Na trafikama u Srbiji sve češće je okačen natpis "Potreban radnik", dok su oglasi na internetu puni ponuda za ovo zaposlenje.
Ipak, sve manji broj ljudi se odlučuje da radi ovaj posao čak i u situaciji kada nema nikakva primanja.
M.Š. (27) iz Bora koja je radila kao radnica na trafici kada je došla u Beograd, ispričala je za MONDO zašto ovaj posao važi za "jedan od najmizernijih", kolike su zaista plate radnika, šta je loša strana ovog posla i kakav stav prema tome imaju vlasnici kioska.
"POTREBNI DINAMIČNI I KOMUNIKATIVNI, NUDIMO REDOVNU PLATU"
Na oglasima za posao svakog dana "iskače" po nekoliko ponuda za rad na trafikama gde se nudi početna plata i obećava prijava radnika.
"Potrebno više radnika za rad na trafici na više lokacija. Iskustvo nije neophodno, početna plata je 40.000 dinara. Rad u dnevnim i noćnim smenama, prijava obavezna, jedan dan nedeljno slobodno po dogovoru", piše u jednom od oglasa.
Dalje je navedeno koji su to uslovi koje budući radnik treba da ispuni.
"Potrebni su vredni, dinamični i komunikativni kandidati. Nudimo redovnu platu, prijavu i rad u pozitivnom timu. Kandidati koji uđu u uži izbor biće kontaktirani", navodi se u oglasu.
IZDRŽALA SAM ČETIRI MESECA
M.Š. kaže za naš portal da se za posao u trafici odlučila jer joj je trebao bilo kakav posao u tom trenutku.
"To je bila prva ideja pošto volim da pričam i radim sa ljudima, imam i iskustvo u trgovini. Očekivala sam malo veću platu i više slobodnih dana, ali pristala sam i na niže uslove. Rad u trafici je svakako jedan od onih poslova koji nekima sa strane možda deluje lagano, ali nije nimalo. Radila sam četiri meseca, duže nisam mogla", kaže M.Š.
Najviše joj je smetao manjak slobodnih dana, nedostatak toaleta, noćne smene i svakodnevni strah od napada, pljačke i raznih manijaka tokom noćnih smena.
"To je smrzavanje zimi, a preznojavanje leti. Obim posla je mnogo veći nego što može da se pretpostavi. Pored robe koju prodajemo ubacuje nam na crno žvake, upaljače i još neke sitnice. Određuju nam normu koliko moramo da prodamo tih artikala na crno.Ukoliko ne izgovorimo preporučen tekst kupcu, oduzima nam od se plate", kaže radnica.
15 DANA ODMORA, UGOVOR NA TRI MESECA
Iako je vlasnik kioska bio prilično predusetljiv, uslovi rada nisu bili najbolji, naročito kada uzmete u obzir da postoji samo jedan slobodan dan u 15 dana, a ako imate sreće onda jedan nedeljno, objašnjava naša sagovornica.
"Imamo pravo na 15 dana odmora u letnjem periodu, a ukoliko moramo na bolovanje, to može da bude problematično, jer onda nema ko da radi. Naravno, svi smo dobijali ugovore na određeno, uglavnom na po tri meseca", otkriva ova devojka iz Bora.
GLAVNI PROBLEM TOALET
Poznato je da toaleta nema i da radnici moraju da zamole nekoga da im pričuva radnju, dok odu do obližnjeg kafića ili nekog drugog lokala da obave fiziološke potrebe.
"Ne mogu da zaključavam trafiku zato što mi treba puno vremena da zatvorim sve frižidere od sokova i sladoleda, da zaključam sve. Zato gledam da odem do toaleta kada mi naiđe naka stalna mušterija kojoj mogu da verujem i koja dolazi svaki dan. Naravno, tada moram da trčim i žurim", kaže radnica za MONDO.
NAJGORE JE KADA NEMA NIKOGA
Najgore je kada je loše vreme, nema nigde nikoga i kafići ne rade, pa prosto ne znamo kuda bismo otišli ako nam se ide u toalet, kaže radnica.
"Čak i kad konačno odem, strepim da se ne dogodi nešto nepredviđeno u tih desetak minuta, zbog čega bi naravno krivica pala na mene. Računamo na ljubaznost osoblja da dozvole da ga uopšte koristimo", objašnjava M.Š.
PLJAČKE KADA JE MRAK I NEMA NIKOGA
Prema rečima naše sagovornice, dok je radila na kiosku vrlo često se osećala nebezbedno, jer je sigurnost jako slaba.
"Dešavaju se ružne situacije kada dođe neki muškarac i nabacuje se, ne možeš da ga oteraš i ne znaš šta da radiš. Naravno da se suočavaš i sa pljačkama, pogotovo u drugoj smeni, kada je mrak i nema nigde nikoga. Krađe su sve učestalije i to nam se odbija od plate", kaže ona.
HOĆE DA JURIMO LOPOVA
Ukoliko neko pokuša ukrasti nešto, u većini slučajeva je to nemoguće sprečiti jer je on već pobegao dok izađemo iz kioska, objašnjava ona.
"Ukoliko kreneš za njim, druga mušterija te već čeka na vratima. Neki vlasnici kioska traže čak i da trčite za lopovom, kako bi sačuvali robu. Sada je sve to iza mene ali svaki put kada kupujem na trafici, setim se da radnicima nije nimalo lako, niko ne radi taj posao jer ga voli, već da preživi, i trudim se da budem ljubazna", zaklučuje M.Š.
