Klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević govorio je za MONDO o zagađenju vazduha u Srbiji.
U prvom delu intervjua sa klimatologom i profesorom na Fizičkom fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimirom Đurđevićem za MONDO, teme su bile klimatske promene i elementarne nepogode koje očekuju Srbiju, kao i ostatak planete. U nastavku razgovora, tema je kvalitet vazduha i zagađenje istog.
Sarajevo ima velikih problema sa zagađenjem vazduha, a na listi najugroženijih gradova našli su se i Skoplje, Beograd i Zagreb prema podacima "IQ Air". Zagađenje vazduha je usko povezano sa klimatskim promenama i rešenje za oba problema je isto.
"Kada pričamo o zagađenju vazduha i klimatskim promenama u isto vreme, vrlo je važno da se razume da rešenja koja dovode do zaustavljanja klimatskih promena su ista ona rešenja koja popravljaju kvalitet vazduha. Da bismo zaustavili klimatske promene na granici od dva stepena kako je predviđeno Pariskim sporazumom (zemlje potpisnice su dogovorile da globalna temperatura ne pređe dva stepena godišnje), mi do 2050. godine moramo da prestanemo da koristimo naftu i gas kao energente. Najveći deo zagađenja, oko 90 odsto, je posledica spaljivanja nečega, i to najčešće energenata, fosilnih goriva. Kada vi prestanete da koristite fosilna goriva, vama se kvalitet vazduha popravi do neprepoznatljivosti. Počnete da živite u planinskom okruženju. Ukoliko mi, svi na planeti, budemo hteli da se bavimo klimatskim promenama i da zaustavimo temperaturu na dva stepena, mi ćemo paralelno sa tim rešiti i problem kvaliteta vazduha. Nivo rešavanja tog problema je nemoguće postići ukoliko se budemo fokusirali na ono što se obično i priča o kvalitetu vazduha, a to su individualna ložišta i menjanje vrste goriva. Klimatske promene i zagađenje vazduha imaju maltene jednako rešenje, a to je da se prestane sa korišćenjem uglja, nafte i gasa kao energenata", započeo je Đurđević.
Prema njegovim rečima, meteorološki uslovi samo pomažu da se zagađenje bolje vidi. Objasnio je šta to konkretno znači.
"Što se tiče lokalnog zagađenja, meteorološki uslovi samo pomažu da se zagađenje bolje vidi. Nije to samo zbog grejne sezone, već zbog sloja atmosfere koji je tanji, a tu se zadržava zagađenje. U toku leta, taj prizemni sloj vazduha u kojem se zagađenje širi, je visok kilometar i po, do dva kilometra najviše. U toku zime se taj sloj spusti niže, nalazi se na kilometar visine, možda i niže. Takvi uslovi doprinose da mi imamo mnogo veće koncentracije zagađenja nego što imamo u toku leta. Ti hladni uslovi nam samo pomažu da bolje vidimo koliko tih zagađujućih supstanci mi dodajemo u vazduh. Što pre krene hladna sezona tj. hladni uslovi, pre će i ljudi početi više da lože i to je dodatni doprinos. Ukupno zagađenje kod nas u toku cele godine je veliko. Pitanje je kako će izgledati rešavanje tog problema u budućnosti. Planovi za rešavanje klimatskih promena i zagađenja vazduha postoje u našoj zemlji, u nečemu se podudaraju, a u nečemu ne. Problem zagađenja bismo mogli da dovedemo u prihvatljive granice u narednih 10-ak godina. Za klimatske promene nam treba više, bar 30-ak godina da pogasimo sve termoelektrane", dodao je Đurđević.
"Suspendovane PM čestice" i moguća rešenja
Naveo je moguće alternative. Pojasnio je i kako nastaju takozvane "suspendovane PM čestice".
"Kod nas je glavni problem to što industrijska postrojenja nemaju odgovarajuće filtere, na odžacima. Emituju mnoge supstance u mnogo većim količinama nego što je dozvoljeno, čak i po nekim našim lokalnim pravilima. Naše termoelektrane nemaju sisteme za odsumporavanje. Sumporovih oksida ima obično u dozvoljenoj granici, ali su oni često i izvor PM čestica koje su često tema u javnosti godinama unazad. Jedan izvor je iz direktnog sagorevanja, i to iz uglja jer je to nepotpuno sagorevanje. Jedan od produkata je ta mikronska prašina, to je ono što nije uspelo da izgori u toku sagorevanja. Ta mikronska prašina se stručno zove PM čestica. Ali, postoje i PM čestice koje nastaju iz gasova, ne mora direktno da se emituje PM čestica nego se prilikom sagorevanja uglja emituju čestice sumpora i uz pomoć vlage, ti oksidi se konvertuju i postaju PM čestice. Naše termoelektrane izbacuju velike količine sumporovih oksida jer nemaju odgovarajuće filtere. U evropskim zemljama je to regulisano, nema te vrste emisije i zagađujuće supstance. U puno gradova postoje kotlarnice koje koriste mazut koji je neekološko gorivo. I na kraju imamo privatne domove gde se ljudi greju na drva i ugalj. Tus e postavlja pitanje kakav kvalitet uglja je u pitanju. Ako to rešimo, imaćemo prihvatljiv kvalitet vazduha", naveo je Đurđević.
Spoj tehnologije i kvaliteta vazduha
Đurđević je potom govorio o ideji koja se u nekim zemljama već razvija. Reč je "elektrifikaciji saobraćaja".
"To izgleda kao daleka budućnost, ali će možda stići kod nas i pre nego što mislimo. Saobraćaj na baterije - automobili, autobusi... Takav saobraćaj drastično popravlja kvalitet vazduha. To deluje kao daleka budućnost, ali poslednje analize pokazuju da to može lako da se desi u narednih 10 do 15 godina. To je možda i najlakši deo tranzicije, da se uradi elektrifikacija saobraćaja. To mnogima zvuči kao da se radi o automobilima koji su jako skupi i koji su namenjeni bogatima, ali u Kini su se pojavili modeli koji imaju istu cenu kao konvencionalni modeli. Tehnologija proizvodnje električnih automobila nije više toliko 'ekskluzivna'. Električni automobili mogu lako da se prave, u 'Fiatu' se pravi električna 'fiat panda'. Samo treba voditi računa o infrastrukturi - punjači, parkinzi, da se sve to ispuni da bi mogla brže da se uradi ta elektrifikacija. Dobar primer su mobilni telefoni. Od onih glomaznih modela do pametnih telefona smo došli za 10 godina, isto to može da se dogodi i sa saobraćajem i sa električnim automobilima. Potrebno je da počnemo da smanjujemo količinu toga što sagorevamo da bi proizveli energiju. To nije lako i ne može da se desi preko noći, ali treba imati plan i držati ga se što je više moguće i unapređivati ih. Zanimljiv podatak je da je Evropska unija u toku ove i prethodne godine proizvela više energije iz solarnih i vetro potencijala nego iz uglja i gasa pojedinačno. Iako se desila ta kriza zbog rata u Ukrajini, oni smanjuju količinu upotrebljenog uglja", istakao je Đurđević.
Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje i prevremene smrti ljudi
U zavisnosti od korišćene metodologije, analize kažu da u Srbiji prevremeno umre između 10 i 15 hiljada ljudi svake godine. Đurđević smatra da je potrebno uvesti standarde kakvi postoje u Evropi.
"Postoji plan u našoj zemlji, zove se 'Program kvaliteta vazduha'. Znamo šta treba da uradimo. Postaviti odgovarajuće filtere na fabrike, unaprediti energetsku efikasnost grada, da se izbace neekološka goriva gde god je moguće i da se promene sistemi za grejanje i kuvanje u pojedinačnim objektima. Ljudi pre 40 godina nisu bili svesni posledica zbog kvaliteta vazduha, ali polako počinju da se pojavljuju dokazi koji nedvosmisleno pokazuju da je kvalitet vazduha jedan od ključnih parametara za dužinu i kvalitet života", podvukao je Đurđević.
Na kraju je govorio o zdravstvenom aspektu zagađenja vazduha. Takođe, kako kaže Đurđević, ljudi greše kada u zimskom periodu idu u večernjim časovima na trčanje jer je upravo tada najveći stepen zagađenja zbog čega, pri ubrzanom disanju i udisanju kiseonika zbog fizičkog napora, unose veći broj otrovnih čestica u svoj organizam.
"Neke zemlje su počele sa implementacijom mera za promenu kvaliteta vazduha. Analizom su videle da ima sve manje bolesti koje su se ranije češće pojavljivale zbog lošeg kvaliteta vazduha. Spisak bolesti koji je povezan sa kvalitetom vazduha je sve duži. Ljudi najčešće povezuju kvalitet vazduha sa disanjem i plućima. Kvalitet vazduha je ozbiljan činilac koji ozbiljno utiče na kardiovaskularne bolesti i razlog zašto jeste jer su te mikro čestice prašine toliko male da mogu iz pluća da uđu u krvotok i da na zidovima krvnih sudova deluju 'negativno'. To znači da mogu da dovedu i do zapaljenja unutrašnjosti krvnih sudova, to dalje vodi ka povećanju pritiska, pa je otežan i rad srca. Najsitnije čestice mogu da uđu i u neki drugi organ, u svetu je pokazano da se neke PM čestice deponuju i u mozak. Imamo čestice u mozgu, a da mi to i ne znamo. Ljudi previđaju da te čestice kada se udahnu, ostanu u organizmu zauvek. Organizam nema mehanizam da se pročisti od toga, da ih eliminiše ili izbaci. Morate dugo da budete izloženi da bi se problem tek kasnije eksponirao. Spisak se stalno povećava, kumulativno izlaganje je ključno da se završi sa hroničnom bolešću, ili čak i smrtnim ishodom", zaključio je klimatolog Vladimir Đurđević razgovor za MONDO i dodao da ljudi greše sa provetravanjem stanova noću jer je tada najveća količina zagađenja u vazduhu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)
