Oliver izabrao Srbiju umesto Francuske, ne može da podnese svoju zemlju! Svi misle da je zbog rakije i pečenja, ali ne!

Njegovo ime je Olivier. Poreklom je iz Francuske, a u Srbiju se doselio pre 10 godina. Sada živi na selu sa suprugom Srpkinjom i decom, i drži dve sirare u Beogradu, gde prodaje francuske sireve. Za jedan Jutjub kanal objasnio je najupadljivije razlike između Francuza i Srba, koja je kuhinja bolja - srpska ili francuska, i otkrio tajnu pravljenja odličnog sira.

• "Koja vam je najbolja stvar ovde u Srbiji", pitao ga je Aleksej.
• "Lepe žene, šalim se... Ovde jesu najlepše žene na svetu, to je sigurno, ali sigurnost je na prvom mestu. Osećam se sigurno, ne plašim se, nemam strah. Drugo, kažem ti, ta ljubaznost, koliko ima tog zajedništva u državi. Razumemo se! Zajednički život. Opuštenost, manje stresa, pogotovo u selu gde ja živim. U Beogradu ima stresa, ali u ostatku Srbije nije baš tako. Život u Parizu i Moskvi je izuzetno skup, ne možemo da preživimo ako ne udarimo po tempu. Ovde može, polako, nije toliko skup život, prostiji je, manje potrebe. Volim polako", rekao je Oliver.
• "Šta vam nedostaje iz Francuske u Srbiji?", pitao ga je Aleksej.
• "Sastojci za hranu, to mi izuzetno fali i nedostaje. Začini, zdravi sastojci, organski sastojci. Ne samo to, u Srbiji je jako teško da se ne konzumiraju industrijski proizvodi. Jako je to teško, izuzetno. U Francuskoj je takođe počelo da bude izuzetno teško, ali ipak ima više sastojaka. Nedostaje mi i hleb. Ovde u običnoj pekari kilo hleba je 140 dinara. Ne razumem. Nešto mi ovde nije jasno. To je kvasac, hemija, nema kiselog testa. Par pekara je krenulo, 5, 6 godina. U Novom Sadu nema dobrog hleba, nijedna pekara ne radi sa kiselim testom, sa prirodnim kvascem. Doduše, u Beogradu ima", rekao je Oliver.
• "Znam da u selu seljaci govore dosta neobično, njihov jezik je drugačiji nego ovde u Beogradu", rekao je Aleksej.
• "To je posebna priča, ti verovatno misliš na jug Srbije. Jug Srbije je poseban, tamo imaju jak akcenat, drugačije nego u Beogradu, a ja sam iz Vojvodine, a nju prati reputacija da se tamo priča najčistije i najsporije. Verujem da mi je to dosta pomoglo da naučim jezik. U Beogradu pričaju brzo, teško se razume ovde", dodao je Oliver.
• "Tri glavna saveta za strance koji uče srpski jezik. Kako naučiti jezik brzo?", pitao ga je Aleksej.
• "Prvi savet je da znaš sebe. Da li si vizualan ili auditivan? Ja sam vizualan. Šta sam ja uradio? Lepio sam papiriće svuda po kući - čaša, vrata, prozor, zid... svuda. Tako mozak uči sam. Vidim to i nesvesno učim. Za ljude koji su auditivni, savetujem da sebe snimaju i da, kada idu na spavanje, sebe slušaju. To je jedan veliki savet. Tako će cele noći mozak učiti sam. Treći savet je da pišete, da prevodite stvari i da pišete. Ne da kucate, nego da pišete ručno. Mozak će tako lakše pamtiti stvari. I da ostavimo strah po strani. Ovde se niko neće šaliti na vaš račun, a u Francuskoj, kada pričate francuski kao stranac, ako napravite najsitniju grešku, Francuz će dam vam kaže. Ovde, posle 10 godina, osim moje žene, niko se nikad nije šalio, nije se nasmejao, kako pričam srpski jezik. Čak me ljudi ni ne ispravljaju. Kada loše pričam, pogrešim, neće da me ispravljaju, sve me razumeju. Toliko su skromni, ljubazni, tako da je moj savet: Probajte! Što više! Nemojte da se stidite!", rekao je Oliver.
• "Koja vam je omiljena reč ili rečenica na srpskom jeziku?", pitao ga je Aleksej.
• "'Mimoilaziti' - tu reč sam naučio kada sam polagao za vozačku dozvolu u Srbiji, na srpskom jeziku. Bila je velika muka za mene, učio sam puno novih reči tada, kao što je 'mimoilaziti'", naglasio je Oliver.

BONUS VIDEO: