• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ZAŠTO DA RECIKLIRAMO AKO SAV OTPAD IDE U ISTI U KAMION? Saznajte sve o reciklaži u Beogradu i šta NIKAKO ne sme

Građani su neretko u zabludi da odvajanje smeća nema smisla, pa često odustaju od odluke da recikliraju. U Beogradu postoji reciklažni pogon gde završava sav reciklabil, a JKP "Gradska čistoća" nudi brojne opcije za reciklažu, tako da izgovori ne postoje.

 Izvor: MONDO, Lana Stošić

Plavi, zeleni i žuti kontejner, namenjeni za odlaganje otpada različitog materijala, poređani su jedan pored drugog u vašem komšiluku. Danima držite kese u stanu, ulažete vreme i energiju, kako biste klasifikovali smeće iz domaćinstva i odneli ga do pomenutih kontejnera. Onda vidite da dolazi kamion i sav taj otpad, koji ste uporno odvajali, prosipa u jedan u "bunker". Logično je da se zapitate - ima li smisla što sve to radim?

Odgovor je da ima i da je veoma važno da i dalje nastavite da se bavite odvajanjem otpada. Ovim gestom, doprinećete čistijoj životnoj sredini i olakšati bar delić posla radnicima JKP "Gradska čistoća" koji rade u pogonima za reciklažu.

Pogon gde se vrši proces odvajanja i recikliranja smeća nalazi se u Višnjičkoj ulici, i na ovo mesto svakog dana pristižu nove količine reciklabila koje građani odvajaju u specijalizovane kontejnere, objašnjava Mirjana Cakić ispred JKP "Gradska čistoća".

"Ovde stiže sav reciklabil koji se izdvoji u Beogradu, dolazi na selektovanje, baliranje i pripremu za dalje procese reciklaže", kaže ona i dodaje da su građani neretko u zabuni oko toga gde završava smeće koje odvajaju, ali da nema potrebe za brigu:

Možda će vas zanimati

"U jednom kontejneru, iako je postavljen za odvajanje plastične ambalaže, mi zateknemo ne samo plastičnu, već i papirnu i metalnu ambalažu, kao i komunalni otpad. Ako tu ima više komunalnog otpada nego reciklabila, takav otpad ne može da ode na reciklažu. Zato apelujemo na građane da te sudove koriste onako kako treba. Iako će ovde doći meštoviti reciklabil (papir, metal, plastika), on će se svakako razvrstati ovde na separacionoj traci. Dakle, nema bojazni od toga da odvajamo otpad bez potrebe i da on odlazi na deponiju Vinča."

Poneki će reći da u blizini svojih domova ne postoje takvi "specijalizovani" kontejneri, kao ni mesto u koje će baciti selektovani otpad. Ipak, izgovora nema, tvrdi Cakić, budući da pored ovakvih kontejnera u prestonici postoje i drugi načini da se građani bave reciklažom.

"Najbolje bi bilo da sugrađani u svom domaćinstvu odvoje reciklabil. Oni to mogu učiniti, ukoliko nemaju u blizini sudove za odlaganje reciklabila, tako što će se priključiti našoj akciji 'Eko kesa za čistiji grad'. A to je vrlo jednostavno, dovoljno je da dva puta godišnje dođu na naš pogon u opštini u kojoj žive, da uzmu svoje eko kese, a mi ćemo ih nagraditi sa 20 odsto popusta na našu uslugu odnošenja otpada. To je mali motiv i nagrada sugađanima koji su odvojili vreme i priključili se reciklaži", objašnjava Cakić za "Telegraf".

Takođe, u prestonici postoji više od 1.000 takozvanih "sudova" za odvajanje otpada za reciklažu, na javnim površinama.

