U Kruševcu postoji "Društvo baksuza, ugursuza i namćora" i svi se diče članskom kartom.
"Narav to je raznovrsna osobina ljudska, najbolja od svih je naša narav ugursuska, mi namćori nismo stvarno, to je samo fora, mi smo ljudi dobre volje, društvo dobrotvora”, ovako glasi deo himne kruševačkog Društva baksuza, ugursuza i namćora: Dobra narav. Da, dobro ste čuli.
Zvonko Rajković je predsednik udruženja kakvo samo Srbija može da ima. Već na početku razgovora, otkriva: "Znate kako, član 13 našeg društva koji je isto baksuzni broj kaže da je ćutanje zlato. I kada se okupljamo, sedimo okrenuti leđima jedan drugome i ne govorimo ništa. Kad svi ćutimo, niko se ni sa kim ne svađa.
Ljudi koji su deo ovog udruženja za sebe kažu da su baksuzni i namćori i još se time diče i formalno - članskom kartom! "Jedan od osnivača našeg društva je moj deda. Posle njega potpredsednik društva je bio moj otac, a ja sam malo avanzovao i postao sam predsednik društva. Nekad budem i baksuz, nekad ugursuz, nekad namćor, ali najviše sam namćor, tako mi kažu, priznaje Zvonko.
"Svako od nas je ponekad namćor", rekla je žena koja je članica društva. Kažu da Kruševljani važe za duhovit svet, koji voli da zbija šale i na svoj i na tuđ račun, pa društvo ovog neobičnog imena i sastava, nije ništa neočekivano. Osnovali su ga još 1929. godine lokalni trgovci, zanatlije, ugostitelji, advokati, profesori, pa tako i skoro vek kasnije čine ga ljudi različitih profesija.
"Sad sam penzioner, a po profesiji sam profesor fizičkog vaspitanja", rekao je Zvonko. Jedna od članica je profesorka francuskog jezika u penziji, druga je radila u računskom centru, treća je po profesiji pedagog. Kako tvrde, ovakvih baksuza kao što su oni, nema nigde.
BONUS VIDEO:
(MONDO/J.D.)
