Velibor Džaro Džarovski bio je menadžer najvećim estradnim zvezdama osamdesetih godina. Zastupao je Zdravka Čolića, Bijelo Dugme, Mišu Kovača, Terezu Kesoviju, "Indekse"...

U jednoj emisji Džaro je otkrio da su mu političari od njega tražili obaveštajne podatke ali i da im dovodi zgodne devojke.

"Zanimalo ih je ko radi protiv države. Prati ovoga, prati onoga. Tražili su ženske, ali su se bojali svojih žena. Nisu tražili pevačice, tražili su zgodne ženske", rekao je Džarovski.

Voleo je da kocka. Tako se jednom zadesio u Interkontinentalu gde se posle nekog vremena pojavio niko drugi do Radovan Karadžić.

"Kockam se ja u Interkontinentalu kad u jednom trenutku nastaje muk. Pitam šta se dešava, kažu dolazi profesor. Mislili su na Radovana Karadžića. Rekoh to je taman šansa da mu ukrademo žetone, mada su mi ovi iz njegovog obezbeđenja rekli da to ne radim. Nađem ja jednu tu lepoticu, jednu slobodnu žensku i kažem Karadžiću – profesore odmorite se malo da ne mislite sve vreme na bombardovanje. Krao sam žetone, ali sam mu i nameštao. Loša su vremena bila, ne ide da kockaš a gori država", ispričao je on.

Govoreći o pevačima sa kojima je sarađivao, Džarovski kaže da je kod Olivera Dragojevića bio problem što je "po zanimanju bio Hrvat".

"On je odličan pevač ali ne zam što je izludeo. Ja sam mu jednom rekao pred punim hotelom – imam čoveka da ti plati u kešu - ili tri Arene ili 15 puta Sava centar. On me gleda i kaže:

- A gde je to?

- Za dom… Da li si ti normalan, šta se praviš ono što nisi. Pitaj Prosinečkog gde je to. Da bude bezbolnije, ajmo u Kragujevac.

Oliver je tad poludeo a ja sam nastavio:

- Kretenu, pi*ka ti materina, onda ajde u Novi Sad i Suboticu da idemo. To nije centar Srbije.

- Ne znam, ne mogu, di bi se vratija, odgovorio je Oliver.

- Pa di se vraća Prosinečki, pitaj njega. Pitaj predsednika i premijera di se vraćaju.

Ne znam šta mu je, nije bio takav uvek", rekao je Džarovski.

ATA Images /Antonio Ahel Zdravko Čolić

 Sa Čolom je imao anegdotu koja umalo da se završi prolivanjem krvi.

"Jednom smo pravili turneju i ja namestim da 30. maja na Zdravkov rođendan bude koncert u Kosovskoj Mitrovici, pošto je meni žena odatle. Plan je bio da posle koncerta odemo kod nas u stan i tamo nastavimo slavlje. Bilo tu jedno 20 devojaka u stanu, a jedna ženska je sve vreme gledala u Zdravka, upijala ga očima. I moja žena je primeti i kaže mi kako nju ne poznaje. Ne zna je ni iz ulice ni iz kraja. Ja dođem i pitam je kako se zove:

- Sljavica, kaže ona

Vidim ja koliko je sati - Albanka.

- Ko te je doveo ovde?

- Pa, videla sam da se nekoliko devojaka penje u stan pa sam došla i ja.

- I šta sad? Imaš li nekog, imaš li braće?

- Nemam nikoga, reče ona", priča Džarovski. 

Nije prošlo 15 minuta njena braća dolaze i zovu Džarovskog i njegovu ženu. Kažu im da su uzeli njihovu sestru i da je to sad bruka za familiju.

- Ma popila je sok i kafu. Ovo je rođendan.

- Mora neko da je ženi ili će pasti krv, rekoše njena braća.

- Ko bre da je ženi?

- Ili Davorin Popović ili Zdravko Čolić.

- Ma kakva bre ženidba, jesi li normalan.

Vidim ja da će vrag da odnese šalu. Prijavimo mi sve policiji. Ona je posle pobegla od njih jer je bila ludo zaljubljena u Čolića", priča Džarovski.

Sledeći koncert je trebalo da bude u Novom Pazaru.

"Idemo mi, ali svi se tresemo da ne napadnu i ne zapucaju braća. Počeo koncert u Novom Pazaru, 'Indeksi' sviraju, Čola peva na bini a Mercedes upaljen, za ne daj Bože. U toku koncerta pozovem kući ženu i saznam da je devojka nađena. Posle bilo veselje. Preživeli smo", ispričao je Džarovski.

(MONDO)