"Kada 220 radnih dana u godini pomnožimo sa brojem radnih sati i podelimo sa brojem nerešenih predmeta, dobijamo malo više od sata za rešavanje jednog predmeta. To je minorno vreme i tako se ne može pristupiti rešavanju ni jednog jedinog predmeta”, rekao je predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević.
Pred Ustavni sud prošle godine došlo je 7.000 novih predmeta, od čega su 5.555 ustavne žalbe.
Svakom od tih predmeta Ustavni sud pristupa na isti način, ali sudije vide rešenje upravo u drugačijem pristupu.
Predlažu da se ustanove sudijski odbori od po troje sudija, koji bi donosili odluke o odbacivanju ustavnih žalbi koje ne ispunjavaju uslove da se po njima postupa.
Ustavni sud to i sada radi, ali uvek u punom sastavu od 15 sudija. Zato predlažu izmenu Zakona o Ustavnom sudu.
Podaci koje su novinari dobili u pisanoj analizi rada Ustavnog suda, potvrđuju da celokupno srpsko pravosuđe, kako je rekla sudija Bosa Nenadić, boluje od neefikasnosti.
Naime, najveći broj ustavnih žalbi odnosi se na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Dakle, građani se žale Ustavnom sudu na predugo trajanje suđenja pred redovnim sudovima.
Među primerima o sporosti naših sudova nalazi se predmet u kojem je rešenje o mesnoj nadležnosti suda doneto posle tri godine.
To znači da je sudu (ne kaže se kojem) bilo potrebno tri godine samo da odluči o tome u kom sudu treba da se vodi spor.
Naveden je i primer parnice koja je trajala više od 14 godina i to samo u prvostepenom sudu. Iako je bilo zakazano 61 ročište, glavna rasprava nije bila zaključena i nije bila doneta prvostepena presuda.
Najduži parnični postupak u Srbiji trajao je više od 33 godine, parnica iz radnog spora traje gotovo osam godina, vanparnični postupak 14, krivični 16, a izvršni 17 godina, navedeno je u analizi Ustavnog suda Srbije.
Dakle, na izvršenje donete pravnosnažne presude u ovom slučaju čekalo se 17 godina. To je otprilike četvrtina prosečnog životnog veka.
U jednom parničnom postupku doneto je sedam prvostepenih, sedam drugostepenih i tri revizijske odluke.
Bilo je primera da prvostepeni sud u krivičnom postupku nije u zakonskom roku od osam dana izradio i strankama poslao pismeni otpravak prvostepene presude, već je to učinio posle pet meseci.
U jednom slučaju pismeni otpravak parnične presude dostavljen je punomoćniku posle 11 meseci.
Spori su i drugi državni organi, a ne samo sudovi. Ustavni sud je u postupcima koji su bili vođeni pred drugim državnim organima utvrđivao povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Takav je, na primer, predmet u kojem čak 12 godina traju upravni postupak i upravni spor radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju.
Nisu krivi samo sudovi i državni organi. Često i sami građani doprinose odugovlačenju suđenja.
Ustavni sud u svojoj analizi konstatuje da imamnogo predmetačijem je dugotrajnom postupku doprineo i sam podnosilac ustavne žalbe, dakle građanin koji se žali na sporu pravdu. To su postigli neopravdanim neodazivanjima na zakazana ročišta ili ponašanjem koje je narušavalo procesnu disciplinu.
Ustavni sud je to utvrdio uvidom u celokupnu dokumentaciju i spise sudskih predmeta, pa je u mnogim slučajevima doneo odluku da nije povređeno pravo građana na suđenje u razumnom roku.
"Sud je u obrazloženjima svojih odluka ukazivao da je od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način koji omogućava donošenje sudskih odluka bez nepotrebnog odugovlačenja, prvenstveno zbog toga da građani i pravna lica u ostvarivanju svojih prava i obaveza ne bi trpeli štetne posledice, ali i zbog potrebe da se sačuva poverenje u sudstvo, koje oličava ukupan ugled i autoritet državne vlasti”, navodi se u analizi Ustavnog suda Srbije piše "Politika".
