Kristijan obišao sve zemlje sveta, čak 197: Rekao nam je da svako to može, pa otkrio gde se više nikada ne bi vratio

Bloger Kristijan Iličić koji putuje svuda po svetu, prošao je kroz razne izazove na putu ka ostvarenju svog sna i uspeo je! Postao je prvi Hrvat koji je obišao sve zemlje sveta, čak njih 197, u periodu od 18 godina. Verovao je u svoje snove i nikada nije odustao od njih. Za MONDO portal je otkrio kakav je bio osećaj dok je putovao u poslednju zemlju sa svog spiska, a to je bila Šri Lanka.

"Mislim da se već poslednjih godina dosta iskristalisalo u koje zemlje ću se uvek vraćati: Tajland i cela Jugoistočna Azija, Avganistan, Venecuela, Meksiko, a moguće je i da ću često svraćati i do Maldiva i Šri Lanke. Sasvim sigurno ću još mnogo puta posetiti Sjedinjene Države. Što se tiče zemlje u koje se ne bih vraćao, pitali su me ljudi to mnogo puta i ja svaki put navodim Senegal. I ovde sam ga naveo kao zemlju sa izrazito lošim iskustvom. No, pozitivac sam i nadam se da će se i tamo prilike promeniti, ko zna. Teško je reći da nikad više tamo neću doći. Ali za sada mi to ne pada na pamet."

Kristijan je podelio sa nama i najzanimljivije anegdote koje je doživeo dok je putovao svetom, kako sam kaže, bilo ih je mnogo.

"Putujući Afrikom događale su se stvari, tipa, da perem zube ranom zorom uz vulkan u Kongu, malo se još muvam tim krajem i onda kad siđem s njega, vulkan eruptira i ja razmišljam kako bi to izgledalo da se ta erupcija dogodila dok sam prao zube... Događalo mi se i to da me je jedan čovek u Južnom Sudanu pozvao u svoje selo, da bih shvatio da sam pozvan na obred sahrane njegovog brata i da sam bio gost svojevrsnih sahrana na afrički način. Izrazito nadrealno iskustvo. Bila je i situacija kad sam se drugi put vratio u Avganistan, a nakon što sam se jako založio za to da svoje prijatelje izvučem iz zemlje i spasim ih od talibana, da me sada isti ti talibani zovu na čaj. Ta je priča čak izazvala i kontroverze, ali ljudi ne razumeju neke stvari. Ja sam došao da vidim kakav je sada Avganistan nakon što su ga osvojili talibani i da donesem neke ekskluzivne priče. Nisam mogao u zemlji koju kontrolišu ljudi koji svaki dan uz sebe nose puške, kao što mi nosimo torbu ili mobilni kad idemo u grad, reći 'hej, neću ja s vama da pijem čaj, ne slažem se s vašim režimom.'Zamislite da tako nešto kažem ili da sam tako nešto rekao npr. u Severnoj Koreji? Ljudi vole da jako morališu i ne razmišljaju o širem kontekstu. A kad smo kod Severne Koreje, i tamo je bilo zanimljivih anegdota – gde god sam dolazio ljudi veselo pevaju, plešu, goste se na plaži ili onako nasumice usred ničega, u nekom šumarku gde smo stali busom - ljudi pevaju karaoke. Naravno, režim je sve inscenirao da turisti to tako vide i jave svetu kako je kod njih super. Bilo je puno svega po celom svetu... Na severu Malija sam se našao u opasnoj situaciji kada sam brodom putovao 50 sati od Timbuktua do Moptija i sve to vreme morao da budem pokriven da me ne vide krijumčari. To je bilo naročito opasno putovanje", ispričao nam je Kristijan.

On je i otkrio koje su to po njegovom mišljenju zemlje koje su opasne za turiste i gde treba biti naročito oprezan. Kaže da uglavnom svuda može da se desi neka neprijatnost, ali je otkrio i trikove kako biti pripremljen na sve.

"Savetujem putnicima koji ne idu organizovano sa agencijama da se jako dobro informišu o destinaciji na koju dolaze. Uglavnom je sve u redu, treba biti standardno oprezan oko krađe, ali to morate i u Evropi, a ne samo na nekim dalekim destinacijama. Neki delovi određenih država mogu biti i opasni po život, npr. kopneni Jemen, sever Malija, glavni grad Haitija, glavni grad Venezuele, Avganistan, ali recimo i Izrael i svugde gde su jako aktivne pobunjeničke ili paravojne formacije. To ne moram da vam govorim, to nalaže zdrav razum. Zato nije loše povezati se s nekim lokalnim fikserom, vodičem, nekim ko zna kako stoje stvari. Agencije vas u načelu neće voditi na takva mesta", rekao nam je Kristijan.

