Nakon hapšenja i mučenja, austrougarske vlasti su je iskoristile u propagande svrhe, želeći da Principa predstave kao fanatika, dok su istinski portreti prikazivali drugačijeg, mladog i zdravog čoveka.
Većina nas je kroz udžbenike istorije upoznata sa crno-belim portretom Gavrila Principa, atentatora na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Ipak, istina je drugačija - istorijska fotografija koju svi poznajemo nije verodostojna, otkriva istorčarka Nevena Kovačević.
Nakon hapšenja i pritvora, austrougarske vlasti koristile su fotografiju u propagandne svrhe, želeći da Principa predstave kao fanatika i opasnog mladića.
"Slika koju danas svi prepoznajemo nastala je u specifičnom kontekstu propagande“, objašnjava Kovačević.
"Pravi portreti Principa pokazuju mladog i zdravog čoveka, bez elementa preteranog dramatizma koji su vlasti želele da postignu", dodaje istoričarka.
Ova fotografija je decenijama korišćena u školskim udžbenicima i publikacijama, pa je slika Principa ostala u kolektivnom pamćenju upravo takva kakva je preneta. Međutim, postoje i drugi portreti i svedočanstva iz tog perioda koja jasno pokazuju njegov stvarni izgled, razotkrivajući mit koji se vekovima prenosi, piše Nova.
Istoričarka ističe da je važno da javnost zna razliku između propagandnih prikaza i istorijskih činjenica: „Razumevanje konteksta u kojem su slike nastale pomaže nam da preciznije sagledamo istoriju i da ne prihvatamo sve što vidimo kao apsolutnu istinu.“
Ovaj slučaj je dobar primer kako se istorijske ličnosti mogu pogrešno interpretirati kroz propagandne slike, a Gavrilo Princip ostaje simbol složene i često izobličene istorijske stvarnosti.
BONUS VIDEO:
