Omladinski radnici koji su često u kontaktu sa onima koji su najugroženiji, mogli bi da budu posebno efikasni pružaoci podrške mentalnom zdravlju.
Svake godine oko 90 dece i mladih u Srbiji oduzme sebi život, a podaci izvedeni iz najnovijeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih Srbije 2023. govore da čak dve trećine mladih u našoj zemlji često oseća da je pod stresom, polovina njih ima simptome anksioznosti, a skoro 40 procenata njih kaže da se često oseća depresivno.
Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku osoba starosti od 15 do 30 godina, govori i da su službe za zaštitu mentalnog zdravlja uglavnom nedostupne pripadnicima mlade generacije – iako najveći broj njih ima svest o značaju mentalne higijene, svega četiri odsto mladih kaže da im je dostupna pomoć stručnjaka za dušu.
Utisak mladih potkrepljuje i zvanična statistika koja govori da u našoj zemlji postoji svega 47 lekara koji se bave mentalnim zdravljem dece i adolescenata do 25 godine. Podaci takođe govore da na 42.000 mladih dolazi jedan psihijatar, a psihoterapijske usluge može sebi da priušti mali broj adolescenata.
PROČITAJTE JOŠ...
Psiholog iz senke koji je Srbiju stavio rame uz rame sa svetom!
To su samo neki od razloga zbog kojih je tim psihologa izradio „Priručnik za omladinske radnike i radnice na temu mentalnog zdravlja mladih”. Kako u razgovoru za list "Politika" objašnjava psiholog i koautor Ana Milak, priručnik je zapravo namenjen svima koji su u profesionalnom kontaktu sa mladim osobama i motivisani da im pruže psihološku prvu pomoć i podršku, a nemaju neophodna znanja iz psihologije. Ona podseća da su omladinski radnici stručne osobe angažovane u organizacijama civilnog društva, institucijama i lokalnoj samoupravi, čiji je zadatak da kroz različite programe i projekte pomognu mladima da razviju kompetencije iz različitih oblasti, ojačaju njihovo samopouzdanje i pomognu im da steknu tzv. meke veštine neophodne za snalaženje u poslovnom i životnom okruženju. Ovaj priručnik, koji je nastao nakon godinu dana intenzivnog rada, nudi teorijski okvir i izuzetno dobro osmišljene radionice koje daju precizne smernice za rad na razvoju emocionalne inteligencije, samosvesti i pismenosti, kao i saosećajnosti i veština prihvatanja sopstvenih i tuđih misli, emocija, ponašanja i same realnosti.
"Omladinski radnici, koji neposredno rade sa mladima i često su u kontaktu sa onima koji su najugroženiji, mogli bi da budu posebno efikasni pružaoci podrške mentalnom zdravlju, ali ovaj priručnik namenjen je i nastavnicima, trenerima i vršnjačkim edukatorima koji su u kontaktu sa mladima. To ne znači da svako ko radi sa mladima treba da se zanima za njihovo mentalno zdravlje, jer nije svako kvalifikovan, niti treba to da radi. Međutim, smatrali smo da osobe koje su u profesionalnom kontaktu sa mladima treba da znaju kako mladi emocionalno funkcionišu, a onima koji žele da im pomognu pružili smo adekvatna znanja i skup veština, kako bi mogli uspešno da odgovore na njihove potrebe i pruže im psihološku prvu pomoć. Cilj ovako koncipiranog programa je da obuči mlade, a primarno mlade u riziku, da efikasnije upravljaju svojim emocijama, prošire repertoar komunikacijskih veština i steknu nova znanja i veštine za razvijanje zdravog odnosa prema sebi i drugima”, objašnjava naša sagovornica.
Ana Milak ističe da je ovaj priručnik distribuiran svim omladinskim organizacijama, a može se besplatno preuzeti i preko sajta „Inprocess”.
BONUS VIDEO: KONAČNO SMO SE OPAMETILI Više ljudi traži pomoć psihijatara, ali nije značajno povećan broj obolelih TO MOŽE DA ZNAČI SAMO JEDNO
(Mondo/Politika/M. Š.)
