Telefonski savetnici pored toga što saslušaju životnu priču i brige sagovornika, daju i pravni savet i pomoć, povezuju ih i sa ustanovama koje mogu da im pruže adekvatne usluge.

Takvih "linija za pomoć" u glavnom gradu ima više od deset. Savete uglavnom daju obučeni volonteri, a najčešće im se javljaju oni koji nisu u prilici da pomoć potraže u specijalizovanim ustanovama ili jednostavno žele da problem podele s nekim, a da pri tome ostanu anonimni.

Većina SOS linija radi tokom celog dana, dok su neke dostupne samo u popodnevnim časovima, pa se oni kojima je upravo njihova pomoć potrebna ponekada moraju "naoružati" strpljenjem. Ima i onih koji su za pitanja i savete na raspolaganju 24 sata dnevno, tokom cele godine.

Najčešće pozivan je broj servisa "Halo beba" , koji je počeo sa radom pre 10 godina na inicijativu UNICEF-a.

Na pitanja koja se tiču ishrane bebe, povijanja, lečenje odgovaraju više pedijatrijske i patronažne sestre i u pola noći, ako, ne daj bože, zatreba.

Danonoćno, svih 365 dana u godini radi i dečija SOS linija.

Željka Burga, rukovodilac ovog servisa rekla je za MONDO da je poziva ove godine znatno više o odnosu na prethodne.

"U prvih osam meseci ove godine primili smo 22.902 poziva.Verujem da je tome doprinelo i to što je Telekom Srbija omogućio besplatne pozive sa mobilnih telefona iz svoje mreže."

Burga kaže da ovu liniju zovu najčešće osnovci iz starijih razreda, kao i mlađi srednjoškolci, ali, dodaje, da 10 do 20 odsto poziva prime i od odraslih, koji su zabrinuti za svoju decu.

"Deca nas zovu zbog vršnjačkih sukoba, zlostavljanja... Često su usamljeni, depresivni, a aktuelno je i pitanje polnosti i seksualne orijentacije, jer je to vrlo osetljivo pitanje koje ne mogu da podele sa roditeljima", objasnila je rukovodilac dečije linije.

Pitanja koja se tiču seksualne orijentacije posebno su aktuelna na liniji koja pruža podršku LGBT osobama.

Podršku i savete homoseksualci, biseksualne i transrodne osobe, kao i njihovi prijatelji ili članovi porodice mogu dobiti na broju koji je dostupan dva puta nedeljno, od 19 do 22 časa.

Mladima je na raspolaganju i AIDS-INFO i SOS telefon JAZAS-a, koji vode obučeni operateri spremni da odgovore na svako pitanje vezano za HIV infekcije i ostale polno prenosive bolesti

Da li zbog kampanja i javnih poziva ženama, žrtvama nasilja, da prekinu agoniju, poslednjih godina sve glasnije se govori o porodičnom nasilju koje je u porastu.

Zbog toga je i broj poziva SOS liniji koja pruža podršku žrtvama porodičnonog nasilja u porastu.

Okretanjem broja ovog servisa žrtve mogu da očekuju psihološku i pravnu pomoć - davanje pravnih saveta, pisanje podnesaka i zastupanje na sudu, a, po potrebi bivaju upućene i u neku od institucija koja im može pomoći.

"Žene šaljemo u sigurnu kuću ili prihvatilište za žene i decu žrtve nasilja", rekla je za MONDO koordinatorka ovog centra Gordana Marković.

Marković kaže da je prošle godine bilo 3.578 poziva, a da zovu komšije, rođaci, kao i same žrtve.

I Autonomni ženski centar, koji postoji od 1993. godine, ima svoju SOS liniju koju mogu pozvati žene, žrtve nasilja.

Konsultanktinja Vesna Milićević je za MONDO izjavila da telefon najčešće zvoni kada su aktuelne kampanje protiv nasilja u porodici.

"U poslednjih nekoliko godina, od kako se više govori o nasilju u porodici i od kako postoji Porodični zakon sa merama zaštite od nasilja, žene nas zovu da bismo im objasnile proceduru za izlazak iz nasilja, jer naš Centar ima i uslugu pružanja pravne pomoći. Takođe, mnoge žene imaju potrebu da ispričaju svoj problem osobi koja ih razume i podržava", pojasnila je Milićević.

Ona kaže da žene koje su već zvale centar imaju potrebu da razgovaraju sa istom konsultanktinjom, kako priču ne bi ponavljale i dodaje da razgovori nekad traju i po dva sata.

"Na primer, pre nekoliko nedelja je zvala žena koja već 19 godina živi u teškom nasilju. Nasilnik je muž. U trenutku kada nas je zvala on nije bio kod kuće, pa je uspela nekako da nas dobije.

Taj razgovor je trajao dva sata, jer je žena imala potrebu da ispriča svoju životnu priču nekome u koga ima poverenja, a to je za nas velika stvar.

Ta žena i dalje zove i priča sa istom konsultantkinjom. Ona za sada nema snage da se izvuče iz teškog položaja žrtve, ali je učinila veliku stvar za sebe i pozvala SOS telefon."

Naravno, dosta je slučajeva gde su žene zatražile konkretnu pomoć. Tada ih ova organizacija šalje u Sigurne kuće ili neke druge organizacije, pa i policiju.

Problem koji je posebno izražen u ovim godinama tranzicije i kojem se, takođe, posvećuje medijska pažnja je trgovina ljudima, bilo da je u pitanju seksualna ili radna eksploatacija.

Žrtve trgovine ljudima uglavnom traže psihološku, medicinsku i pravnu pomoć pozivajući SOS telefon Nevladine organizacije "ASTRA", osnovane 2002. godine.Među njima ima i osoba koje žele da provere bezbednost ponuđenih poslova u inostranstvu.

U prvih devet meseci 2011. godine, SOS telefon ove nevladine organizacije zazvonio je 14.103 puta, broj je okrenulo 2.610 ljudi , od čega je 376 osoba identifikovano kao žrtve trgovine ljudima

Koordinatorka programa prevencije i edukacije Ivana Radović rekla je za MONDO da i dalje više zovu žene, a da je procenat stranaca koji okrenu njihov broj oko 20 odsto.

"Poslednjih godina to su uglavnom državljani članica bivše Jugoslavije i to uglavnom kao žrtve radne eksplatacije", izjavila je Ivana Radović.

Ona kaže da je od 2004. godine u porastu eksploatacija dece i da je u ovoj godini to čak 37 odsto.

"Veliki je broj slučajeva seksualne eksploatacije devojčica od 15, 16 godina . Najčešće su to slučajevi ulične prostitucije gde osoba koja ih eksploatiše simulira ljubavnu vezu, predloži im da otputuju negde... Osim toga, zabeleženi su i slučajevi trgovine ljudima radi prinudne prošnje, prinudnog braka i vršenja krivičnih dela", rekla nam je Radovićeva.

Ona kaže da su žrtve najčeće nezaštićena deca koja su odrasla u lošim porodičnim uslovima, koja su samim tim i labilnija i podložnija tuđem uticaju.

U okviru ovog servisa osobe koje su preživele trgovinu ljudima i njihove porodice imaju pristup različitim vrstama pomoći: pomoć i podrška tokom potrage, identifikacije, oporavka i reintegracije; psihološka pomoć (individualna i grupna terapija, grupe samopomoći itd.); pravna pomoć (pravni saveti i zastupanje na sudom u krivičnim, parničnim i vanparničnim postupcima); medicinska pomoć (opšti i specijalistički pregledi, medikamentozna terapija, laboratorijske analize, testiranje na HIV i druge polno prenosive bolesti, stomatološko lečenje itd.)

Pomoć putem SOS telefona nije uskraćena ni onima koji imaju probleme sa bolestima zavisnosti. Broj SOS telefona za narkomaniju postoji u okviru specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici. Iako ne stiže puno poziva, lekari su na usluzi 24 sata dnevno.

Tele-apel za patološko kockanje koji radi godinu i po dana pri "Beokom servisu" najčešće pozivaju majke i sestre "hroničnih" kockara koje na vidiku ne vide rešenje problema.

Direktor "Beokom servisa" Snežana Voštinarov rekla nam je da je u ovoj godini primljeno znatno manje poziva u odnosu na prethodnu, samo 11.

Vostinarov kaže da pošto prime poziv, operateri ih prosleđuju terapeutima iz Instituta za mentalno zdravlje koji potom obavljaju prvi razgovor kako bi informisali pozivaoce i motivisali ih da se jave u neku od ustanova koje se bave lečenjem patološkog kockanja.

Alkoholičari i njihovi najbliži savete i pomoć mogu potražiti na telefonskoj liniji Dnevne bolnice za lečenje alkoholizma u Paunovoj ulici, koja postoji već 30 godina.

Dr Vladan Jugović rekao je za MONDO da prijatelji i porodica zavisnika, koji najčešće i traže pomoć, mogu da razgovaraju sa terapeutima , ali i sa lekarima i medicinskim sestrama

Svi gore navedeni problemi, a i mnogi drugi izazvaju kod ljudi emotivne i psihološke teškoće, osećanje tuge ili beznadežnosti.

Zato postoji i SOS linja za prevenciju samoubistva putem koje građani mogu da olakšaju dušu i podele probleme sa nekim ko ih neće osuđivati.

Ovaj servis podjednako zovu i muškarci i žene, od 16 do 70 godina.

Ko su ljudi koji zovu SOS linije za prevenciju samoubistva, pojasnila nam je Slavica Ranisavljević, koordinator marketinga centra "Srce" koji postoji već 20 godina u Novom Sadu

"Ljudi zovu zbog usamljenosti, najviše jer im je potrebna "čašica razgovora". Nikada to nije samo jedan problem već više isprepletanih", objasnila je Ranisavljevićeva.

Ona kaže da volonteri, pre svega, slušaju ljude sa druge strane žice, ne dele im savete, već im pomažu da sami dođu do rešenja.

Iako nisu SOS linije u pravom smislu reči, telefoni Udruženja "No mobbing" i telefon za stara i ugrožena lica pri Hitnoj pomoći, pružaju pomoć u vidu saveta svima koji ih pozovu.

Udruženje "no mobbing" postoji već tri godine, a pored zlostavljanja na poslu, kao što i sam naziv kaže, daće vam savete vezane za aneksiranje ugovora o radu, otkaze tokom trajanja bolovanja, prava poslodavca, prava zaposlenih, diskriminaciju.

Telefon za stara i socijalno ugrožena lica je projekat Instituta za javno zdravlje i još uvek je u eksperimentalnoj fazi.

Koordinator Slaviša Stojanović kaže da ovaj broj pozivaju stare osobe kojima je potreban broj gerontološke službe i domova penzionera, ali često i zbog razgovora.

Dakle, ako vas muči neki problem, bolesno vam je dete, sumnjate da ste vi bolesni, maltretira vas muž ili šef… znajte da niste sami i potražite pomoć. Sve što treba da učinite je da okrenete neki od ovih telefona:


Brojevi telefona gore navedenih SOS linija:

SOS dečija linija, 0800-123456
Halo" za zdravu bebu, 3237-357, 3237-358
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, 3626-006
Autonomni ženski centar protiv nasilja nad ženama, 2656-178 (savetovalište) i 2654-328 (pravna pomoć za klijente)
SOS linija centra za prevenciju samoubistva, 0800-201-200
SOS info ASTRA , 3347-817
Alkoholizam tele-apel, 2666-166, 2647-531
Tele-apel za narkomaniju, 3671-429
SOS telefon za LGBT osobe, 3290-846
“Jazas“ AIDS info servis, 3248-235
Udruženje “No mobbing“ 064-2122-880
Servis za stara i socijalno ugožena lica: 3622-030

(Jelena Stokić - MONDO)