Korupcija u Srbiji je prisutna u svim sferama društva, postala je model ponašanja i načina razmišljanja, ocenili su danas učesnici debate ''Kako suzbiti kompanijsku korupciju''.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković je rekla da je agencija započela rad sa Ministarstvom pravde na donošenju nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije jer je stara, kako je kazala, prevaziđena.

''Strategija iz 2005. godine ne samo da je prevaziđena u mnogim segmentima, već za njeno sprovođenje u pojedinim delovima nije bilo dogovarajuće metodologije. Iako je 2006. godine donet Akcioni plan za sprovođenje strategije, on se bukvalno negde izgubio'', objasnila je Markovićeva.

Ona je dodala da je iz ovih dokumenata ipak izvršeno oko 60 odsto planiranih aktivnosti.



''Priznati da je korpucija u Srbiji sistemska znači da smo je zapustili, dozvolili da ona postane modus ponašanja, način poslovanja, rada i najgore od svega, način mišljenja'', istakla je Marković i dodala da je zato, osim zakona i jačanja integriteta, potrebno menjati svest o tome kako treba da se radi.

Markovićeva je navela da je u suzbijanju korupcije, osim borbe na planu javnih institucija i zakodavnog okvira, koji se tiče državnih organa i funkcionera, neophodno otkrivati uzroke tj. pojavne oblike radi mapiranja korupcije u ekonomskoj sferi u kompanijama, među preduzetnicima, kako bi se na taj način došlo do neophodih strategija i dokumenata.

Ona je i navela da prema istraživanjim Svetske banke pet do osam odsto BDP država gubi u koruptivnim aktivnostima.

Srbija ima problem počevši od zakonodavnog okvira koji reguliše poslovanje preduzeća u Srbiji, propisa koji regulišu tržište i tržišnu utakmicu, monopola, formiranja cena, svojinskih odnosa i pitanje vlasništva, kazala je Marković.

''Pitanje je da li smo tim temama počeli da se bavimo ili ne i da li smo, kao društvo u tranziciji stvorili klimu za korupciju jer imamo slabe institucije, slabo tržište, nejasne svojinske odnose, previše diskrecionog prava, premalo regulative za privatno inicijativu, i pristup da ako nešto nije državno nego privatno, ne treba da se mešamo'', zaključila je Markovićeva.

Savetnik ministra unutrašnjih poslova Miloš Anđić je naveo da je u 2009. godini prijavljeno 3.970 koruptivnih krivičnih dela, što je najveći broj do sada, dok je 2010. godine taj broj iznosio 3.858.

Prema njegovim rečima, u periodu 2009. i 2010. godine više od 40 odsto prijavljenih osoba za korupciju su bili na funkciji direktora.

Anđić je kazao da su javne nabavke jedan od češćih povoda za koruptivne aktivnosti, zato što sam taj proces dugo traje i ostavlja prostora za nezakonite delatnosti.

Posebno, kako je naveo, sporni mogu biti aneksi ugovora, ali i plaćanje fiktivnih usluga, kao što je konsalting.

Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović je kazao da su na udaru korupcije i šalterski službenici, kao i državni službenici, ali u senci ostaje masovna korupcija u kompanijama koje su zaštićene.

Te kompanije su često u eri privatizacije prikazane kao spasioci privrednog razvoja društva, kao neko ko zapošljava veliki broj ljudi i generatori preporoda, ali iako u tome ima istine, mnoge od njih su van kontrole, kazao je Mićunović.

Prema njegovim rečima, dobri uslovi za korupciju se stvaraju prilikom transfera svojine, bilo pri nacionalizaciji svojine, ili u njenoj privatizaciji.

"U senci svega toga je i korporativna transformacija svojine, kada njome upravljaju menadžeri, pa se dešava da u javnim preduzećima rukovodioci sami sebi određeuju visine bonusa i plata'', dodao je Mićunović.

(Tanjug)