U emisiji SAT, na osnovu statističkih podataka jedne agencije za pomoć na putevima, tačno je ustanovljeno koji modeli automobila, najčešće polovnjaka, koji se voze u Srbiji, se najviše kvare. Lista je napravljena veoma precizno, kaže se u emisiji, jer su podaci uzeti, što se kaže, sa terena. Znači, reč je o vozilima kojima je bila potrebna hitna pomoć na putu.

Na prvom mestu vozila koji se najviše kvare su Folksvagenova vozila, a zatim, kad su brendovi u pitanju, slede Opel, Fiat, Reno, BMW, Ford, Pežo, Audi, Citroen, Mercedes, Alfa Romeo, Tojota, Hjundai, Škoda, Mazda. Takođe, zanimljivo je da je ova statistika otkrila da su modeli 2008. i 2010. godište oni koji se najviše kvare. Među njima, po broju kvarova, dominira Opel Astra, a za njom sledi Folksvagen Golf, pa Folksvagen Pasat, Fiat Punto, Reno Megan i Reno Senik.

automobili2.jpg
YouTube/SAT/Printscreen 

Najčešći kvarovi odnose se na motor i mehaničke delove, koji čine 34 odsto kvarova. Zatim su tu problemi sa menjačem, alternatorom i alnaserom, gumama i na kraju sa havarijama. Ako ste vozač polovnog automobila, onda svakako morate da obratite pažnju na stvari koje predstavljaju najveći izvor problema.

Problemi sa gumama

Neki od najčešćih kvarova se događaju upravo sa pneumaticima. Koliko god delovale neznatno naspram kompleksnosti celokupne mašine, kakvu predstavljaju današnji automobili, automobilske gume su izuzetno bitan faktor. Od trenutka osmišljavanja pneumatika koji bi se naduvavali vazduhom i predstavljali potporu za točkove vozila, moglo je zapravo da se govori o nekoj vrsti komfora, praćenog amortizerima i daljom konstrukcijom i usavršavanjem vozila. Osim toga što je neophodno posedovati letnje i zimske gume, potrebno je proveravati njihovo stanje i istrošenost guma. Iako je mehanički kvar, zamena guma zarad tehničkih standarda, propisa i lične i zajedničke bezbednosti u saobraćaju, iziskuje određena ulaganja, pa ih neki, pogrešno, posmatraju kao trošak. U svakom slučaju, neki od kvarova i problema sa gumama, jesu i prenapumpanost pneumatika, pucanje, bušenje i iscepanost, ispuštanje vazduha iz guma i drugi. Uvek dobro proverite stanje svojih guma pre nego što se uputite nekud, a posebno na duže putovanje.

automobili.jpg
YouTube/SAT/Printscreen 

Pokvareni akumulator

Dešava se da akumulator zakaže baš kada ne treba, što izaziva veliku frustraciju vozača svakodnevno. Spremili ste se za odlazak na posao koji nije baš tako blizu, spremni i čili ste rešili da otpočnete dan u pola 6 ujutru, seli ste u svoj auto, ali automobil nikako da upali. Prva pomisao jeste da je crkao akumulator. Iako deluje frustrirajuće, trebalo bi da se molite da je upravo akumulator problem, s obzirom na to da su svi drugi kvarovi koji mogu uticati na ovakav problem, znatno skuplji. Naravno, može se desiti da akumulator nije uopšte ili barem ne u potpunosti pokvaren, već da je samo istrošen, što iziskuje dodatno punjenje za koje možete zvati nekog prijatelja (to će prema pređašnjem scenariju u 6 ujutru ići malo teže), ili je moglo doći do slabljenja spoja koji stvaraju kleme provodnika akumulatora. Ovo ćete lako moći da uočite ako su svetla na instrument tabli prigušena.

vw.jpg
YouTube/TestDriver/Printscreen 

Kontakt brava i paljenje automobila

Kada je u pitanju kontakt za paljenje automobila, može postojati više različitih problema i rešenja. Najčešće se događa da elektropokretač ne može da pokrene motor, iako celokupna instrument tabla sija. U takvoj situaciji najverovatnije rešenje leži u kvaru kontakt brave, ili samom elektroprekidaču. Naravno, može se dogoditi i da razvodnik za paljenje automobila pravi problem, pogotovo ako se čuje pokretanje motora, ali motor i dalje ne kreće.

polovni automobili.jpg
Youtube/screenshot/cnbc 

Različiti problemi sa gorivom i motorom

Kako se motor snabdeva mešavinom goriva i vazduha, može se desiti veliki broj kvarova koji imaju veze sa povezanošću motora i rezervoara. Naravno, mislise na delove automobila koji imaju veze sa gorivom u kolima. Kvarovi se mogu odnositi na svaki od tih pojedinačnih delova, kao što su pumpa za gorivo, cevovodi ili karburator. A naravno, problem može biti i sam motor, bez kog automobila ne bi ni bilo, a čiji potpuni kvar znači ogromne troškove. Otkriće motora sa unutrašnjim sagorevanjem je u potpunosti promenilo celokupnu industriju, pa se danas bukvalno ne može zamisliti postojanje bilo koje druge vrste industrija. U svakom slučaju, lako može doći do gašenja motora, pregrejavanja i gašenja motora usled pregrejavanja, ili da motor troši previše ulja, previše goriva (bio to dizel, benzin ili neko drugo gorivo), ili nešto sasvim drugo. Dešava se da kvar pogodi katalitički konverter, čija popravka može biti izuzetno skupa.

(MONDO)