Ubrzani tempo života nameće pregršt obaveza, zbog čega često možete da imate osećaj da jedva sve postižete ili gotovo ništa ne stižete, ma koliko aktivni bili. Upadnete u vrtlog koji od vas nesvesno pravi “mašine”, pa često znate da kažete kako “živite za vikend” jer znate da je to jedini trenutak kada ćete napraviti predah. I niko ne garantuje da ćete ga imati. U moru svih zahteva i zadataka koji vas čekaju svakog dana, zaboravljate na zadovoljstvo koje nastaje kada imate vreme samo za sebe. Za to je možda kriv sindrom modernog doba koji se zove “burnout” ili sagorevanje.

Da li ste se budili u toku noći jer ste razmišljali o obavezama i zadacima koje imate? Da li ste bili umorni kada ste se probudili? Da li vam je jedina želja bila da ostanete u krevetu? Odbrusili ste ukućanu koji vam je spremio kafu? Smatrali ste da su sve aktivnosti koje vas čekaju jako dosadne? Bili ste opterećeni i najmanjom sitnicom koja vam ranije nije smetala? Ako je vaš odgovor na svako pitanje potvrdan, onda imate simptome sagorevanja.

“Burnout” sindrom može da ima ozbiljan uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje. To je kompleksno stanje koje obuhvata emocionalnu iscrpljenost, smanjenu radnu učinkovitost i osećaj ravnodušnosti prema poslu ili životu uopšte. Mnogi misle da se radi o privremenom stresu ili umoru, a sindrom sagorevanja može ozbiljno da naruši kvalitet života.
Prepoznavanje znakova “burnout-a” ključno je za rano reagovaje. Povećan stres, gubitak motivacije, teškoće u koncentraciji i smanjenje uobičajenih aktivnosti mogu da budu pokazatelji da je vreme za promenu pristupa životu i radu. Postoji nekoliko saveta koji mogu da vam pomognu:
Postavljajte realne ciljeve
Činjenica je da sindrom sagorevanja ne pogađa samo osobe koje su zaposlene na slabije plaćenim radnim mestima, naprotiv. U velikoj meri pogađa najuspešnije ljude koji teže perfekcionizmu i imaju izraženu želju za kontrolom. Zato je važno da postavljate realne ciljeve. Nerealna očekivanja mogu da vas dovedu do prevelikog stresa i pritiska.
Odredite prioritete
Preuzmite vreme koje imate u svoje ruke i naučite kako da pravilno upravljate njime. Najpre odredite najvažnije zadatke i fokusirajte se iključivo na njih. Na taj način možete da stignete da se pozabavite manje važnim zadacima, ali ih “zaboravite” dok obavljate obaveze koje smatrate prioritetima.
Naučite da kažete “Ne”
Postavljanje granica je ključno u sprečavanju “burnout” sindroma. Potrudite se da ih jasno postavite između poslovnog i privatnog života. Kada osećate da ste preopterećeni, ne prihvatajte zadatke koje ne možete da ispunite. Kada neko zatraži pomoć, a niste u situaciji da mu izađete u susret, potrudite se da to kažete na adekvatan način. U tom trenutku treba da zvučite samouvereno i kažete da niste u mogućnosti da ispunite ono za šta vas je neko zamolio.
Vreme za sebe
U toku radnog dana, važno je da napravite kratke pauze. Umesto da jurite kroz posao bez prestanka, napravite pauzu uz kafu. To će vam pomoći da osvežite um, povratite energiju i smanjite rizik od nastanka “burnout-a”. Omiljeni napitak mnogih nije samo napitak, već savršen partner u svakodnevnom balansiranju između poslovnih obaveza i ličnog blagostanja. Oslobodite se stresa i prepustite se miru uz svaki gutljaj.
Održavajte socijalne veze
Deljenje trenutka sa voljenima može značajno da doprinese smanjenju stresa. Pozovite prijatelje na opuštajuću kafu koja spaja ljude, čineći te posebne trenutke još vrednijim. Razgovarajte o osećanjima i izazovima sa kojima se suočavate. Stvaranje rituala ispijanja kafe može biti mali luksuz koji vam pomaže da se oslobodite stresa.