Otkrio nam je i da je on uvek, gde god da putuje, otvoren za isprobavanje hrane koja nije bliska nama. "Uvek tako radim, gde god sam bio probao sam lokalnu hranu. Imao sam otpor prema tome doslovno tri dana kad sam prvi put u životu bio u Jugoistočnoj Aziji. Ali čim sam probao lokalnu hranu, to je bilo to. Ne treba sebi uskratiti to iskustvo", otkrio nam je Kristijan i podelio sa nama da li bi možda sada, kada je posetio sve zemlje sveta, poželeo da živi negde drugde:

"Za sada još ne. Hrvatska je moj dom, tu su mi prijatelji i porodica. Paradoksalno je da sam kao čovek koji je neprekidno bio na putu ipak uspeo ovde pustiti korene. Imam jako drage prijatelje i poslovne partnere u Trogiru, a u Zagrebu mi je porodica i mnogi drugi prijatelji. Eto, za sada ništa od selidbe, ako se ne računa činjenica da jako veliki broj dana u godini provodim ba Tajlandu. Ako bih menjao Zagreb za neki drugi grad, to bi bio Bangkok. Volim taj uređeni haos, njihovu hranu, jednostavnu i povoljnu povezanost sa svim državama tog dela sveta, naročito je dobar i za digitalne nomade, tehnički sve funksioniše kako treba. Ne mogu da kažem da nikada u životu neću emigrirati. Ali za sada me još ništa ne tera na to", rekao je Kristijan.

Dao nam je i dao odgovor na to koje su destinacije pristupačne za putovanja, a mi mislimo da su ekskluzivne i nedostižne, pošto ljudi uglavnom povezuju da putovanja moraju nužno da budu skupa.

"Sva ta 'južna mora' kako su ljudi voleli setno da govore, zapravo su vrlo dostupna. To su one destinacije s kojih su ljudi znali usred hladnih zima da šalju fotke s belih plaža, uz tirkizno more i palme i izazivati zavist onih koji se smrzavaju po Evropi. Ti ljudi su samo imali malo više hrabrosti da iskorače iz zone komfora, istražili su letove i smeštaje i shvatili da za relativno malo novaca mogu tamo da dođu. Kod nas je npr. Jugoistočna Azija sve više u fokusu, već su ljudi shvatili da to nije toliko nedostupno. Promenilo se gledanje na putovanja, sve je više putnika, sve je manje granica koje ne možete preći. Apsurdno je, ali nama danas ovde na Zapadu je možda i najmanje dostižno putovati upravo po Zapadu. Neke zemlje na severu Evrope su toliko skupe da za cenu boravka u njima od nedelju dana, možete negde drugde biti najmanje mesec dana. I Jadran je postao mnogima nedostupan u letnoj sezoni, a zimi je najbolje putovati na Tajland, Vijetnam, Laos", rekao nam je Kristijan.

Za 18 godina, koliko mu je trebalo da poseti sve zemlje sveta, Kristijan je rekao da je mnogo sazreo i da se pre svega promenio kao čovek.

"Mislim da sam se promenio kao čovek. Mislim da sam pre bio površniji, da sam pridavao važnost nekim ne toliko bitnim stvarima, statusnim simbolima recimo. Mnoge stvari nisam niti razumeo, niti sam mogao da se emotivno povežem. Na putovanjima sam odrastao, naučio mnogo o ljudima, osetio sam neverovatnu sreću, puno tuge, osećaj kad imaš odlične prijatelje, osećaj kad te neke prilike razočaraju. Bio sam izložen celoj paleti osećaja i to je definitivno ostavilo traga na meni. Mislim da sam uspeo da uhvatim neku ravnotežu, da ostavim neke terete iz prošlosti i sa mirom dočekam ove godine kad sam zaista realan čovek. Putovanja su odlična stvar za svakoga – ne govorim to samo zato što je to moj primarni interes, nego sam to uočio u razgovoru s mnogim ljudima, naročito onima koji su putovali preko moje agencije. Mnogima su neke destinacije jako izvan zone komfora i nikad im, nakon što su se upustili u tako nešto, nije bilo žao što su imali to iskustvo. To su stvari koje ostaju, to vam ne može niko oduzeti", rekao je Kristijan za MONDO.

Kristijan je morao i da se odrekne mnognih stvari da bi se posvetio putovanju oko sveta. On je svoj san napokon ostvario, ali otkrio nam je, šta je najviše trpelo.

