U pogledu povrede na radu, povreda koja je nastala prilikom odlaska i dolaska na radno mesto smatra se povredom na radu.
Zaposleni muškarac u jednoj firmi u Beogradu izašao je van zgrade na pauzu. Tom prilikom je pao i povredio nogu. Mesec dana je proveo na bolovanju i primio 35 odsto manju platu. Kako je naveo za MONDO, tek kasnije je saznao da se to smatra povredom na radu i da je imao pravo da mu bude isplaćena cela plata. Takođe nije znao da se povredom na radu smatra i ona koja nastane na putu do posla ili u povratku sa njega.
"U pogledu povrede na radu, povreda koja je nastala prilikom odlaska i dolaska na radno mesto smatra se povredom na radu. Međutim, da bi povreda bila okarakterisana kao povreda na radu u okviru dolaska i odlaska sa rada, ona se mora dogoditi u izvesnoj prostornoj, vremenskoj i uzročnoj posledici sa obavljanjem rada", započeo je razgovor za MONDO advokat Đorđe Dimić.
Ukoliko je osobi potrebno sat i po da stigne do posla, a povreda se desi dva sata ranije ona se neće smatrati povredom na radu. Mnogi se pitaju da li se povredom na radu smatra i ukoliko na posao idu svojim vozilom i dožive saobraćajnu nezgodu u kojoj zadobiju povredu.
"Ukoliko zaposleni koristi svoj automobil prilikom odlaska i dolaska sa radnog mesta, ukoliko nastane incident smatraće se povredom na radu, međutim zaposleni neće moći da ostvari naknadu štete od poslodavca s obzirom na to da povreda nije nastala krivicom poslodavca", objasnio je naš sagovornik.
Prema rečima advokata, povreda na radu se posmatra kroz više pozitivnih propisa kao što su Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenom osiguranju. Ovim zakonima se uređuje pojam povrede na radu, procedura za prijavu povrede na radu, obaveza prijave itd.
"Što se prava zaposlenog tiče mora se razlikovati da li je povreda nastala krivicom poslodavca. Ukoliko je povreda nastala krivicom poslodavca zaposlenom pripada pravo na naknadu štete, ukoliko nema krivice poslodavca zaposlenom ne pripada pravo na naknadu štete. Da li se radi o povredi na radu ili ne, daće svoj stav nadležne komisije u RFZZO. Svakako ukoliko dođe do povrede na radu zaposleni ostvaruje pravo na 100 odsto naknadu zarade", kazao je za MONDO advokat Đorđe Dimić.
Naš sagovornik je naveo i da se povrede koje nastanu na samoj pauzi smatraju povredama na radu.
Kako je navedeno na sajtu paragraf.rs, da bi zaposleni ostvario prava iz radnog odnosa po osnovu povrede na radu, on ima obavezu da prijavi poslodavcu povredu i da se javi nadležnom zdravstvenom organu kako bi ga lekar pregledao.
S druge strane, obaveze poslodavca su da prijavi povredu na radu nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove, da dostavi izveštaj o povredi na radu zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove, da isplati zaposlenom naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad.
Prava zaposlenog, pored prava na isplatu naknade zarade od strane poslodavca je i pravo na obavezno zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu, dok pravo na isplatu naknade štete usled povrede na radu zaposleni ostvaruje samo u slučaju konstituisanja odgovornosti poslodavca.
Da li se radi o povredi na radu ceni organizacija zdravstvenog osiguranja čiji je osiguranik povređen. Povređeni zaposleni može osporavati nalaz organizacije zdravstvenog osiguranja i tužbom pokrenuti postupak kod nadležnog suda, radi utvrđivanja da li se radi o povredi na radu ili ne, a poslodavac će biti u obavezi da povređenom zaposlenom nadoknadi štetu ukoliko se utvrdi njegova odgovornost za nastalu povredu, navodi se na pomenutom sajtu.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