(MONDO)
Pred Ustavni sud prošle godine došlo je 7.000 novih predmeta, od čega su 5.555 ustavne žalbe.
Svakom od tih predmeta Ustavni sud pristupa na isti način, ali sudije vide rešenje upravo u drugačijem pristupu.
Predlažu da se ustanove sudijski odbori od po troje sudija, koji bi donosili odluke o odbacivanju ustavnih žalbi koje ne ispunjavaju uslove da se po njima postupa.
Ustavni sud to i sada radi, ali uvek u punom sastavu od 15 sudija. Zato predlažu izmenu Zakona o Ustavnom sudu.
Podaci koje su novinari dobili u pisanoj analizi rada Ustavnog suda, potvrđuju da celokupno srpsko pravosuđe, kako je rekla sudija Bosa Nenadić, boluje od neefikasnosti.
Naime, najveći broj ustavnih žalbi odnosi se na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Dakle, građani se žale Ustavnom sudu na predugo trajanje suđenja pred redovnim sudovima.
Među primerima o sporosti naših sudova nalazi se predmet u kojem je rešenje o mesnoj nadležnosti suda doneto posle tri godine.
To znači da je sudu (ne kaže se kojem) bilo potrebno tri godine samo da odluči o tome u kom sudu treba da se vodi spor.
Naveden je i primer parnice koja je trajala više od 14 godina i to samo u prvostepenom sudu. Iako je bilo zakazano 61 ročište, glavna rasprava nije bila zaključena i nije bila doneta prvostepena presuda.
Najduži parnični postupak u Srbiji trajao je više od 33 godine, parnica iz radnog spora traje gotovo osam godina, vanparnični postupak 14, krivični 16, a izvršni 17 godina, navedeno je u analizi Ustavnog suda Srbije.
Dakle, na izvršenje donete pravnosnažne presude u ovom slučaju čekalo se 17 godina. To je otprilike četvrtina prosečnog životnog veka.
U jednom parničnom postupku doneto je sedam prvostepenih, sedam drugostepenih i tri revizijske odluke.
Bilo je primera da prvostepeni sud u krivičnom postupku nije u zakonskom roku od osam dana izradio i strankama poslao pismeni otpravak prvostepene presude, već je to učinio posle pet meseci.
U jednom slučaju pismeni otpravak parnične presude dostavljen je punomoćniku posle 11 meseci.
Spori su i drugi državni organi, a ne samo sudovi. Ustavni sud je u postupcima koji su bili vođeni pred drugim državnim organima utvrđivao povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Takav je, na primer, predmet u kojem čak 12 godina traju upravni postupak i upravni spor radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju.
Nisu krivi samo sudovi i državni organi. Često i sami građani doprinose odugovlačenju suđenja.
Ustavni sud u svojoj analizi konstatuje da imamnogo predmetačijem je dugotrajnom postupku doprineo i sam podnosilac ustavne žalbe, dakle građanin koji se žali na sporu pravdu. To su postigli neopravdanim neodazivanjima na zakazana ročišta ili ponašanjem koje je narušavalo procesnu disciplinu.
Ustavni sud je to utvrdio uvidom u celokupnu dokumentaciju i spise sudskih predmeta, pa je u mnogim slučajevima doneo odluku da nije povređeno pravo građana na suđenje u razumnom roku.
"Sud je u obrazloženjima svojih odluka ukazivao da je od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način koji omogućava donošenje sudskih odluka bez nepotrebnog odugovlačenja, prvenstveno zbog toga da građani i pravna lica u ostvarivanju svojih prava i obaveza ne bi trpeli štetne posledice, ali i zbog potrebe da se sačuva poverenje u sudstvo, koje oličava ukupan ugled i autoritet državne vlasti”, navodi se u analizi Ustavnog suda Srbije piše "Politika".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
