Slavica Tofilović doživela je strašnu tragediju, kada je u požaru, koji se dogodio 2020. godine, izgubila dvoje dece.
Slavica Tofilović godinama je trpela porodično nasilje od svog, sada, bivšeg supruga. U tim trenucima nije naišla na podršku svojih najbližih, a 2019. godine situacija je kulminirala kada je od supruga dobila strašne batine i to pred decom. Hitnu pomoć je pozvala ćerka, nakon čega je nasilnik uhapšen i osuđen. Slavica je gostujući u emisiji "Jutro" na TV Prva ispričala šta joj se sve dešavalo tokom braka i da je prvi šamar od supruga dobila posle tri godine bnjihovog zajedničkog života, dok je bila u drugom stanju.
"Prvih godina je bilo dobro, pre trudnoće je bilo okej. Tokom trudnoće sam primetila promene u njegovom ponašanju. Odjednom je počeo da gleda sebe, da bude sve po njegovom, da se ponaša čudno. Vikao je i maltretirao sve oko sebe. Pio je dosta, čak je išao i na lečenje od alkohola", započela je ona.
Prema njenim rečima, u tim trenucima osećala se veoma usamljeno budući da niko iz njenog okruženja nije imao razumevanja za situaciju u kojoj se nalazi. Od najbližih osoba nije imala nikakvu podršku. Prve batine je dobila u 4. mesecu trudnoće, dok su čekali prvo dete, a kasnije su dobili još dvoje dece.
"Nisam videla izlaz tada. Kao da si u nekom začaranom krugu, tako funkcionišeš. Nadaš se da će biti bolje, promeniće se, ajde još jedno dete, ali nema bolje. Ne sme da bude ćutanja", kaže Slavica.
Sa batinama su usledile i pretnje. Kako se priseća Slavica, najčešće je bilo reči o tome da će joj, ako ga prijavi, oduzeti decu. Kako se mučenje nastavilo, život za nju je postao nepodnošljiv, pa supruga napušta 2012. godine i odlazi u sugurnu kuću.
"Imala sam troje male dece, nisam nigde radila i morala sam da se vratim njemu. Nikog to nije interesovalo, ni moju majku pokojnu, nikoga", istakla je Tofilović.
Pored porodičnog nasilja koje je trpela od svog supruga, Slavicu je pre četiri godine zadesila strašna tragedija. U požaru koji je izbio u porodičnoj kući u Maloj Moštanici stradalo je njeno dvoje dece.
"Deca su ostala sama, jer nikog nije interesovala da ih pričuva, a ja sam morala da radim. Nekad sam radila dva ili tri posla da bih prehranila i školovala troje dece. Komšije su me zvali i rekle da mi gori šupa, radila sam drugu smenu taj dan. Deca su došla iz škole iz prve smene. Ja sam pokupila stvari i došla momentalno kući, kad sam stigla sve je već bilo pogašeno. Međutim, njih nije bilo, kao što ih nema ni sada. Mnogo sam teško to podnela. Prvo sam morala da se iselim iz te kuće jer sam upala u depresiju, i ja i ćerka. U toku dana nisam razgovarala ni sa kim. Bukvalno živiš, a kao mrtav si. Mnogo puta sam krivila sebe", ispričala je ona.
Psihičko nasilje može biti gore od fizičkog
Sudija i član Asocijacije žena sudija Srbije, Snežana Ivković, objašnjava da postoje različite vrste zlostavljanja, seksualno, emocionalno, psihičko, koja mogu da budu teža i strašnija od fizičkog.
"Važno je da se žrtva obrati onima koji mogu da joj pomognu.To je prvenstveno policija, tužilaštvo i sud. To je najbitnije. Moraju da prebrode tu neku emocionalnu prazninu i strah da su sami. Znači, nisu same. Postoje zakoni i određen sisitem koji pokušava da pomogne i pomaže žrtvi"
Ona podseća da postoji Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kao i da u Krivičnom zakonu postoji krivično delo nasilje u porodici, gde se mogu izreći i određene mere poput zabrane približavanja i komunikacije.
"Prema Zakonu o sprečavanju nasilja postoji mogućnost izricanja hitnih mera, a to je da se učinilac iseli privremeno iz stana. Takođe, zabrana komunikacije sa oštećenim i približavnje. U 90 posto slučajeva dolazi do smirivanja takve situacije, čim se neko iseli iz stana. Međutim, u deset posto slučajeva dolazi do pogoršavanja odnosa. Problem je kako sprečiti učinioca da se približava oštećenoj ukoliko ima teme mere. U nekim zemljama postoji nanogica ili rukavica koja se stavlja učiniocima. Ukoliko se oni približavaju mestu gde žrtva stanuje ili radi upali se signal kod žrtve i policije, i oni odmah izlaze na lice mesta", objašnjava Ivković.
Institucije ključne u rešavanju problema
Prema njenim rečima, sve ovo zahteva jednu sistemsku pripremu. Potrebno je doneti adekvatne zakone, procedure i utvrditi da li imamo sredstav za tako nešto. Predsednica Udruženja žrtava nasilja "Hajr" Hajrija Ramadani pomogla je Slavici kada joj je bilo najteže i obezbedila joj dom i posao. Ona je istakla da je od izuzetne važnosti da se uključe sve institucije koje žrtvama mogu da pomognu.
"Mi organizujemo tribinu 'Reaguj na vreme, jer vreme je život'. To je jedna poruka institucijama da treba jednostavno ozbiljno da priđu svakoj žrtvi. Nažalost, bilo je situacija u kojima je žrtva tražila pomoć puno puta od institucija, ali joj nisu verovali. Čak su i obavestili nasilnika gde se nalazi žrtva. Takođe, poznata vam je i sitacija da je ćove imao zabranu prolaska pa je žrtvu napao sekiru".
Pomenuta tribina će biti održana u četvrtak, 30. maja, u Centru za kulturu "Vlada Divljan" na kojoj će biti održano nekoliko adukativnih predavanja.
BONUS VIDEO:
(Mondo/A.V.)
