su imali zamaskirana lica i patike. Nosili su neke kratke šmajesere, to su neki engleski automati. Pokušavali su da se podvuku pod taj zid a neki su pokušavali da ga preskoče", ispričao je Simonović za Balkan info.
A onda su se odjednom čuli pucnji sa druge strane.
"Bio sam očajan nisam znao šta da radim od muke. Našao sam u šumi neki šut i onda sam ih gađao ciglama. Jednog sam pogodio u vrat a na jednom džipu sam razbio staklo. Odjednom iz tog mraka vidim ruku koja drži pištolj i okreće se prema meni. Ja sam bio na 10 metara od njega. I odjednom vidim nogu koja izlazi iz mraka i udara u lakat tog tipa i on puca u vazduh. E tu nastaje jurnjava", kaže Simonović.
On je rekao da je te noći imao kašikaru on bi je bacio na novinare koji su bili ispred Miloševićeve vile.
"Znaš kako su se postavili - ko fudbalska ekipa. To je bila borba za pet miliona dolara za Miloševićevu glavu", rekao je Simonović.
Ujutru je, kako kaže, poslao ćerku kući a on je krenuo sa grupom ljudi na severnu kapiju.
"Četa mala ali odabrana. Mi smo se uhvatili ispod miške a bilo nas je tri reda. Prvo nas je policija ubeđivala ali onda su videli da nema šanse da mi pristanemo da se dobrovoljno raziđemo. I meni prilazi jedan mladi policajac, hvata me za jaknu i ona u tom trenutku puca. Sva se pocepala i raspala. Ja bio besan. Skočim i uhvatim ga za gušu i počnem da ga davim. Skoče onda njegove kolege i tada sam osetio dva udarca u glavu. Tu sam pao u nesvest. Posle kada sam se probudio čujem žene viču - Ubiše Ducija!", prisetio se Simonović.
Posle ga je jedan prijatelj odvezao kući da se presvuče.
"I posle sam se ponovo vratio pred Užičku".
Duci se tokom intervjua zaplako sećajući se kako je prvi put video Miloševića izbliza.
"Ispred tog platoa na kome smo mi bili Milošević se pojavio sa unukom. To je bilo prvi put da sam ga video izbliza. To mi je bilo najtragičnije", ispričao je Simonović.
(MONDO)
