Hladna noć u Trstu. Ismail vodi grupu mladića do oronulog napuštenog silosa, iza stanice. Tamo će spavati. Sa njima je i ekipa Dojče velea. Pakistanac Ismail godinama živi i radi u Trstu. On tvrdi da nikada do sada toliki broj izbeglica nije stigao u Italiju balkanskom rutom.

"Ovde trenutno čami 50 ljudi. Neki žele da nastave na sever, drugi su podneli zahtev za azil. U prihvatnom centru nema mesta za sve, pa su neki prinuđeni da ovde spavaju. Neki su ovde proveli tri meseca. Kad je zahladnelo, gradili su i barake", priča Ismail na tečnom italijanskom.

Među izbeglicama koje se kriju od hladnoće u silosu je i 18-godišnji Amir. On i njegovi prijatelji su ovde već nekoliko nedelja. Amir je Ismailu ispričao kako su napustili Pakistan pre tri godine. Preko Irana su stigli do Turske, da bi na kraju posle nekoliko neuspešnih pokušaja stigli do Evrope. "Četrnaest puta je vraćen u Tursku iz Grčke i pet puta iz Bugarske", kaže Ismal.

Amir i njegovi prijatelji, u pratnji Ismaila i ekipe Dojče velea, napuštaju svoje skrovište i kreću prema Trgu slobode. To je bilo prvo mesto koje su Amir, Erfad i Husein i Ismail videli kada su stigli u Trst. "Pre nego što smo stigli u Trst, bili smo u Srbiji skoro dva meseca, a zatim u Bosni oko četiri meseca. Bilo je veoma teško. Prešli smo ceo put", prisećaju se trojica mladića.

U celoj 2021. godini u Trst je stiglo oko 4.000 izbeglica, a samo u oktobru i novembru 2022. stiglo ih je oko 5.000.  Frančesko Cibati i drugi volonteri NVO "Linea d'ombra" snabdevaju ih odećom, informacijama o njihovim pravima i toplim obrokom. "Svakog dana, zavisno od situacije, naručimo od 15 do 40 pečenih pilića. Svakog dana nahranimo 30 do 40 ljudi, ponekad taj broj dođe i do 120. Rekordan broj smo imali prošlog leta, kada je došlo 174 ljudi", objašnjava Cibati.

Jasno je da su Italija i grad Trst slabo posvećeni pomoći izbeglicama. "Već tri i po godine svakodnevno dolazimo na gradski trg da im pomognemo. Mi smo samo šačica običnih Tršćana. To samo pokazuje koliko je državnim institucijama stalo do izbeglica, iako je njihova dužnost da im obezbede krov nad glavom. Neke od izbeglica su zatražile azil i imaju pravo na smeštaj. Ali on za njih nije obezbeđen", kaže Cibati.

Gradska skupština Trsta odbacuje ove optužbe. Gradonačelnik Roberto Dipijaca tvrdi da je za 16 godina službe učinio mnogo za izbeglice. Međutim, zbog pitanja nadležnosti, on je odbio plan izgradnje smeštajnog objekta za oko osamdeset ljudi. Briga o izbeglicama očigledno nije omiljena tema italijanskih političara.

"Ako napravim smeštajne kapacitete za određeni broj izbeglica, doći će više. Onda je to problem. Podsećam da ovo pitanje nije u mojoj nadležnosti, već u nadležnosti regionalne administracije. Ona treba da stavi na raspolaganje prazne barake i tako obezbedi smeštaj za ove nesrećnike", tvrdi Dipijaca.

Amiru i njegovim prijateljima ne preostaje ništa drugo nego da se sakriju od zime među kartonskim kutijama i đubretu. I čekajtu da im se sreća konačno osmehne.

(MONDO/DW)