"To su i podzemni kontejneri koji su namenjeni za odvajanje reciklabila, zatim 'reciklažna ostrva' (tri kontejnera za pet, met i papir), ali i oni sudovi za odvajanje sitnog reciklabila, na primer, kada se nađemo na ulici, pijemo vodu i onu malu plastičnu flašu možemo da ubacimo tu. Imamo i zvona za odvajanja stakla. Dosta domaćinstava, oko njih 26.000, ima, pored onih zelenih kanti za odlaganja klasičnog komunalnog otpada, ima i plavu kantu za odvajanje reciklabila. U te plave kante se odvaja mešoviti reciklabilni otpad koji svakako dolazi posle ovde", kaže Cakić.

Možda će vas zanimati

Dakle, načina ima, potrebna je samo volja. Ipak, navodi Cakić, optimistična je po pitanju budućnosti reciklaže u Srbiji, jer se stvari na terenu popravljaju.

"Svest ljudi se iz godne u godinu povečava, upravo zbog toga jer ljudi uviđaju da je ekologija važna, ne samo za generacije koje dolaze, nego i za nas same. Naravno, to nije sav potencijal koji Beograd može da ima", dodaje ona.

Kako pravilno odvajati otpad?

Za građane koji imaju volju da recikliraju, važno je da znaju kako to i da čine. I među plastičnim i papirnim otpadom postoji onaj koji, zbog određenih karakteristika, ne može da podlegne reciklaži.

"Ima razlike među svim reciklabilima, jer u svakom od njih ima i onoga što ne može otići na dalji proces. O tome se građani mogu više informisati, ali, recimo, tanka plastika poput čaša od jogurta ili plastike ne bi trebalo da idu u reciklažu, jer su suviše lagane i odskaču. Narano, plastičme boce od mleka i jogurta bi trebalo da budu isprane", objašanjava Cakić.

U taj materijal mogu da spadaju različite vrste tankog, masnog ili isprljanog papira, u kojem je najčešće stajala hrana. Najviše bi, pak, građani trebalo da vode računa o otpadu koji može da sadrži ostatke opasnih hemikalija.

"Napomenula bih da u reciklažu nikako ne treba da ide, što se često dešava, ambalaža od kuće hemije. To nikako ne sme da se radi, jer kućna hemija sadrži hemijska jedinjenja koja se smatraju opasnim otpadom, jer bi tako mogao da se zagadi ostatak pet ambalaže."

Edukacijom do ekološkog bontona

Svest o očuvanju zdrave životne sredine gradi se, edukacijom i vaspitanjem, od ranog detinjstva. Samim tim, važno je ličnim primerom i kroz različite radionice deci objasniti zašto i kako da se bave reciklažom.

"Trudimo se da apelujemo i motivišemo sugrađane da se priključe ovome u što većem broju, ali i na najmlađe da, kroz različite radionice, predstave i društvene mreže nauče ekološki bonton. Jer ako to nauče od malih nogu, češće će primenjivati kada odrastu, a na nama je da im dajemo primer da reciklaža ima budućnost", zaključila je Cakić.

(Mondo/Telegraf)

Možda će vas zanimati

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 8

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mist

Ljudi, najlakše je naći izgovor jer onda ne morate ništa raditi! Ali što više recikliramo, to je manje otpada koji će zagaditi okolinu i nakon raspada doći u naše organizme. Odradite svoj deo, ne vadite se na druge. Npr. pominje se u tekstu 'Eko kesa za čistiji grad'. Dobijete zelenu kesu u koju odvajate sav reciklabilni otpad i iznesete je ispred svog doma određenog dana u nedelji. Vrlo je jednostavno!

Zzz

Reciklaza treba biti obavezna još u domaćinstvu.

Сремац

Код домаћина на селу скоро и да нема смећа : папир, картон и грање све је то одлично за потпалу, пвц чаше и флаше служе за нпр расад поврћа и млеко, па касније за неку шпецију или фарбу, у лименку стављамо ексере или пилићима воду, гума од бицикла се сецка и добијеш гумице... Све се може више пута употребити, најлакше је бацити у канту или поред пута.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU