Vlasnici splavova na Savi i Dunavu od oktobra mogu da računaju da će, uz plaćanje naknade, dobiti dozvolu za postavljanje objekta, a koja će važiti deset godina.
Do kraja avgusta grad će raspisati konkurs o izboru korisnika mesta za postavljanje plovnih i plutajućih objekata, pišu "Novosti".
Prvi koji će konkurisati za svoje mesto kraj reke su splavovi na potezu, od hotela "Jugoslavija" do Brankovog mosta.
Oni se nalaze na najatraktivnijoj ali i najhaotičnijoj lokaciji, jer su je "zauzimali" po osnovu različitih propisa na nivou opština, grada i republike.
"Konkurs će biti transparentan, a postupak oko dodele mesta odvijaće se javno, u prisustvu medija tako da će svi moći da se uvere da li su poštovani svi uslovi i ko ima najvišu ponuđenu cenu", rekao je Predrag Petrović, gradski sekretar za komunalne i stambene poslove.
Prema njegovim rečima, vlasnici plovnih objekata se ovime izjednačavaju u obavezama koje imaju i drugi građani vlasnici nepokretnosti.
Grad je ulazeći u regulisanje priobalja predvideo da će plovni objekti morati da povedu računa o bezbednosti, protivpožarnim uslovima i zaštiti životne sredine.
Uz uslov, da se ispoštuju propisi o načinu vezivanja splavova, povezanosti sa gradskom infrastrukturom, izgledu i veličini splavova.
"Predviđeno je pet zona u koje će se splavovi uklapati i one se delimično poklapaju sa dosadašnjim. Pravo postavljanja će biti na deset godina. Preduzetnici time dobijaju pravnu i finansijsku sigurnost a grad naknadu koja će moći da se plaća odjednom uz popust od deset odsto ili u deset godišnjih rata", kaže Dejan Mali, predsednik Komisije za plutajuće plovne objekte.
Prema proceni gradskih čelnika, mesta će biti za sve, gotovo 90 odsto objekata već sada ima osnov da učestvuje u konkursu.
Oni koji ne uspeju na konkursu za prvu zonu dobiće vremena da se preorijentišu za neku drugu. Grad je propisao da ima 200 slobodnih mesta tako da svih 167 objekata koji sada rade, realno mogu da zadrže svoja.
U slučaju da ne obezbede sve ono što grad propisuje, vlasnici splavova koji ne budu dobili svoje mesto, imaće rok da ih uklone.
Grad će, ako to sami ne obezbede, ugostiteljski objekt ukloniti, demontirati i reciklirati. Na isti način će se tretirati i za uklanjanje sadašnjeg "groblja brodova" koje se nalazi između beogradskih mostova.
Ekspanzija postavljanja splavova započela je još pre trideset godina. Bez ikakve dokumentacije i dozvola, a, pre svega, bez odgovarajuće zakonske regulative i preplitanja nadležnosti opštinskih, gradskih i republičkih vlasti, "nicali" su ugostiteljski objekti na rekama.
Grad Beograd je usvojio Plan za postavljanje plovnih objekata 2007. godine. Oblast još uvek nije bila zakonski uređena, pa nije bilo definisanih nadležnosti i kriterijuma neophodnih za raspisivanje konkursa.
Od leta 2009. godine se na nivou i republike i grada donose propisi i zakoni koji su i stvorili osnov da grad konačno razreši ovo pitanje i raspiše konkurs.
Ugostiteljski objekat na vodi može da ima maksimalnu površinu do 450 kvadratnih metara.
Propisano je da može da ide u visinu maksimalno dve etaže do šest metara iznad površine vode. Ili da ima maksimalno jednu zatvorenu etažu iznad platoa pontona, što neće narušavati spoljni izgled. Van plovnog puta, visina objekta može da bude veća od šest metara, na dve etaže.
Između splavova minimalno rastojanje je pet metara, dok je minimalni međusobni osovinski razmak 45 metara, a dužina plovila maksimalno 30 metara, kada se gleda, paralelno sa obale, pišu "Novosti".
(MONDO)
Prvi koji će konkurisati za svoje mesto kraj reke su splavovi na potezu, od hotela "Jugoslavija" do Brankovog mosta.
Oni se nalaze na najatraktivnijoj ali i najhaotičnijoj lokaciji, jer su je "zauzimali" po osnovu različitih propisa na nivou opština, grada i republike.
"Konkurs će biti transparentan, a postupak oko dodele mesta odvijaće se javno, u prisustvu medija tako da će svi moći da se uvere da li su poštovani svi uslovi i ko ima najvišu ponuđenu cenu", rekao je Predrag Petrović, gradski sekretar za komunalne i stambene poslove.
Prema njegovim rečima, vlasnici plovnih objekata se ovime izjednačavaju u obavezama koje imaju i drugi građani vlasnici nepokretnosti.
Grad je ulazeći u regulisanje priobalja predvideo da će plovni objekti morati da povedu računa o bezbednosti, protivpožarnim uslovima i zaštiti životne sredine.
Uz uslov, da se ispoštuju propisi o načinu vezivanja splavova, povezanosti sa gradskom infrastrukturom, izgledu i veličini splavova.
"Predviđeno je pet zona u koje će se splavovi uklapati i one se delimično poklapaju sa dosadašnjim. Pravo postavljanja će biti na deset godina. Preduzetnici time dobijaju pravnu i finansijsku sigurnost a grad naknadu koja će moći da se plaća odjednom uz popust od deset odsto ili u deset godišnjih rata", kaže Dejan Mali, predsednik Komisije za plutajuće plovne objekte.
Prema proceni gradskih čelnika, mesta će biti za sve, gotovo 90 odsto objekata već sada ima osnov da učestvuje u konkursu.
Oni koji ne uspeju na konkursu za prvu zonu dobiće vremena da se preorijentišu za neku drugu. Grad je propisao da ima 200 slobodnih mesta tako da svih 167 objekata koji sada rade, realno mogu da zadrže svoja.
U slučaju da ne obezbede sve ono što grad propisuje, vlasnici splavova koji ne budu dobili svoje mesto, imaće rok da ih uklone.
Grad će, ako to sami ne obezbede, ugostiteljski objekt ukloniti, demontirati i reciklirati. Na isti način će se tretirati i za uklanjanje sadašnjeg "groblja brodova" koje se nalazi između beogradskih mostova.
Ekspanzija postavljanja splavova započela je još pre trideset godina. Bez ikakve dokumentacije i dozvola, a, pre svega, bez odgovarajuće zakonske regulative i preplitanja nadležnosti opštinskih, gradskih i republičkih vlasti, "nicali" su ugostiteljski objekti na rekama.
Grad Beograd je usvojio Plan za postavljanje plovnih objekata 2007. godine. Oblast još uvek nije bila zakonski uređena, pa nije bilo definisanih nadležnosti i kriterijuma neophodnih za raspisivanje konkursa.
Od leta 2009. godine se na nivou i republike i grada donose propisi i zakoni koji su i stvorili osnov da grad konačno razreši ovo pitanje i raspiše konkurs.
Ugostiteljski objekat na vodi može da ima maksimalnu površinu do 450 kvadratnih metara.
Propisano je da može da ide u visinu maksimalno dve etaže do šest metara iznad površine vode. Ili da ima maksimalno jednu zatvorenu etažu iznad platoa pontona, što neće narušavati spoljni izgled. Van plovnog puta, visina objekta može da bude veća od šest metara, na dve etaže.
Između splavova minimalno rastojanje je pet metara, dok je minimalni međusobni osovinski razmak 45 metara, a dužina plovila maksimalno 30 metara, kada se gleda, paralelno sa obale, pišu "Novosti".
(MONDO)
