Sačuvati posao ili krenuti u potragu za pravdom – mnogi su prećutali povredu na radu, jer su bili pred izborom: otkaz ili odšteta koja im po zakonu pripada.
Izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu prošle godine su usvojene, a inspekcije su obavile više od 65.000 nadzora. U Srbiji je, ipak, skoro 3.500 radnika teško povređeno. Podneto je samo tridesetak prijava protiv poslodavaca i skoro sve su odbačene. U Srbiji su prošle godine na poslu poginula 42 radnika.
Sačuvati posao ili krenuti u potragu za pravdom – mnogi su prećutali povredu na radu, jer su bili pred izborom: otkaz ili odšteta koja im po zakonu pripada.
"Pacijenti leže, a njihovi poslodavci su probali materijalno da kompenzuju da se to ne prijavi, što nije to u redu. Sve nam kažu – koliko im je ponuđeno, šta, čak su bile i ucene da nekoga od porodice ne otpuste iz firme ako ne prećute povredu", kaže prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović".
Postupak traje godinama
A kada se podnese prijava protiv poslodavca, postupak po pravilu traje godinama. Pravna zavrzlama od koje i advokate nekad boli glava, uključuje više strana i institucija. Iako poslodavac ima zakonsku obavezu da zaposlenom dostavi izveštaj o povredi, u praksi se to ne dešava uvek.
"Često se dešava da povreda nije prijavljena – nema je u evidenciji, niti u statistici države. Da se sve prijave povreda prijave, statistika bi bila drugačija. Prosto je nemoguće da u zapadnim i istočnim razvijenim zemljama imate na desetine hiljada povreda na radu godišnje, a u Srbiji nekoliko – da ih nabrojite na prste obe ruke", ukazuje Milovanović.
Prava radnika
Prošle godine su na poslu u Srbiji poginula 42 radnika. Poslodavac u roku od 24 sata mora da dostavi inspekciji za rad izveštaj o teškoj povredi ili smrti.
Ako je radnik lakše povređen, rok za izveštaj je pet dana. Radnik ima pravo na materijalnu, ali i nematerijalnu naknadu štete. "Da bi zaposleni ostvario pravo naknade štete, radnik povredu mora da prijavi poslodavcu i da ode kod nadležnog lekara koji ga pregleda i utvrđuje da li je došlo do povrede na radu i kakva je to povreda. Dužina trajanja postupka zavisi od broja svedoka, ažurnosti veštaka, kvaliteta analize, da li stranak ima primedbe. To traje minimum dve godine", ističe advokat Miloš Tošić.
Položaj stranih radnika
Prošle godine usvojene su izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Inspekcija je prošle godine obavila više od 65.000 nadzora, ali stručnjaci kažu da bi preventivne kontrole uslova na radu trebalo da budu češće.
I stranih radnika je sve više, a pitanje je da li su obavešteni o svojim pravima. U medijima su se pominjali nehumani uslovi za rad u pojedinim firmama.
"Ima dosta neprijavljenih radnika, pogotovo na frekventnim poslovima gde se povremeno radi, kao građevina ili sezonski poslovi. U praksi se dešava da ako zaposleni otvori bolovanje od tri dana, onda poslodavac mora da obavesti inspekciju rada koja izlazi na teren", objašnjava Goran Pećanac, predsednik Sindikata radnika Srbije.
Novim Zakonom povećane su kazne za posladavce koji neprijavljuju povrede na radu. Prošle godine je u Srbiji 3.455 radnika teško povređeno, a inspekcija je podnela samo tridesetak krivičnih prijava protiv poslodavaca. Međutim, skoro sve su odbačene, pokazuju podaci Tužilaštva.
BONUS VIDEO: "AKO VAM JE CILJ DA IMATE PARE, OVAJ POSAO ZA MLADE DONOSI 3.000 EVRA MESEČNO"
(Mondo/RTS/M. Š.)
