Daud Arjubi već tri godine živi u Zemunu, a Halil je pre dve godine iz Sirije došao u Beograd.
Avganistanac Daud Ajrubi i Sirijac Halil Kansorzajedno idu u školu u Beogradu, a izbeglištvo ih je povezalo. Kažu da su ih drugari u Srbiji lepo prihvatili i da im pomažu kada zapne sa rečima.
Daud Arjubi već tri godine živi u Zemunu. Izbegao je sa porodicom iz Avganistana kada je imao 11 godina. Sa sestrom je završio sedmi i osmi razred u Osnovnoj školi "Lazar Savatić" u Zemunu. Izuzetno je talentovan za crtanje, pa ne čudi što je školovanje nastavio u srednjoj školi Tehnoart na Zvezdari. Nesiguran i stidljiv kada je stigao, vremenom je, uz pomoć profesora i drugara, uspeo da savlada srpski jezik.
"Bilo je teško, ali kad sam našao drugare ovde pomogli su meni i sada je dobro. Ponekad se družimo, idemo napolje i razgovaramo", kaže Daud Arjubi.
Sa Halilom Kansorom deli sličnu sudbinu. Halil je pre dve godine iz Sirije došao u Beograd. Kaže da mu je bilo najteže da savlada linije gradskog prevoza. Sa društvom najčešće ide na Kalemegdan i šeta pored reka. Sporazumeva se uspešno. Nekad mimikom, nekad kombinacijom srpskog i engleskog, važno je da poruka bude primljena.
"Imam puno drugara, sa profesorima razgovaram normalno kao sa prijateljima. Bilo je teško u početku, jer nisam znao srpski i bilo je teško povezati se sa ljudima, sada je to odlično", naglašava Halil Kansor.
Halil i Daud idu u istu školu i izbeglištvo ih je povezalo. Kažu da su ih drugari lepo prihvatili i da im pomažu kada zapne sa rečima.
"Jedni druge podržavaju, ako jedan neće onda ovaj drugi kaže pobrinuću se ja za to, uradićemo to. To je ono što sam primetila da je izraženo, ta saradnja i podrška", ističe Milica Mihailović, profesorka.
AVGANISTANAC I SIRIJAC ŽIVE U SRBIJI I NAJBOLJI SU DRUGARI! Izbeglištvo ih povezalo, a ove stvari im zadaju najveću MUKU
Halil želi da bude fudbaler, a Daud posle fakulteta želi da ostane i radi u Srbiji. Drugari od njih često traže da ih nauče koju reč na njihovom maternjem jeziku. Iz Centra za azil kažu da izbeglice dolaze iz Avganistana, Libije, Iraka, a sve ih je više iz Ukrajine i Rusije. Deca su najnesigurnija po završetku osnovne škole kada treba da nastave školovanje.
"Škola njima jeste jedino zdravo i sigurno mesto, jedna sigurnost koja je jako važna i to je naš stav da treba što pre uključiti decu u osnovnu školu kada dođu", kaže Jovana Vinčić iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Prema podacima Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija, u Srbiji je trenutno oko 5.000 izbeglica u centrima, a prošle godine kroz Srbiju ih je prošlo više od stotinu hiljada. Trenutno je oko 200 dece izbglica u kampovima i privatnim smeštajima, a 94 pohađa osnovne i srednje škole. Većina ih prođe kroz zemlju, dok neki sa porodicama ostanu ovde da žive. I oni koji se u Srbiji zadrže kratko, kažu u Centru za azil, nose odavde lepe uspomene.
(MONDO/RTS)
