2.000 DINARA AKO POGREŠITE BROJ NA UPLATNICI ILI SE ŽALITE: "Naplatiće nam ulazak u banku i razgovor sa službenikom!"

Pojedine banke u Srbiji počele su svojim klijentima da naplaćuju kazne od 1.000 do 2.000 dinara ako na uplatnici pogreše broj računa i ako protiv banke podnesu reklamaciju odnosno žalbu, za koju banka proceni da nema osnova. 

Dejan Gavrilović, predsednik organizacije "Efektiva", kaže za MONDO da su građani posebno ogorčeni odlukom banki da uvedu taksu za grešku prilikom popunjavanja broja računa na uplatnici. 

"Mi radimo posao banke, sami popunjavamo uplatnicu, imamo svoju opremu, kompjuter ili telefon, internet, trošimo i svoje resurse. Uz to trošimo svoje vreme radeći posao banke. Ne samo što se sada nama naplaćuje onlajn bankarstvo, koje godinama same promovišu, nego sada ako slučajno pogrešimo jednu cifru, naplaćuju nam kaznu 1.000 do 2.000 dinara", kaže Dejan Gavrilović.

Kao poseban apsurd klijenti navode to što se od sada naplaćuju reklamacije za koje banka smatra da su neosnovane, tvrdi naš sagovornik.

"Banke odlučuju da li će reklamacija biti usvojena i ništa ih ne sprečava da svaku reklamaciju proglase neosnovanom. A sada vam naplaćuje i to što ste uopšte pokušali da uložite reklamaciju, i to po ceni od 1.000 do 2.000 dinara. Na taj način demotivišu klijente da uopšte pokušaju da se žale", kaže Dejan Gavrilović za MONDO.

SLEDEĆA JE NAPLATA ULASKA U BANKU I RAZGOVORA SA BANKAROM?

Kako objašnjava za MONDO, ne postoji zakon koji ograničava banke u tome da naplate neku uslugu i određivanju koliko će ta cena da poskupi.

"Kada je jedna od banaka početkom godine krenula sa poskupljenjima usluga održavanje računa, naknade za onlajn plaćanje, naknade za novu karticu i naknade za podizanje novca sa bankomata, ostale banke krenule su to da prate. To je postalo nekontrolisano i sledeće što možemo da očekujemo jeste da se ulazak u banku i razgovor sa službenikom naplaćuje 500 dinara. Granica ne postoji, gotovo da ne možemo ni da pretpostavimo šta je sledeće i dokle ide maštovitost. To znači da zakon mora da se promeni i da granica mora da se postavi", kaže sagovornik MONDA. 

ŠTA MOŽEMO DA URADIMO?

Prema Zakonu o platnim uslugama i obligacionim odnosima, za svako plaćanje treba da postoji ekvilalent vrednosti usluga. 

"To znači da, ako banka želi nešto da vam naplati, onda mora da obrazloži koje troškove je imala da bi tu uslugu izvršila. S druge strane, lično sam tražio da mi se odgovori kakva je to usluga održavanja računa i tražio sam da mi to ukinu, rekao sam da mi nije potrebna. Oni su odgovorili da ne postoji mogućnost ukidanja te usluge i da mogu da promenim banku ako nisam zadovoljan", kaže Gavrilović za MONDO.

Postavlja se pitanje - šta ako svaka od 25 banaka, koliko trenutno posluje u Srbiji, ima ista pravila i svaka uvede poskupljenje usluga?

"Smatram da po zakonu svako ima šanse da dobije spor protiv banke i siguran sam da će banke posle ovoga da dobiju novi talas tužbi. Ako na sudu banka ne bi uspela da dokaže da je imala trošak, a naplatila je uslugu, to ne bi uspela da dobije. Na primer, klijenti se masovno žale i traže od banke da vrati nepostojeće troškove obrade kredita, ali, iako već imamo pozitivne presude suda, banke zvanično i dalje stoje iza toga da rade po zakonu", kaže Gavrilović.

CRNE LISTE KLIJENATA

Iako banke ne bi smele da vrše diskriminaciju klijenata, godinama se zna da banke imaju "crne liste" klijenata koji su se žalili na neku uslugu ili ih tužili. 

"To znači da banka ima pravo da klijentima ne odobri kredit ili bilo koju uslugu, bez ikakvog obrazloženja. To je još jedan od načina da se banke svete onima koji su ih tužili i da im to naplate kada odbiju žalbe. Ipak, činjenica je da u Srbiji trenutno postoji 150.000 sporova protiv banaka i da je 100.000 podneto zadnje dve godine. To znači da sve veći broj građana zna svoja prava i dobija tužbe", ističe Gavrilović za MONDO.

ŠTA KAŽU IZ NARODNE BANKE SRBIJE?

Kada nam banka odbije reklamaciju i naplati to što smo pokušali da uložimo žalbu na neku uslugu, imamo mogućnost da se obratimo Narodnoj banci Srbije i njihovom Centru za zaštitu korisnika.

"Od januara do kraja juna postupali smo po 26 pritužbi u vezi s reklamacijama zbog transakcija izvršenih platnom karticom, od čega je 17 bilo neosnovanih pritužbi i 9 osnovanih. U 2020. godini ukupno je bilo 37 ovakvih pritužbi, od čega su 22 neosnovane i 15 osnovanih. Kada je pritužba korisnika osnovana, između ostalog nalažemo banci da otkloni nepravilnost, da račun korisnika vrati u stanje u kom bi bio, što uključuje i da se vrate sve naplaćene naknade",  kažu za MONDO u Narodnoj banci Srbije. 

Kako u NBS objašnjavaju, korisnici mogu da prihvate ili odbiju, besplatno ugase račun i izaberu finansijsku ustanovu koju žele.

"U skladu sa svojim ovlašćenjima, razmotrićemo ove nove vrste naknada i preduzeti odgovarajuće mere ako utvrdimo da nemaju uporište u propisima. Veliki broj korisnika platnih usluga savesno podnosi reklamacije i prigovore i na to imaju pravo i ne mogu unapred znati hoće li njihove reklamacije i prigovori biti neosnovani. Banke ih ne smeju obeshrabrivati u tome", rekli su za medije iz Narodne banke. 

A GDE SU OSTALA POSKUPLJENJA?

Da podsetimo, u nekim bankama troškovi održavanja računa sada su veći i za 100 odsto, a kao posebno problematično vidi i to što je uvedena provizija na onlajn plaćanje. Nedavno je uvedena i naknada za primanje penzija iz inostranstva, zato što je procenjeno da tu ima koristi.

"Upit stanja na bankomatu, pa čak i zatvaranje računa, naplaćuje se 4.000 dinara, kako bi te demotivisali da menjaš banku. Kada je doneta odluka da se otvaranje računa ne naplaćuje, odlučili su da naplate zatvaranje računa i takvo uslovljavanje je sigurno nezakonito. Sva ta posklupljenja dolaze u trenutku kada banke zarađuiju više nego ikada, a mnogi građani su u minusu zbog korone i gubitka posla", objašnjavaju za MONDO iz Efektive.