JKP "Pogrebne usluge" se oduvek smatralo za preduzeće koje dobro posluje i koje je zbog prirode posla malo verovatno da bi moglo da se nađe u lošoj finansijskoj situaciji. Ipak, zvanični izveštaj predat Agenciji za privredne registre pokazuje da je prošlu godinu ovo preduzeće završilo u "minusu". Pogrebnik Dušan Radosavljević kaže da ne može da razume da sa jedne strane sahrane nisu ni malo jeftine, dok sa druge neko kome je to primaran posao od toga nema zaradu.
"Kako može da bude u minusu firma koja sve unarped naplati? Treba imati u vidu i da cene nisu nimalo male. Cene u JKP su basnoslovne. I pored toga, sve naplate unapred. Nijedna sahrana nije završena dok nije plaćena", kaže on.
Naime, od 1. januara Republički fond za penziono-invalidsko osiguranje isplaćuje novi iznos naknade pogrebnih troškova koje se isplaćuje građanima koji su snosili troškove sahrane. Kako su početkom godine saopštili iz fonda, naknada se odnosi za sve kategorije korisnika penzija.
"Mada i penzioni fond za otpremnine za preminule koje daje Republika Srbija dva puta su u toku 2023. godine povećavali to. Srazmerno povećanju penzija išlo je i povećanje tih pogrebnih troškova. Tako da od 1. januara 2024. ti pogrebni troškovi refundiraju se sa 68.863 dinara. I za svakog penzionera je isto bez obzira po komu je stečena penzija", objašnjava Radosavljević.
Upućeni u poslovanje Beogradskih javnih preduzeća kažu da se pogrebne usluge duže od decenije nisu našle u sličnoj situaciji. Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu kaže da je razlog za "minus" ovog JKP-a taj da ili da se pare "izvlače" za neke druge namene ili da je u pitanju loš menadžemnt sa lošim poslovnim odlukama.
"To može biti jedino objašnjenje, znači partizacija javnog sektora u Beogradu i ostalim lokalnim samoupravama, jer objašnjenje nisu investicije. U Beogradu se kasni sa novim grobljima. Bilo je obećano veliko groblje u Kaluđerici već godinama, a od toga za sad nema ništa", smatra Jovanović.
Nije poznato zbog čega je Javno komunalno preduzeće pogrebnih usluga prošle godine završilo sa manjkom od 26 miliona dinara. Predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić dao je delimičan odgovor navodeći da je inflacija jedan od glavnih razloga zbog ovako loših rezultata.
"Prvo cene nisu podizane od 2019. godine. Vi ste svesni da inflacija, naročito pre dve godine, koja je bila i nakon korone i učinila svoje. Oni nisu podizali niti su tražili gradu, što ja mogu da potvrdim kada sam bio gradonačelnik. Drugo, nisu uzimali nikakve kredite da bi investirali, a investirali su značajna sredstva i to od groblja kućnih ljubimaca do Koteža čini mi se u Novom groblju. Značajno je investiranje iz sredstava preduzeća koje je u proteklom periodu sprovedeno i direktor mi je rekao da očekuje kada se to bude završilo od sredstava koji će da prihoduju da se to ustvari vrati na onaj nivo koliko su oni manje više bili u plusu. Ako je ovo tačna informacija, moram priznati nisam se time puno bavio, onda je to u redu i opravdano je", rekao je Šapić.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo/A.V.)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina