Istovremeno, Beograđani taksi koriste znatno ređe nego stanovnici pojedinih velikih svetskih gradova. Prema procenama iz studije, u Beogradu se mesečno ostvari svega 0,95 taksi vožnji po stanovniku urbanog područja, dok taj broj iznosi 3,12 u Singapuru, 2,63 u Njujorku i 2,61 u Torontu.
Relativno je nizak i nivo zadovoljstva korisnika. Taksi usluge u Beogradu ocenjene su prosečnom ocenom 3,19 od 5, u poređenju sa 4,4 u Tokiju, 4,3 u Atini i 4,2 u Singapuru.
Studija ove razlike delimično pripisuje visokom stepenu regulisanosti beogradskog taksi tržišta. Grad određuje cene i broj taksi dozvola, dok usluge prevoza koje se naručuju putem digitalnih platformi trenutno nisu uključene u formalni sistem taksi prevoza.
Autori smatraju da bi veća fleksibilnost u formiranju cena, uključujući mogućnost dinamičkog formiranja cena u rasponu do ±50 odsto, šira primena digitalnih tehnologija i postepeno povećanje ponude za nekoliko hiljada dozvola mogli da učine taksi prevoz dostupnijim i podstaknu veću potražnju. Prema studiji, ove mere bi istovremeno omogućile da profesionalni taksi vozači zadrže visok nivo prihoda.
Prema predloženom modelu transformacije tržišta, broj taksi vožnji mogao bi da poraste sa sadašnjih 1,3 miliona na 3,9 miliona mesečno, dok bi godišnja vrednost tržišta mogla da dostigne približno 31,4 milijarde dinara.
