Zbog ekonomske neisplativosti mnogi poljoprivrednici odustali su od proizvodnje belog luka, a mnogi upozoravaju i da bi u narednom periodu sadašnje površine pod ovom biljkom mogle da se smanje. Jedan od glavnih problema je uvoz iz Albanije i Severne Makedonije koji je prošle godine domaće proizvođače “pokosio” sa cenom i jednostavno naterao mnoge da se povuku iz ovog posla. Logično, potrošači prilikom kupovine najčešće gledaju cenu proizvoda, a kako je uvozni beli luk jeftiniji od domaćeg, ne čudi što se više traži.
"Najveći problem proizvođača su otvorena vrata uvozu belog luka iz Albanije i Severne Makedonije. Uvoz koji je bio prilično oskudan proteklih godina, sada dominira. Prodavci sa beogradskog kvantaša mahom odlaze u Severnu Makedoniju i Albaniju gde kupuju na šlepere beli luk i nabavljaju ga po nižim cenama, pa kad na Kvantaš dođu dva šlepera belog luka, naša prodaja tada staje”, objašnjava za MONDO Zrenjaninac Aleksandar Granić koji na svojim parcelama u Žitištu već skoro deceniju uzgaja beli luk.
Dodatni problem je i što veliki deo belog luka koji se prodaje u svetu dolazi iz Kine, čak 80 posto, a situacija se mnogo ne razlikuje ni u našoj zemlji. Zato postoji velika šansa da jedete baš taj beli luk koji u sebi sadrži štetne hemikalije, pogotovo ako ne obraćate pažnju na čitanje deklaracije i njegov izgled.
Sve manje luka iz Kine, ali pojavio se "novi"
Ipak, kako Granić navodi, iako je uvoz belog luka iz Kine i dalje u velikoj meri prisutan, delimično se smanjio, jer naši ljudi ne žele da konzumiraju luk koji dolazi iz te zemlje.
"Kineski beli luk prosto ne zadovoljava kvalitet kakav naš kupac očekuje, ali se i dalje mahom prodaje po velikim trgovinskim lancima u kojima teško da ćete naći beli luk od malih domaćih proizvođača. Kinezi izbeljuju beli luk varikinom i s obzirom da ga prevoze brodovima, usled povećane vlage prskaju ga određenim hemikalijama, herbicidima i pesticidima kako bi ga zaštitili od stvaranja gljivica. Na taj način, ubija se u luku sve što je lekovito i sprečava se klijanje što je jedno od svojstava ove biljke“, kaže Granić i dodaje da su pored luka, kupus i zelena salata, biljke koje dobro upijaju i dugo zadržavaju otrove u sebi, dok kada se izvade iz zemlje, nisu u stanju da ispuste te hemikalije koje onda putem konzumacije unosimo u organizam.
Luk iz kanalizacije?
Takođe, više puta su se pojavili i navodi da se uvezeni beli luk iz Kine uzgaja u kanalizacionim vodama koje se koriste kao jeftino đubrivo, što je dodatno pojačalo oprez građana prilikom njegove kupovine.
"Beli luk kao biljka nije preterano izbirljiv i neverovatno je otporna biljka. Cela Evropa koristi osoku za zalivanje, ali se u nju dodaju određene bakterije kako bi se ubilo sve što je štetno. Ipak, ukoliko se luk tretira vodom iz klasične kanalizacije, što me uopšte ne bi iznenadilo, situacija je ozbiljna“, ističe naš sagovornik.
Nažalost, poreklo namirnica ponekad je teško utvrditi, pa tako jedan sasvim običan luk može postati pretnja za naš organizam ako dolazi iz Kine. Kako stručnjak objašnjava, kineski beli luk ipak možemo prepoznati po njegovoj izrazito beloj boji, dok onaj koji dolaze iz Albanije i Severne Makedonije ne možemo ni po čemu da razlikujemo.
"Po pitanju hemijskog sastava i ostalih svojstava, nema velike razlike između našeg i albanskog ili makedonskog luka. Daleko od toga da je beli luk uvezen iz ovih zemalja loš, ali jednostavno, tamo je drugačija klima, luk nastavlja da raste tokom cele zime i dobijaju se krupniji plodove uz mnogo manje rada, truda i uloženih sredstava“, kaže Granić.
Prema njegovim rečima, u pogledu sorti, u Srbiji se mahom uzgajaju prolećne sorte belog luka koje su aromatičnije i kvalitetnije od jesenjeg koji se uzgaja u Severnoj Makedoniji.
Crvi u belom luku
Granić kaže i da je prošle sezone bilo velikih poteškoća za domaće proizvođače jer se pojavila muva koja je položila larve na lukove iz kojih su posle izlazili crvi. Jedan od razloga za takvu pojavu je taj što luk nije bio u dovoljnoj meri zaštićen insekticidima, što između ostalog, govori koliko je domaći luk prirodan.
"Prošle godine desio se 'harakiri' (ritualno samoubistvo, prim. novin) za proizvođače luka. Uzgajivači crnog luka su dobro prošli jer su bile dobre cene, ali mnogi proizvođači belog luka su izašli iz ovog posla koji zahteva mnogo rada i ulaganja. Da bih ostao u igri, uložio sam 6.300 evra za jedan hektar, a koliko ću uzeti luka i koja će njegova cena nadalje biti ne zna se“, zaključuje naš sagovornik.
(Mondo)
Ostoja Mijailović se oglasio o krizi u Partizanu: Ostaje nam da verujemo treneru i igračima
Ima li Partizan lidera na terenu? Porazi se nižu u Evroligi, a nema ko da "povuče ručnu"
Mesec dana Partizanovih poraza: Evroligaška sezona već izmiče iz ruku crno-belima
FS "Kosova" se oglasio saopštenjem zbog skandiranja Srbiji: UEFA mora da reaguje zbog rasizma!
"Promeniće ime, prezime i adresu kad izađe iz zatvora": Biće na slobodi za 20 godina, ubijao pri čistoj svesti