Kako se boriti sa posledicama klimatskih promena?

Intervju sa Dejanom Turkom, CEO A1 Srbija i A1 Slovenija, i Milicom Damnjanović Zantvoort, pejzažnom arhitekticom

Izvor: Promo

A1 je prva telekomunikaciona kompanija u Srbiji koja je počela da primenjuje solarne izvore energije u sopstvenom poslovanju, a doprinos saniranju posledica negativnih klimatskih promena pruža i kroz projekat „Niklo kao ja“, u okviru kog tokom septembra započinje sadnju 10 kišnih bašti u 10 gradova Srbije. O tome šta sve jedna kompanija može da uradi da doprinese smanjenju posledica klimatskih promena i značaju kišnih bašti za zaštitu životne sredine, razgovarali smo sa Dejanom Turkom, CEO A1 Srbija i A1 Slovenija, i Milicom Damnjanović Zantvoort, pejzažnom arhitekticom projekta.

U široj zajednici A1 Srbija je prepoznata po svom zalaganju za održivo poslovanje, koje uključuje i snabdevanje mrežne infrastrukture solarnom energijom. Dejane, šta to znači za životnu sredinu?

Dolazimo iz industrije koja je veliki potrošač električne energije, pa je i značajan deo naših ESG aktivnosti, kojima adresiramo zaštitu životne sredine, društva i upravlјanja, usmeren na povećanje udela obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti naše mrežne infrastrukture. Težimo što bržem dostizanju klimatske neutralnosti smanjenjem naših ukupnih emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, ali i primeni poslovanja u skladu sa principima cirkularne ekonomije.

Implementacija solarnih panela je deo šire strategije upotrebe obnovljivih izvora energije kojom težimo da smanjimo naš karbonski otisak i povećamo energetsku efikasnost mrežne infrastrukture. U praksi to znači da do sada imamo 5.000 solarnih panela instaliranih pri našim baznim stanicama širom zemlje, sa ciljem da do kraja 2023. dostignemo 5.600, što je jednako količini energije iz obnovljivih izvora za napajanje čak 750 domaćinstava u zemlji. Pored toga, planiramo i postavljanje solarnih panela na naš Data centar u Kragujevcu. Više od dve godine koristimo zelenu električnu energiju, pa je preko 1.000 naših baznih stanica povezano sertifikovanom električnom energijom iz obnovljivih izvora našeg distributera. Ukupne emisije CO2 (struja, grejanje, gorivo) smo u 2022. smanjili za 33%.

Osim ulaganja u prevenciju, smatramo da je neophodno delovati na već nastale rizike uzrokovane klimatskim promenama. Zato smo, u saradnji sa Šumarskim fakultetom pokrenuli „Niklo kao ja“, dugoročni projekat razvoja kišnih bašti, zelenih površina koje će doprineti smanjenju katastrofalnih posledica kiše, poplava i pojava klizišta u urbanim sredinama.

Milice, kao neko ko se bavi pejzažnom arhitekturom i ko je aktivno uključen u borbu za zaštitu životne sredine, da li bi mogla da nam predstaviš šta su to zapravo kišne bašte i koji su njihovi benefiti?

Kišne bašte su nam se činile kao logičan korak ka unapređenju funkcionisanja Beograda u kom živimo, a u razgovoru sa ljudima iz različitih gradova širom Srbije, shvatili smo da postoji veliki potencijal primene ovog principa na sve gradove koji muče muku sa bujičnim poplavama nastalim usled klimatske krize.

Glavna funkcija kišne bašte je ublažavanje efekta klimatske krize na gradske sredine. Kišna bašta je jednostavan sistem koji se zasniva na korišćenju fizike, hemije, biologije, botanike i pre svega — logike. Istina, kad se nabroje sve ove nauke, zaista zvuči strašno i komplikovano. Ali kišna bašta je sadnja u konusnim lejama u zemlji, odnosno udubljenje u zemlji čija je funkcija da primi određenu količinu vode tokom jačih padavina, a da zadrži vlagu što duže tokom sušnih perioda. Ove sadne jame su opremljene otpornim biljkama (neke od njih nekad nepravedno nazivamo korovom) i malčem. Različite dubine korena služe da zemlja upije veće količine bujičnih voda, a malč služi da zaštiti zemlju od dužih suša. Pored toga što pomaže da se voda brže upije, korenje biljaka takođe ima ulogu da voda u kišnim baštama bude upijena u jednom, a najviše dva dana.