"Odrekao sam se puno toga. Pre svega vremena koje sam mogao da provedem sa ljudima koje volim. Propuštao sam njihove rođendane, ponekad čak i svadbe. Otpali su mi neki prijatelji, ali sam stekao nova prijateljstva, puno dublja. Žao mi što sam Andrei uskratio neko vreme koje smo mogli da provedemo zajedno, ali ona je shvatala da je ovo što sam radio bio viši cilj i da je bilo važno da sve bude baš tako. Daleko od toga da zbog toga nismo imali i svojih kriza. Vreme je možda i najveća žrtva koju sam podneo jer ono se ne može vratiti, sve drugo možete da vratite. Odricao sam se tokom svih tih godina i jako puno komfora. Spavao sam po aerodromima, često bio mrtav umoran i nisam više znao gde se nalazim (jer nisam ja 'samo putovao', sve to vreme sam vodio i svoju digitalnu agenciju, a od jedne tačke i turističku agenciju. Verovali ili ne, jako sam puno radio i vrlo malo spavao). Novac koji sam zarađivao od sponzora ulagao sam dalje u putovanja, u nove destinacije. Ljudi pomisle, sad je dobio toliko i toliko para, sad može kupiti stan ili otplatiti kredit ili kupiti mrcinu od auta – ali to praktično do prošle godine nisam uradio. Sve vreme sam imao manji stan s kreditom i vozio stari auto. Tek sam prošle godine ušao u investiciju da podignem standard života, a zato što sam već bio pred kraj ovog ciklusa putovanja i što sam hteo da Andrea i ja napokon imamo osećaj da smo okej, da nam je sada dobro. Put oko sveta kad se gleda na društvenim mrežama je jedan lep album sa slikama, a u stvarnosti je to priča o velikom odricanju iz ljubavi prema nečemu što silno želiš da ostvariš u životu", rekao je Kristijan.

Saveti za putovanja

Prvi Hrvat koji je obišao ceo svet nam je dao i neke savete za putovanja koje bi mogao svako da primeni. Čak je rekao da baš svako može da obiđe svet, a da li je to baš tako?

"Citiraću onako po sećanju svoju dragu prijateljicu, svetsku putnicu Vanu Bojović, koja je na mom 'White Party-ju' rekla: 'Znam kako će to zvučati, ali svako može proputovati svet. Ono što ne može svako je da dođe na cilj i da sačuva svoje odnose s ljudima i da bude ovoliko uspešan da može svojim prijateljima da priušti da nedelju dana uživaju na Šri Lanci'. I slažem se s njom. Svako može da proputuje svet, ali mora da zna koja je cena toga 'u ljudstvu' da se tako izrazim. Jer, vidite, može da se putuje za jako male pare, naročito u zemlje izvan Evrope i Severne Amerike. Lovite jeftine letove i akcije, odsedajte u jeftinim smeštajima kojih dosta ima, hrana na nekim destinacijama košta od jednog do tri dolara. Može se, samo morate biti prilagodljivi, morate imati to u sebi. Moje prvo veliko putovanje Jugoistočnom Azijom trajalo je gotovo tri meseca, išao sam s bratom i samo sa rancem na leđima, koristili smo lokalne prevoze, jeli uličnu hranu, odsedali u šupama po ceni od 2 dolara i to je bilo to. Ako želite kraljevski putovati onda morate imati i kraljevske prihode, to je jasno. Ali putovati se može. Još uvek se može. Svet se menja i treba iskoristiti dok se može. Ja sam uz sve to izgradio i biznis, ali to nije deo ove priče iako se čini da jeste. Iskoristio sam putovanja da sagradim i biznis. Međutim, i da nisam putovao izgradio bih biznis, jer sam ja takav čovek. Oduvek sam bio preduzimljiv, oduvek sam nešto radio. U mojoj porodici je poznata anegdota da sam već kao klinac od 8 godina shvatio da bih ljudima mogao da naplaćujem dvorište naše kuće za parking. Morate da shvatite da sam ja takav čovek, da ću iskoristiti sve prilike da nešto stvorim. I drugi mogu da zarade na putovanjima, formula je jednostavna i ne moram da je krijem: Morate da imate toliko atraktivan sadržaj da vas jako puno ljudi prati. Tamo gde je puno pratilaca, čitalaca, gledalaca... Tamo gde je puno ljudi, tamo će se usmeriti i oglašivači koji takođe žele da budu vidljivi tim ljudima. Otvorićete im svoje kanale da ih ljudi vide i to ćete im naplatiti. Jednostavno, zar ne? A opet, toliko teško. Jedini savet koji u ovom kontekstu mogu da dam je da ne pokušavate da budete Kristijan Iličić, nego da budete svoji. Autentični. Ono što stvarno jeste. Jer ljudi shvate kad nešto glumite, kad se na nekoga ugledate. Ljudi žele original", rekao je Kristijan i otkrio svoje planove za budućnost.

"Putovaću i dalje, što poslovno, što privatno. Posetiću neka mesta koja možda pre nisam hteo ili su bila iz nekog drugog razloga nedostupna. Posećivaću i razne festivale. Tri su motiva za moja buduća putovanja. Jedan je onaj glavni – vodiću ljude na putovanja sa svojom agencijom. Drugi je donekle i poslovni, ali i moja davna čežnja. Biraću lokacije na kojima mogu da snimim dobre dokumentarce. Oduvek sam hteo da snimam prave putopise, a ne samo razglednice koje sam radio na društvenim mrežama. Treći motiv je privatna želja da onako baš za sebe vidim neke stvari i to ne moram nužno nigde da objavim", zaključio je Kristijan.

BONUS VIDEO: