U Srbiji je juče 64.000 prvaka selo u školske klupe. Prvi dan škole oduvek je kod najmlađih đaka i njihovih roditelja, izazivao burne i pomešane emocije i zauzimao posebno mesto u sećanju - i to je ono što se ne menja.
Radost, uzbuđenje, nervoza, strah, obuzeli su sve roditelje čija su deca juče prvi put sela u školske klupe, a kako je to izgledalo nekad?
"Pa osećanja su bila ista. Teško da mogu da se setim svih detalja, ali uvek je prisutan osećaj ponosa, kao i neverice, da je dete toliko poraslo. Deca ne kapiraju šta im se dešava, tek kasnije shvate gde su došli. Međutim, roditelji znaju i u skladu sa tim treba da se ponašaju. Kada je moje starije dete, pre 20 godina upisalo školu, svi smo bili nekako opušteniji nego danas. Deca su bila drugačija, ali i škola. Danas opet imam prvaka posle toliko godina i razlike su evidentne", priča Miloš Popović iz Novog Beograda, čiji je mlađi sin juče prvi put seo u školsku klupu, a stariji već sprema ispite na fakultetu.
Đaci prvaci su ceo dan u školi, nemaju koncentraciju, razmaženi su i očekuje se da njihove prohteve ispunjavaju učitelji, a to ne ide tako.
"Pripadne mi muka kad pomislim da će ceo dan biti u školi. Radim od devet ujutru, znači moram rano da ga ostavim u boravku, a ima časove popodne, od 14 sati, i onda je u školi doslovno ceo dan. Plašim se kako će da razvije odnos prema obavezama i kako će se koncentrisati, jer deca su danas pre polaska u školu uveliko na telefonima, nesposobna da se fokusiraju", smatra Miloš.
Sa starijim sinom, seća se on, nije bilo tih problema.
"Njegova generacija je slobodno vreme provodila napolju, a klinci su sad od druge, treće godine, na internetu. Takođe, žive pod staklenim zvonom, roditelji ih voze u školu, sačekuju ispred dvorišta, što je ranije bilo nezamislivo. Deca su razmažena, samostalnost je misaona imenica, a svoje hirove iz kuće prenose na časove", kaže.
Od odnosa roditelja prema školi, zavisi kako će dete prihvatiti, poštovati i gledati na ustanovu koja treba da mu tokom osam godina pruži obrazovanje, vaspitanje, druženje i zaštitu.
"Pod stresom sam već danima. Moram da priznam da sam popila i jedan biljni lekić za smirenje. Posao mi je takav da pratim šta se u školama dešava i kako se stvari menjaju, pa sam zato valjda toliko nervozna. Koliko god je sistem urušen, a prosveta degradirana, roditelji moraju da daju svoj maksimum, ali mnogi se uopšte ne trude", priča Sanja Radovanović iz Krnjače, mama jednog prvačića.
Stres od polaska deteta u školu, danas je, nažalost, pojačan i brigom za bezbednost.
"Trudim se da ne razmišljam o bezbednosti i o tome šta sve u školi može da se dogodi. Moram da priznam da mi je laknulo kad sam videla dva školska policajca pored dvorišta. Nekada su deca išla sama od škole do kuće i obrnuto, bez bojazni da će im se nešto desiti. Bilo je i ranije svađa, tuča, ali ne u toj meri kao danas. Sada učiteljica izvede sve prvake u dvorište i ostaje sa njima dok roditelji ne dođu, dok su nekada sami išli kući, niko nije morao da ih čeka", priča ova mama.
BONUS VIDEO:
(Nova/MONDO/Ivana Vlajković)
Neviđena blamaža Dinamo Zagreba u Ligi šampiona: Bajern im dao devet golova, ovo se ne pamti!
Beograd organizuje F4 Evrolige 2025. godine: Otkriveni detalji, samo je jedan grad protivnik!
"Novak je na oproštajnoj turneji od tenisa": Zabrinjavajući potezi Đokovića, nikad ovo nije uradio
"Ako niste znali da vaspitate decu, neće to ni vojska učiniti": Pitali smo psihologa i bivše vojnike o vojnom roku
"Veće plate za prosvetare i vaspitačice": Vučić otkrio koliko će iznositi minimalac i penzije