MILANU JE TELEFON ZVONIO SAMO NOĆU! Čovek iz senke koji je Srbiju stavio rame uz rame sa svetom!

Milan Dajin, ime i prezime nepoznato mnogima, nosio je čovek (psiholog) odgovoran za prevenciju samoubistva u Jugoslaviji, a odjek njegovih vizionarskih akcija danas predstavlja deo temelja platforme za smanjenje broja suicida u Srbiji.

Kako je sve počelo? 

Rođen u selu Radojevo, nedaleko od Srpske Crnje, već tada je Dajin pokazivao znake izvanrednosti. Bio je odličan učenik u osnovnoj školi, a potom i u gimnaziji. Ništa manje se nije isticao ni kao student psihologije, koju je početkom šezdesetih godina upisao u Beogradu.

 "Bio je autentični levičar i komunista u najboljem smislu te reči. Ideje pravednosti i jednakosti su bile njegove vodilja", rekla je rođaka Dajina, čije ime je poznato redakciji "Mondo" portala.

Dolazak u Beograd, krajem pedesetih, i upis na fakultet psihologije, koji se tada nalazio u zgradi Rudarsko-geološkog fakulteta obeležio je ranu mladost Milana Dajina, a studentske dane predavanja Baje Bajića (1896-1988) čuvenog profesor i jednog od osnivača psihologije u Srbiji. "U toj generaciji od zanimljivih osoba je sa njim bio Miodrag Bulatović, jedan od najpoznatijih pisaca moderne srpske književnosti".

Nakon završenih studija, kao odličan student, Milan Dajin dobija posao u SIV-u (Saveznom izvršnon veću), gde je sa kadrovima radio na motivaciji, razgovarao o njihovim problemima i vodio računa o dobrim međuljudskim odnosima u kolektivu. "Bio je čovek iz senke, bez trunke lične ambicije. Nije se gurao za dobitke, čak ni kada su mu nakon mesec/dva dana rada ponudili veliki stan. On je to odbio i uzeo je garsonjeru, u kojoj počinje priča, koja vas zanima", navodi rođaka Milana Dajina.

Tokom rada u SIV-u tri godine provodi u Americi, na usavršavanju kod psihologa Rejmonda Katela, koji je tadašnju Jugoslaviju izmolio da umesto dve Dajin u SAD ostane tri godine, oduševljen srpskim stručnjakom. "Iako je imao šansu da ostane u SAD on se vraća u svoju domovinu. Tu ulazi u sukob interesa sa vodećim strukturama SIV-a, navodeći da sistem koji žele da uvedu ima loših strana". Izbačen je iz partije, izgubio je posao, a gde god da je aplicirao bio je odbijen.

"Bio je zabranjen u Beogradu, u svom rodnom mestu, opšte zabranjen". Tih dana je za novac radio prevode sa engleskog i ruskog jezika, a sve to će promeniti predlog Stoleta Aranđelovića, jugoslovenskog glumca, dobrog prijatelja Milana Dajina.

On je svom drugu preporučio da fiksni telefon iskoristi u korist svog posla, odnosno da praksu koju je u Americi video implementira u naše društvo, tu ideju je podržala treća osoba, takođe bliska Dajinu - novinar "Ilustrovane politike". Ovim gestom Milan Dajin Srbiju stavlja rame uz rame sa svetom budući da je takav vid pomoći u svetu zaživeo baš sredinom 1970.

Brzo broj Milana Dajina završava u pomenutom listu, pa isti kreću da okreću svi oni kojima je potrebno da ih neko sasluša i kao stručnjak posavetuje. Sve to je redovno pratio i njegov prijatelj novinar pa je nedeljno najčitajna rubrika "Ilustrovane politike" bila ona koja se ticala razgovora na "zelenom telefonu", kakav je bio telefon osnivača prve SOS linije za psihološku pomoć na našim prostorima.

Posvećenost - zaboravljena vrlina

Skromnost kao vrlina velikana, posvećenost kao otisak ljudskosti, svrsishodna primena znanja u poslu kao odlika ovladavanja veštinom i nadasve bezrezervno izlaganje svoje privatnosti u životni poziv putokazi su koji su vodili ka čoveku spremnom da sasluša strance u noći, a kojih je bilo mnogo.

Milana Dajina, psihologa čiji lik i glas je svojevremeno svake nedelje gledalo i slušalo više od 20 miliona ljudi širom tadašnje Jugoslavije, nije ograničavalo radno vreme, pa je tokom razgovora sa mladićem, koji je javno rekao da nakon žurke, na koju je pozvan kasnije te večeri, planira samoubistvo, poručio da mu se po završetku zabave javi sa teflonske govornice.

Koliko je silno želeo da mu olakša oslikava jedan detalj u njegovom obraćanju momku. Kada je Dajin saznao gde se okvirno nalazi mesto u kom će momak boraviti odmah mu je rekao i lokaciju najbliže telefonske govornica. "Imate jednu baš kod Brankovog mosta, pozovite me. Biću budan celu noć i očekujem da mi se javite", rekao je Dajin nepoznatom mladiću te večeri sedamdeset i neke.

"Iz noći u noć, u ulici Pariske komune, treći soliter, Milanov topli i umirujući glas dočekivao je sugrađane".

"Dosadno mi je, želela sam da čujem vaš glas", rekla je mlada radnica jedne firme, "Uplašen sam", poručio je nepoznati čovek.

Druga etapa 

"Nakon što se zaposlio u domu zdravlja Dr Milutin Ivković počela je druga etapa njegovog života, prilično drugačija od prve. Za razliku od perioda Katela i perioda "zelenog telefona" – potonji period je bio obeležen relativno mirnim i čak delom porodičnim životom. A onda je došla bolest".

"Pristojan i tih čovek kakav je bio u zdravlju, takav je i u bolesti bio. Nije bilo nijedne medicinske sestre koja mu je dala injekciju a da joj se nije zahvalio. Ipak, nijedno svoje životno uverenje nikada nije prekršio. Umro je u bolnici, ljubazan tih, davajući čovek koji je mnoge obogatio svesrdnim bogatstvom svoje ličnosti", rekla je za kraj rođaka Milana Dajina. 

No kako ova vest ide sve dublje, kao kakav kamenčić bačen u vodu, da bismo do srži stigli potrebno je da vidimo kako danas funksioniše, ono što možemo nazvati Dajinovom zaostavštinom.

Danas u Srbiji postoje dve SOS linije, "Srce" (0800-300-303) i "Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida" (0800 309 309). U cilju istraživanja smo pokušali da stupimo u kontakt sa prvim centrom, ali se na isti niko nije javljao, dok je slušalicu podigla radnica u "Nacionalnoj SOS liniji za prevenciju suicida".

U moru informacija retko koja svojom izuzetnošću dotakne naše živote zbog nedostatka plemenitosti, a Dajin je svojim radom pokazao da plemenitost ima moć da nadživi ljudsko telo, ukazujući da čovek može da ostavi svrsishodan trag, koji ne bledi kroz vreme.

BONUS VIDEO: "ČESTO SE DEPRESIJA MASKIRA U TELESNE SIMPTOME" Dr Đorđević: Nemate snage da ustanete, a sve vreme se osećate krivim! URADITE OVO