Dejane, kada počinje sadnja, ko će u njima učestvovati i šta su planirane aktivnosti?

Pripremna faza je završena – uspostavili smo sjajnu saradnju sa lokalnim samoupravama u svih 10 gradova u kojima ćemo kreirati kišne bašte, a to su Beograd, Novi Sad, Subotica, Novi Pazar, Smederevo, Kragujevac, Čačak, Niš, Bečej, Sombor. Uz njihovu podršku mapirali smo najadekvatnije gradske lokacije koje ćemo pretvoriti u zelene oaze, pogodne za boravak svih sugrađana.

U septembru krećemo sa uređenjem bašti. Našem timu profesionalnih baštovana će se priključiti i stanovnici izabranih gradova da zajedno rade na postavljanju kišnih bašti, kao i naši ambasadori glumica Miona Marković i putopisac i TV autor Andrej Maričić. Takođe, studenti i zaposleni Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu će direktno učestvovati u projektovanju i izradi ovih zelenih površina. Svakoj sadnji će prethoditi i specijalne otvorene radionice, gde će građani moći da saznaju više o konceptu kišnih bašti, a najmlađi da nauče kako gajiti biljke i ophoditi se prema prirodi. Sve bašte će biti prikazane na sajtu www.svetkakavzelis.rs, na kom će se odvijati i glasanje za najlepšu, ali ono što je nama najvažnije jeste da će 10 gradova u Srbiji dobiti svoje prve kišne bašte.

Imajući u vidu oluje i obilne padavine koje su tokom ove godine zadesile region, verujem da kišne bašte dolaze u pravom trenutku i da će biti dragocene u očuvanju životne sredine i saniranju posledica klimatskih promena. Ono što je nama kao kompaniji posebno važno je što smo otvorili temu sa lokalnim samoupravama širom Srbije i kroz ovaj projekat im pružili neophodno znanje i dobar primer kako da kišne bašte ožive i na drugim lokacijama.

Sudeći po načinu funkcionisanja, da li to znači da nema nekih specijalnih preduslova za postojanje kišne bašte? Milice, kako izgleda proces održavanje bašte?

Tako je, apsolutno sve gradske površine su pogodne za kišne bašte, dokle god nisu izdignute leje u gradskim sredinama, odnosno dokle god mogu da upijaju vodu sa sive infrastrukture. Održavanje postaje sve jednostavnije kako vreme prolazi, odnosno u prvih godinu dana je potrebno povremeno zalivanje sadnica posle prolećne/jesenje sadnje, a kasnije biljke same brinu jedne o drugima i potrebno je minimalno održavanje koje podrazumeva uklanjanje smeća, korišćenje prostora i eventualno praćenje stanja sadnica i njihova zamena ukoliko dođe do krađe ili fizičkih uništavanja sadnica, dok se zajednica ne navikne na njihovo trajno prisustvo.

A1 spada u ekološki značajno osvešćene kompanije. Nedavno ste uveli i Eco Rating - međunarodnu metodologiju za procenu održivosti i ekološkog uticaja mobilnih telefona. Dejane, na koji način Eco Rating utiče na životnu sredinu i koji su ključni benefiti za korisnike?

U vreme kada je briga o životnoj sredini zajednička misija, naša je obaveza da omogućimo korisnicima pristup svim informacijama, pa tako i onim o ekološkom uticaju mobilnih telefona koje koriste i dodatno podržimo njihove ekološke izbore. Zato uvodimo Eco Rating, metodologiju koja procenjuje uticaj celokupnog procesa proizvodnje, transporta, upotrebe i odlaganja mobilnih telefona na životnu sredinu i na osnovu toga daje ukupan rezultat na skali od 1 do 100. Što je rezultat veći, bolje su performanse uređaja u pogledu održivosti.

Za korisnike ovo znači mogućnost jednostavnog i lakog donošenja ekoloških odluka vezanih za uređaj koji najviše koristimo u životu - mobilni telefon. Uz Eco Rating oni mogu da prepoznaju i uporede ekološku održivost mobilnih telefona i time svojim izborom lično doprinesu očuvanju životne sredine. Želimo da ih podstaknemo i inspirišemo da razmišljaju i šire od samog odabira uređaja, zbog čega od avgusta uvodimo produženu garanciju odabranih telefona sa višom Eco Rating ocenom na 3 godine.