"Mentalite srpskog naroda je mnogo lep, ja obožavam srpski mentalitet", kaže Sokol iz Japana koji je još davne 2001. godine došao u Beograd, tadašnju Jugoslaviju, kako bi studirao i učio srpski jezik.
On je za Youtube kanal "Attic Life" otkrio zašto mu život bolji u Beogradu, šta mu se najviše dopada, ali i šta zamera Srbima.
"Kada sam prvi put došao ovde iznenadio sam se kada sam video da žena vozi tramvaj. U Japanu se tek 2001. godine pojavila prva žena kondukter. To je dobra strana komunizma, što i muškarci i žene imaju ista prava na radno mesto", započeo je Sokol.
Rusu koji stoji iza kanala "Attic Life" pokazao je znamenitosti srpske prestonice i pokazao da je pravi domaćin, da se više ne oseća kao stranac iz Azije, već starosedelac.
"To što ima mnogo policije na ulicama, to nije loša stvar, jer zahvaljujući njima Beograd je siguran grad, osećam se mnogo sigurnije ovde nego u zapadnim zemljama. Ovo što vidiš je Brankov most, kako je među građanima poznat, a u stvari zvao se Most bratstva i jedinstva", rekao je on.
Objasnio je da Japanci i Srbi imaju jaku empatiju prema drugima i da to verovatno dolazi iz pravoslavne vere i budizma.
"Pravoslavna vera i budizam imaju slično mišljenje, ne uzimaš drugima, ne namećeš drugima, poštuješ druge. To je zajednička tačka sa budizmom. Odatle verovatno i potiče ta empatija prema drugima i kod jednih i kod drugih", ističe Sokol.
Tri najbolje stvari u Srbiji
"Ljudi u Srbiji su lepi. Ne samo fizički, njihova duša je lepa, mentalitet srpskog naroda je mnogo lep. Zatim klima, koja je u odnosu na japansku mnogo bolja. Zimi nisu ekstremno niske temperature, vlaćnsot nije visoka. Tokom leta ovde je podnošljivo", navodi on.
Treća stvar je, kako kaže, hrana. A onda je nastavio da nabraja: istorija, kultura i sve što je doživela ova država. Kao prednost navodi i to što je dozvoljeno zapaliti cigaretu gotovo svuda. Ipak, zna da mu zasmeta to što gotovo da nema odvojenih pušačkih i nepušačkih zona u lokalima.
"Ja sam pišač, ali to mrzim zato što smrdi", ističe.
"U Japanu je zabranjeno pušenje u velikim gradovima, u Tokiju, Nagoji, u Osaci, Jokohami... Imate određenu zonu, određene zone gde smete da zapalite. Ovde je super za pušače", obnjašnjava Sokol.
Prisetio se studentskih dana i kako mu je bilo dok je živeo u studentskom domu:
"Dok je leto, nije bilo problema. Imali smo struju, toplu vodu. Ali kada je krenula zima te godine, uvedena je bila mera restrikcije. Samo u određeno vreme imaš toplu vodu. U određeno vreme imaš struju. Tada sam palio sveće i učio sam srpski jezik na sveću", kaže on.
Druženja u Srbiji
Sokol ističe da Japanci imaju površinu i suštinu. To su čuvena dva koncepta. Površina je za društvo. Suština je za privatnost.
"Znači ti u društvu ne pokazuješ svoju privatnost. To je ono što ja ne volim u Japanu. Kao da ljudi imaju dve strane. Ovde su ljudi mnogo iskreni. Na primer, meni se mnogo sviđa ta spontana komunikacija između građana. Ljudi zaista smatraju komšije ili sugrađane svojim narodom. Često puta ljudi kažu, on je naš, to je naš jezik, to je naša kultura. Naravno i na japanskom postoji ta reč 'naš' ili 'mi', ali se ne koristi tako često. Što se tiče prilagođavanja u društvu, ja nisam imao nikakvog problema. Više problema imam u Japanu", kaže Sokol.
Što se tiče japanske discipline, smatra da je u tome u Japanu nisu čak ni umereni.
"Najbolje bi bilo da se nađe neka sredina japanske discipline i srpske discipline, to bi bilo idealno. Mada ja više volim slobodu, pa neka i fali disciplina, bolje nego da su svi kao roboti, da nemaju svoje mišljenje, stalno gledaju na druge ljude, šta rade...", iskren je Sokol.
Kao najveću zamerku navodi prljavštinu u Beogradu.
"Beograd je jako prljav, što je sramotno. Mnogo više smeća ima nego pre 20 godina. Svuda su postavljene kante, a pored tih kanti je bačeno smeće. Ne u kantu, nego pored".
BONUS VIDEO:
