Slušaj vest

Socijalni stanovi u našoj zemlji građeni su još početkom prošlog veka, uglavnom pri fabrikama za njihove radnike. Program obezbeđivanja smeštaja za nezaposlene i posebno ranjive kategorije, pokrenut je 2008. godine.

"Počeli smo od najugroženijih grupa, ali se još uvek nije razvilo u meri u kojoj želimo. Normativna akta koja ovu oblast uređuju, relativno su dobro razvijena. Predstoji nam razvijanje jasnih uloga i odgovornosti svih nivoa organizovanja", kaže Slavica Milojević, savetnica za informisanje, promociju i podršku Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Prema evidenciji Ministarstva za socijalna pitanja, 168.307 naših sugrađana prima novčanu socijalnu pomoć. 

Beograd najviše koristi program

U Beogradu je najviše korisnika programa socijalnog stanovanja, u naselju Kamedin živi oko 600 stanovnika. Većina njih je ovde zato što drugu opciju nema - tu su izbeglice, pripadnici romske nacionalnosti, invalidi i samohrane majke.

Mnogi ovo beogradsko naselje smatraju jednim od najbrže rastućih, što pokazuje i podatak da je nedavno izgrađen i Kamedin 2.

Nađa Marković iz Inicijative za ekonomska i socijalna pitanja A11 istakla je da je reč o socijalno ugroženima koji žive od socijalnih davanja ili neformalnog rada.

"Moraju da ispune određene kriterijume da bi aplicirali za konkurs za socijalne stanove, koji godinama nije bio novi. U startu moraju da budu ugroženog materijalnog statusa", kaže Markovićeva.

Kakva je situacija u Nemačkoj

U Nemačkoj postoji nešto više od milion socijalnih stanova, a nedavno odrađena studija ukazuje da nedostaje još 912.000 sličnih jedinica.

Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, navodi da je odlazeća vlada kancelara Olafa Šolca na početku mandata obećala da će godišnje graditi oko 100.000 novih socijalnih stanova, ali je godišnje građeno oko 20.000 takvih nekretnina.

"Trenutno u Nemačkoj je prosečna cena gradnje, uključujući i zemljišta, oko 5.150 evra po jednom kvadratnom metru stana. Sve više se zato daju predlozi da se mnoge poslovne zgrade koje zjape prazne od vremena pandemije koronavirusa, preurede u stambene zgrade“, kaže Radičević.

Podsticanje mladih

U nekim zemljama Evropske unije, socijalnim stanovanjem mladi se podstiču na osamostaljivanje. Republički zavod za socijalnu zaštitu kaže da je tako i u Srbiji.

"Nije samo stan to što treba rešiti. Kad uđete u stan, treba da plaćate račune, struju, vodu i komunalije. Bilo bi zaista korisno da javna preduzeća prepoznaju i ove potrebe i zajedno nastavimo da tražimo rešenje. Verujem da hoćemo“, ukazuje Milojevićeva.

Primera dobre prakse ima Raška, koja je izgradila stanove za romske porodice sa decom, a i Kraljevu socijalno stanovanje koriste izbegli i raseljeni iz bivše Jugoslavije i sa Kosova i Metohije.

(RTS, Mondo.rs, I.L.)