Banke u Srbiji povećale cene usluga i provizije, same odlučuju o visini, ali mnogi ne mogu baš tako lako da raskinu ugovore sa njima.
"Povećali smo proviziju za plaćanja po platnom računu, isto i za upit stanja na bankomatu". Ovako ukratko izgleda obaveštenje koje su dobili klijenti nekih banaka.
Inače, banke zarađuju od provizija i usluga, a pandemija virusa korona im je prošle godine omela poslovane i usled dva moratorijuma od po pet meseci, prihodi su pale.
Ko ne želi da plaća nove povišene cene usluga i provizije, može da promeni banku. Međutim, to u praksi nije tako lako.
Procedure nisu toliko komplikovane, ali onaj ko ima kredit u toj banci ili neki od dozvoljenih minusa ne može tako lako da menja banku. Prosečno zaduženje po korisniku u Srbiji je oko 1.000 evra. Neki otvaraju i po nekoliko računa kako bi refinansirali neke prethodne, pa je stvar još komplikovanija.
Dozvolu za pružanje platnih usluga imaju 24 banke, 13 platnih institucija i četiri institucije elektronskog novca. Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da korisnici platnih usluga mogu da izaberu one za koje ocene da će na najekonomičniji i najefikasniji način moći da im pruže usluge.
Zakon o platnim uslugama predviđa da pružalac ima pravo da korisniku naplati naknadu za pruženu uslugu, a visina naknada koju pružalac naplaćuje zavisi od njegove poslovne politike kojom on nastoji da bude što konkurentniji na tržištu i svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga.
"Svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali s obzirom na to da u Srbiji trenutno posluje 24 banke, svakoj od njih je u interesu da ima konkurentnu ponudu. Banke su u predugovornoj fazi dužne da korisniku daju informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o depozitu, kreditu, ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa, o izdavanju i korišćenju kreditne kartice za koje je pokazao interesovanje, na način koji će klijentu omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca iste usluge i proceni da li ti uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu”, kažu u NBS.
Banke nisu, kako ističu, u obavezi da unapred dostavljaju NBS predlog izmene visine provizije za usluge koje pružaju, ali su u skladu sa Zakonom o platnim uslugama dužne da o promenama naknada informišu svoje korisnike.
Standardizovan obrazac izveštaja o naplaćenim provizijama za usluge povezane s platnim računom, koji sadrži sve naknade koje je pružalac naplatio korisniku u toku kalendarske godine za obavljene usluge u okviru određenog platnog računa, propisala je NBS.
Pružalac platnih usluga dužan je da Ovaj izveštaj banka je dužna da dostavi potrošaču najmanje jednom godišnje, i to najkasnije 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu. Izveštaj mogu zatražiti i preduzetnici u bilo kom trenutku.
Izveštaj takođe sadrži i informaciju o primenjenim kamatnim stopama i ukupnom iznosu zajma ako je banka naplaćivala kamatu u izveštajnom periodu za pojedine usluge povezane s platnim računom.
(MONDO/Politika)
