- U Kragujevcu je od 19. do 21. oktobra 1941. streljano 2.792 civila, među njima oko 300 učenika i dece, a najmlađe žrtve imale su 11 godina.
- Nemačke okupacione snage su masakr u Šumaricama izvršile kao odmazdu za gubitke u sukobima sa ustaničkim snagama, po pravilu '100 za jednog ubijenog Nemca, 50 za ranjenog'.
Tri dana između 19. i 21. oktobra 1941. godine zauvek će ostati crnim slovima ispisani na stranicama srpske istorije kao vreme kada su nacisti u Kragujevcu streljali veliki broj civila uključujući i đake i decu od kojih je najmlađe imalo samo 11 godina.
Na suđenju u Nirnbergu nakon Drugog svetskog rata predstavnici tadašnje Jugoslavije dokazivali su da je u Kragujevcu 1941. streljano oko 7.000 civila. Savremena istraživanja kažu da su tada ubijena 2.792 građanina jer za toliko osoba postoje ličnim podacima – ko su bili, gde su i kada rođeni, čime su se bavili… Među njima je bilo i 300 kragujevačkih učenika i dece od kojih je najmlađe imalo 11 godina.
Za Kragujevac koji je tada ima tek nešto više od 20.000 stanovnika ovaj zločin zavio je u crno skoro svaku porodicu u gradu. U dokumentaciji Spomen-muzeja "21. oktobar" sačuvane su 42 poruke streljanih. Njih su u poslednjim časovima, na komadima papira, iscepanim novinama ili poleđini fotografija, svojim najmilijima pisali Kragujevčani koji su znali da se kućama neće vratiti.
Ovo su neke od tih potresnih poruka:
"Lebac sutra nemojte poslati" – Jakov Medina, knjigovođa
"Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža" – Božidar Milinković, majstor, na poleđini radničke knjižice
"Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je" – Lazar Petrović, radnik, na poleđini stare dopisnice
"Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi" – Nikola Simić, inženjer streljan zajedno sa sinom Aleksandrom, gimnazijalcom od 18 godina koji je pored dopisao: "Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu"
"Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi" – gimnazijalac Pavle Ivanović koji nije znao da je i njegov otac uhapšen
"Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene" – Radislav Simić
"Zbogom dragi moji. Nevino strada. Vaš zauvek Andra" - Andreja Božić, sveštenik
"Deco, osvetite oca, Steva" - Stevan Vuleta, radnik
"Sećajte se moji mene, jer me više nema. Vaš nesretni Laza" - Lazar Perišić, metalostrugar
Sećanje na "Veliki školski čas"
Kragujevački oktobar je ime za masakr koji su 20. i 21. oktobra 1941. godine počinili nemački vojnici.
Nemačke okupacione snage su u Šumaricama kod Kragujevca izvršile masovno streljanje civila kao odmazdu za gubitke koje su pretrpele u sukobima sa ustaničkim snagama ("100 za jednog ubijenog Nemca, 50 za ranjenog").
Među ubijenim civilima su bili i đaci kragujevačkih škola i njihovi profesori. U znak sećanja na žrtve, ovaj dan se u Srbiji obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, a u Šumaricama se tradicionalno održava komemorativni "Veliki školski čas".
BONUS VIDEO:
(Istorijski zabavnik/MONDO)
