TEŠKA SUDBINA RUSKIH KADETA! Kao deca odvojeni od roditelja pobegli u Belu Crkvu, a njihova soba krije tužnu priču!

Deca su morala da se razdvoje od roditelja jer je bilo važno da nastave svoje školovanje. Mnogi od njih su postali vrhunski stručnjaci iako su kao deca pobegli iz svoje zemlje i to bez roditelja. Bela Crkva je specifična jer su u ovo mesto došle kompletne školske ustanove. Neke kadete su u njoj obilazili roditelji.

"Kadetski korpusi su stigli posle 1920. godine. Putovali su najmanje tri godine kako bi stigli u Belu Crkvu jer je kralj Aleksandar Karađorđević dozvolio da školske ustanove nastave da postoje. Rusi su mogli da pobegnu u bilo koju zemlju na svetu, ali kompletne školske ustanove sa sve direktorima, učenicima, kuvarima, nastavnicima su mogle da budu primljene samo u Jugoslaviju i da u njoj kadeti nastave svoje školovanje", započeo je razgovor za MONDO Vladimir Kasteljanov, osnivač Ruske memorijalne kadetske sobe. 

Naveo je za naš portal da je želeo da napravi ruski ćošak koji bi očuvao deo istorije. Nazvao ga je Ruska soba. Od 2006. godine ponela je naziv koji i sad nosi. "U sobi sam prikazao šta je sve od ruskih ustanova došlo u Belu crkvu. Došlo je Nikolajevsko Kavalerijsko učiliste iz Petrograda, koje je postojalo od 1920. do 1924. godine. Došao je i devojački Marinski Donskoj Institut koji je evakuisan iz Kavočerkeska. Postojao je od 1920. do 1941. godine. Takođe je stigao i Krimski kadetski korpus, od 1922. do 1929. godine a kad je iz Sarajeva prešao Prvi ruski kadetski korpus onda su oba korpusa dobila naziv Prvi ruski kadetski korpus velikog kneza Konstatina Konstatinoviča. Za Rusiju je to značajno jer je to bio poslednji kadetski korpus od 30 kadetskih korpusa koji su bili u carskoj Rusiji. Od 30 samo je taj jedan ostao u Beloj crkvi do 1944. godine", objasnio je naš sagovornik. 

Vladimir Kasteljanov je naveo za MONDO da je u memorijalnoj sobi želeo da pokaže kako su učenici od osam do 18 godina, zajedno sa celim osobljem školske ustanove, stigli do Bele Crkve. "Krimski kadetski korpus došao je iz Poltave, to je sad Ukrajina, ranije je bila Rusija. Stigli su do Vladikavkaza, išli su preko Kavkaza, pa su došli do Crnog mora, pa u Krim, zatim preko Jadranskog mora su stigli do Bakra, to je sad Hrvatska i prebačeni su u Strnišće u Sloveniji odakle su došli u Belu crkvu", ispričao je. 

Naveo je da je Prvi ruski kadetski korpus krenuo iz Kijeva, preko Odese, Crnog mora i da su stigli u Sarajevo. Godine 1926. su prešli u Belu Crkvu. "Sibirski kadetski korpus je najgore prošao jer se on nalazio u Omsku i nije mogao da ide prema Evropi jer su se tu već nalazili "crveni" pa su krenuli za Vladivostok gde su se spojili sa Habarovskim kadetskim korpusom. Došli su u Split 1924. godine, zatim u Belu Crkvu", kazao je naš sagovornik. 

Napomenuo je da su kadeti godinama putovali kako bi stigli do Bele Crkve. Neke delove puta su morali da prelaze i peške. "Donjski kadetski korpus je putovao preko Kipra, došao je u Egipat, gde su bili pod šatorima osam meseci, nakon čega su stigli u Bakar, pa su prebačeni u Goražde gde je korpus sasvim rasformiran ali je ljudstvo prebačeno u Belu crkvu. Marinski korpus je devojački korpus iz Kavočerkeska. Ovaj korpus je direktno preko Bugarske, Varne, došao u Belu crkvu", rekao je za MONDO Vladimir Kasteljanov, osnivač Ruske memorijalne kadetske sobe. 

Objasnio je da su kadeti nakon što završe korpus mogli da upišu bilo koji fakultet. Istakao je da kadetski korpusi u Rusiji u to vreme nisu bili vojni iako su kadeti bili uniformisani. Napomenuo je da se i danas u Rusiji obeležava 9. oktobar jer je na taj datum ubijen Aleksandar Karađorđević u Marseju.

"Obeležavaju ga jer Aleksandra Karađorđevića smatraju spasiocem školskim ustanova iz carske Rusije jer im je omogućio da budu primljene kompletne školske ustanove nakon što su izbegli. Do korone su sedam godina zaredom dolazili korpusi iz Rusije u Belu crkvu u znak sećanja i išli su u Oplenac da se poklone kralju Aleksandru", ispričao je naš sagovornik. 

Nekadašnji kadeti iz Bele Crkve su se "rasuli" svuda po svetu. Od 2006. godine kroz memorijalnu sobu je prošlo oko 6.000 Rusa. "Zapamtio sam jednu ženu koja je došla iz Los Anđelesa. Njen suprug je bio u kadetskom korpusu a ona u devojačkom. Kad su došli i videli uspomene počeli su da plaču. Setili su se dana koje su proveli u Beloj Crkvi kao deca", zaključio je razgovor za MONDO Vladimir Kasteljanov.

U Beloj Crkvi sad živi između 25 i 30 Rusa po poreklu. Oko 70 odsto njih ne govori ruski jezik. Oko sto godina kasnije u Srbiju se ponovo doselio veliki broj Rusa koji je pobegao iz svoje zemlje zbog rata u Ukrajini. Bela Crkva poznata je po jezerima, ali i po vidikovcu Tri krsta na kom je podignut zid kao znak sećanja na 100 streljanih banatskih građana. 

Ubijeni su 1943. godine. Prvo streljanje izvršeno je 26. februara kad je ubijeno 50 zatvorenika, muškaraca, žena i devojaka. Bili su rodom iz Deliblata, Gaja, Dubovca, Vračevog Gaja i Bele Crkve. Nacisti su ih iz Petrovgradskog logora doveli železničkom kompozicijom. Žrtve streljanja su bile okovane.

Dva meseca kasnije, 24. maja 1943. godine, javno je streljano još 50 zatvorenika, talaca iz Petrovgrada. Nakon što su ubijeni, njihova tela su stavljena u zaprežna kola i odvezena ka reci Neri. Tela su to bačena i zakopana kraj strvoderske jame. U znak sećanja na jezive događaje podignuto je spomen-obeležje.

BONUS VIDEO: