Pokušaj iseljavanja stanara cele zgrade na Zvezdari, zbog duga koji je navodno napravio investitor prema izvođaču radova, doveo je ponovo u fokus pitanja ovlašćenja izvršitelja, i u ovom slučaju konkretno, kako je moguće da drugo lice trpi posledice zbog tuđih dugovanja?
Prema informacijama s lica mesta, izvršitelj je pokušao da popiše stanove u zgradi u Pećkoj 1B, da bi ih prodao zbog dugova investitora prema izvođaču radova, iako vlasnici tvrde da nemaju nikakve veze sa dugom.
Kako smo saznali, firma je navodno ostala dužna 50 miliona dinara izvođaču radova, priznala dug koji sada izvršitelji pokušavaju da naplate prodajom stanova čiji vlasnici sa poslom nemaju nikakve veze i o čijim pravima sud nije odlučivao.
"Situacija je takva da su tzv. trećim licima stanovi prodati za dug koji nisu napravili. Veštak juče nije mogao da izvrši popis, imao je nekakvu projektnu dokumentaciju, međutim stanari su ga na licu mesta suočili sa drugom projektnom dokumentacijom, te je on pokušao samo da utvrdi da li ta dokumentacija (koju je dobio od investitora posredstvom izvršitelja) odgovara stanju na terenu", objasnio je za MONDO Jovan Milovanović iz organizacije "Krov nad glavom", koja se bavi pružanjem pravne pomoći oštećenim građanima u sličnim situacijama.
Situacija u kojoj izvršitelji pokušavaju da prodaju stanove novogradnje zbog duga koji je napravio investitor, iako su stanari legalno kupili te stanove, pravno je veoma problematična i zavisi od niza faktora, dobili smo odgovor od advokata.
Prema zakonima Republike Srbije, postoje pravni mehanizmi koji štite stanare koji su kupili stanove u "dobroj veri", ali se situacije ovog tipa često komplikuju zbog neregularnosti u poslovanju investitora. Prema članu 41 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kupac koji je stekao stan na osnovu pravno valjanog ugovora ima pravo da zaštiti svoje vlasništvo. Ako je stan legalno kupljen, plaćena cena i zaključen kupoprodajni ugovor, lice je vlasnik imovine, kaže pomenuti zakon.
Kako je onda moguć ovaj scenario koji je zadesio stanare sa Zvezdare? Kako nam je objasnio advokat Slavko Todorović, slučaj je prilično kompleksan i potrebno je znati sve detalje.
"Načelno, ako postoji hipoteka na stanovima ili zgradi koja je postala predmet izvršenja, onda tu nema kršenja zakona, legitimna je odluka", objasni je advokat za MONDO, ali naglasio da je to zaključak na osnovu trenutno poznatih činjenica.
Praksa je pokazala da investitori nekad grade stanove koristeći kredite za koje stavljaju hipoteku na celu zgradu ili zemljište, ukoliko se kupi stan na kojem već postoji hipoteka, banka ili poverilac može pokrenuti postupak izvršenja.
Problem nastaje kada investitor naplati stan ili poslovni prostor, a ne vrati pozajmljena sredstva banci i ne ispoštuje dogovorene rokove. Tada se banke okreću kupcima i naplaćuju svoja potraživanja iz njihovih stanova i poslovnih prostora.
To se upravo desilo pre dve godine stanarima zgrade u Ulici Vojvode Stepe 105 u Beogradu, jer je, prema njihovim rečima, investitor stavio zgradu pod hipoteku zbog bankarskog kredita, za šta su oni saznali tek dve godine nakon što su kupili stanove.
Prema tadašnjim izjavama stanara, hipoteka u momentu kupovine nije bila upisana u katastar, tako da su oni kupili stanove misleći da su sa "čistim papirima". Problem je nastao kasnije, kada je hipoteka upisana naknadno i to dve godine pošto je prodat poslednji stan.
Comment
byu/Popular_Sense4325 from discussion
inpravnisaveti
Banka je tada dugovanja potraživala od vlasnika stanova, a i sam investitor S.B. uhapšen je u novembru 2017. godine zbog sumnje da je prevario stanare zgrade koju je gradio. On je tada, preneli su mediji, tvrdio da nije bila njegova krivica i da će se sve raščistiti.
Šta treba proveriti pre kupovine stana?
Da bi se izbegla prevara ili neka druga vrsta neprijatnosti neophodno je da se dobro proveri kako prodavac i prethodni vlasnik (ili više njih) tako i kompletna papirologija.
Ukoliko je u pitanju novogradnja i na stan koji želite da kupite morate još da sačekate jer je u izgradnji, na prvom mestu morate proveriti podatke investitora, kao i parcele na kojoj se gradi.
Investitor mora da poseduje Rešenje o odobrenju za izgradnju i Potvrdu o prijemu dokumentacije, Ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i ugovore sa Elektrodistribucijom, toplanom i ostalim komunalnim kućama.
Informacije o njemu možete naći na tabli gradilišta, gde po zakonu mora biti navedeno poslovno ime investitora, matični broj, broj građevinske dozvole, broj katastarske parcele...
Dalju proveru možete obaviti na sajtu APR-a, gde ćete uneti matični broj investitora ili njegovo poslovno ime. Preduzeće mora da ima status "Aktivno privredno društvo", a sa linkom „detaljnije“ dobijete različitu informaciju - podatke koji se upisuju u registar privrednih subjekata čak i godišnje finansijske izveštaje investitora.
Nakon toga sledi provera u registru Narodne banke Srbije, gde ćete unosom matičnog broja proveriti da li je račun investitora uključen u platni promet ili se nalazi u blokadi. Dodatno možete da proverite investitora preko Biroa za bonitet u Privrednoj komori Srbije, ovo se naplaćuje i naknada zavisi od obima podataka koje tražite.
Konsultacije sa nekim od njegovih prethodnih klijenata pokazale su se kao odličan potez jer tako iz prve ruke možete proveriti koliko je pouzdan.
Provera katastarske parcele i građevinske dozvole
Na sajtu RGZ treba da izaberete opštinu i broj katastarske parcele. Podatke koje možete da proverite – da li plac ima oznaku „Gradsko građevinsko zemljište“. Investitor mora da bude upisan kao nosilac prava korišćenja ili zakupa. Ako nosilac prava koriscenja drugo lice, investitor mora da ima ugovor o suinvestiranju kojim reguliše odnos sa vlasnikom zemljišta.
Portal "Centralna evidencija objedinjenih procedura" omogućuje pretragu prema broju dozvole, nazivu investitora ili ulici na kojoj se gradi objekat. Podatke koji treba proveriti su ime investitora, broj katastarske parcele, datum važenja građevinskoj dozvole, podatke vezani s parametrima zgrade, a pretraga bi trebala da vam pruži i ostale informacije za svu ostalu dokumentaciju vezanu sa objektom: prijava radova, obaveštavanje građevinske inspekcije o završetku izrade temelja, prijava završetka objekata u konstruktivnom smislu, priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu i itd.
Glavni ugovor i glavna provera podataka
Glavni ugovor detaljno opisuje nekretninu i uključuje potpisanu izjavu kupca da je pregledao nekretninu i kupuje je u viđenom stanju, dok prodavac ostaje odgovoran za skrivene mane u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Prodavac garantuje da ne postoje prava ili pravni zahtevi trećih lica koja bi mogla ugroziti, smanjiti ili ograničiti pravo kupca.
Prema glavnom ugovoru, kupac se obavezuje da uplati preostali iznos na račun prodavca istog dana ili najkasnije u roku od dva radna dana, čime isplaćuje nekretninu u celosti. Prodavac daje saglasnost da kupac može upisati pravo svojine na nekretnini u katastru na osnovu glavnog ugovora.
(Mondo.rs)
Novak Đoković objavio snimak povrede: Jednim potezom ućutkao sve "eksperte"
"Nema šta da se krije": Vlada Srbije skida oznaku tajnosti sa dokumentacije u vezi sa padom nadstrešnice!
Doktor otkrio detalje Đokovićeve povrede: Ove informacije čekao je ceo svet
Partizan ima veliki problem pred derbi u Evroligi: Željko Obradović otkrio ko ne putuje u Zagreb
Uhapšena žena koja je polila muškarca kiselinom po genitalijama! Čovek preminuo u bolnici, oglasio se Dačić