Princ Filip se oglasio o Petru II i sefu 555 koji se nalazi u Narodnoj banci Srbije.
Famozni sef 555 koji se nalazi u Narodnoj banci Srbije, koji je poznat i kao "Titov sef", dugo izaziva veliku pažnju. U njemu se, kako se navodi, nalaze dragocenosti velike vrednosti. Princ Filip Karađorđević oglasio se na društvenim mrežama i pokrenuo temu, koja dugo intrigira javnost, o svom dedi kralju Petru II Karađorđeviću navodeći da nije otišao iz zemlje svojom voljom, da nije ukrao nikakvo zlato i da se blago nalazi u pomenutom sefu.
Princ Filip Karađorđević se oglasio na društvenoj mreži X, a mi objavu prenosimo u celosti: "Moj deda, mučenički Kralj Petar II Karađorđević, koji je rođen na današnji dan pre tačno 100 godina, na svojim leđima poneo je svu muku, jad i čemer našeg naroda. Kralj-Dečak, kako je neretko bio nazivam, u najtežim vremenima svetske istorije na svojim, tada još uvek nejakim plećima, nosio je preveliko i preteško breme. O Kralju Petru II su se i narod i ratni saveznici toga vremena teško ogrešili, i ceo svoj život u izgnanstvu proveo je rastrzan željom da se vrati u Otadžbinu.
Imao je tragediju da kao dete ostane bez oca. Kada je 9. oktobra 1934. godine, u Marselju, ubijen kralj Aleksandar, bio je to najtragičniji moment međuratne Jugoslavije. Mladi kraljević Petar u vreme ubistva oca nalazio se u Engleskoj gde je upućen na školovanje. Imao je tada samo 11 godina. Nakon toga, maloletni kralj Petar II sve vreme provodi u Jugoslaviji dok je Knez Pavle upravljao zemljom kao prvi namesnik, u iščekivanju punoletstva kralja Petra II. Pučisti su 27. marta 1941. proglasili mladog kralja Petra II punoletnim, da bi ga potom, mimo njegove volje, odveli u emigraciju.
Bila je to situacija koju su doživele brojne krunisane glave tokom Drugog svetskog rata pošto je nacistička Nemačka okupirala veliki deo Evrope. Počev od kralja Norveške Hakona VII, do grčkog kralja Đorđa II. Manje više svi oni su se tokom rata, privremeno, zajedno sa svojim vladama našli na tlu Britanije ili njenih poseda. Većina se po okončanju rata vratila u svoje zemlje. Sudbina kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića bila je međutim mnogo tragičnija. Komunističke vlasti u Jugoslaviji zabranile su Kralju i Kraljevskoj porodici povratak u Jugoslaviju, i Kralja Petra II proglasili državnim neprijateljem. Moj deda se, ponovo ne svojom voljom, nikada više nije vratio u svoju zemlju.
U junu 1941. doveden je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol protivljenja nacizmu. U to vreme Kralj Petar II je u Britaniji prikazivan kao neka vrsta uzora otpora Nemačkoj. Slavljen i uvažavan, iako neiskusan, mladi kralj se u novoj poziciji, okružen lukavim političarima i diplomatskim uticajima, teško snalazio.
Jedan od najčešće korišćenih argumenata proteklih decenija protiv Kraljevske porodice je da je Kralj Petar II Karađorđević u aprilu 1941. godine "pobegao iz zemlje i poneo narodno zlato". Kralj Petar nije ukrao narodno zlato i nije živeo bogato u emigraciji. Jedan gram zlata on nije razmenio! Ovu priču su sistematski po završetku Drugog svetskog rata proturali protivnici monarhije i, kao mantru, preneli je na svoje potomke.
Kraljevina Jugoslavija dočekala je Drugi svetski rat sa stabilnim rezervama i neposredno pre ratnih sukoba planski je nastojala da sačuva novac i zlato i skloni ih na sigurno. Ipak, tokom povlačenja prema Crnoj Gori morala je da spali velike emisije novčanica, kako novac ne bi došao u ruke okupatora.
I to je bila jedinstvena mera u istoriji monetarne politike jedne države. Sve ono što od ličnih stvari nije uspeo da ponese kralj ili drugi članovi kraljevske porodice prilikom evakuacije, u ratnim i poratnim godinama, do današnjeg dana, bilo je predmet okupatorske, a zatim organizovane državne pljačke i otimačine.
Pod izgovorom brige za kulturno-istorijsko nasleđe, država je otimala privatnu imovinu Karađorđevića. Najveći deo tog blaga danas se nalazi u muzejima ili u famoznom sefu 555 Narodne banke Srbije. Ono malo porodičnih dragocenosti koje su članovi kraljevske porodice uspeli da ponesu sa sobom u emigraciju, nisu uspeli da sačuvaju jer su u godinama egzila i nemaštine bili prinuđeni da rasprodaju gotovo sve što su imali kako bi preživeli.
Краљ Петар II није отишао из земље својом вољом и није украо никакво злато!
— Филип Карађорђевић (@PrincFilip1)September 6, 2023
Мој деда, мученички Краљ Петар II Карађорђевић, који је рођен на данашњи дан пре тачно 100 година, на својим леђима понео је сву муку, јад и чемер нашег народа. Краљ-Дечак, како је неретко био…pic.twitter.com/J859AUR3wl
O rezervama zlata Kraljevine Jugoslavije, koje su bile sklonjene zbog najezde okupatorske vojske, postoje jasni dokazi, pisani tragovi: gde su i kada bili sklonjene, kako su trošene i kada su posle rata vraćene u Jugoslaviju. Kralj Petar II i Kraljevska porodica najveća su žrtva laži i besprizorne propagande komunističkog režima.
Zbog te propagande, deo naroda ga je tako nepravedno osudio i okarakterisao kao izdajnika, prihvatajući na taj način sve komunističke zamke i propagandu prosipanu kako bi mladog nesrećnog Kralja odaljili od svog naroda. Ali, kao što znamo, Bog je iznad svih nas, i nema te laži koja može večno živeti. Istina kad-tad ugleda svetlost dana. Nepravda nad mojim dedom, Kraljem Petrom II delimično je ispravljena kada su njegovi zemni ostaci iz Amerike preneti u Otadžbinu i 26. maja 2013. sahranjeni u porodičnom mauzoleju Crkve Svetog Đorđa na Oplencu", napisao je princ Filip Karađorđević.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
Pažnju javnosti već duže vreme izaziva tzv. depo 555 u Narodnoj banci Srbije (NBS), poznatiji kao „Titov sef“, sa dragocenostima velike vrednosti.
Sve stvari iz depoa 555 popisala je državna komisija, na osnovu odluke nekadašnjeg Predsedništva SFRJ od 30. marta 1982. godine.
Popis je izvršen 29. aprila 1982, dve godine posle Titove smrti, i spisak sa stvarima predat do kraja juna iste godine na čuvanje trezoru Narodne banke Jugoslavije (NBJ), sa oznakom „državna tajna“, a obuhvata stvari koje su se nalazile i u objektima Memorijalnog centra Josip Broz Tito.
Prema zaključku tadašnjeg Predsedništva SFRJ, svi predmeti i novac predati su NBJ zapisnički, sa obavezom da izvrši stručnu procenu vrednosti predmeta, koji imaju istorijsku i arheološku vrednost i ustupi odgovarajućim muzejskim ustanovama u Jugoslaviji, a ostale predmete da ona deponuje u zlatne rezerve zemlje ili proda na aukciji.
