- 21. oktobar u Srbiji obeležava se kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, u znak pomena na masovno streljanje u Kragujevcu 1941. godine.
- Tada su nemačke okupacione snage ubile oko 3.000 civila, među njima i oko 300 đaka i nastavnika Muške gimnazije, pa je taj zločin postao simbol stradanja u Srbiji.
U Srbiji se 21. oktobar obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Masovno streljanje u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine jedan je od najvećih ratnih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu na teritoriji bivše Jugoslavije.
Tog dana su nemačke okupacione snage u Kragujevcu streljale oko 3.000 nedužnih civila, među kojima i oko 300 đaka i nastavnika tadašnje Muške gimnazije.
U jesen 1941. godine u Srbiji bilo je više masovnih zločina i odmazda nad nedužnim stanovništvom. Ipak, masovno streljanje u Kragujevcu postalo je simbol svih tih stradanja: načinom na koji je zločin izvršen, činjenicom da je streljano oko tri stotine đaka i nastavnika, kao i da se za zločin odmah znalo.
Na kraju i odnos društva prema ovoj tragediji posle rata, sve do današnjih dana, doprineo je tom simboličnom izdvajanju u kolektivnom sećanju i identitetu našeg naroda.
Spomen park "Kragujevački oktobar", u okviru kog je i muzej "21. oktobar", kao i pesma Desanke Maksimović "Krvava bajka" čuvaju sećanje na streljane građane.
Spomen-park je osnovan 1953. godine. Deset godina kasnije u Šumaricama je podignut Spomenik streljanim đacima i profesorima V-3, rad vajara Miodraga Živkovića. Usledio je rad na izgradnji muzeja. Na Živkovićev predlog, Nikola Koka Janković bio je izabran da uradi reljef za Muzej "21. Oktobar".
Pozvali su ga i rekli: "Mora biti gotovo do 15. februara, jer dolazi Tito da otvori muzej".
Godine 2010, dok je pogledom kružio po Galeriji SANU, gde su na njegovoj retrospektivnoj izložbi bili izloženi i crteži koje je kao dečak radio u očevoj kafani, Nikola Koka Janković prisećao se rada na reljefu. Dobijeni rok je bio toliko kratak da nije imao vremena da odlije reljef u bronzi.
Glavni u komitetu, neki Rovčanin, pričao je Koka Janković, rekao mu je: "Slušaj, to ima da bude gotovo inače ćemo svi da visimo, i ti i mi."
Noć pred otvaranje Muzeja, sa majstorom iz Ivanjice je do tri sata ujutru nameštao gipsani reljef i polivao ga vrelom vodom...
Svet se slio na otvaranje Muzeja "21. oktobar", ali niko nije ni primetio da je umesto bronze bio gips. Tito, naravno, nije došao.
Kasnije je na mesto gipsanog postavljen bronzani reljef. Na dve teške bronzane trake reljefa "Majke", vertikalno se niže tužna povorka žena sa maramama na glavama koje, dostojanstvene u bolu, oplakuju svoju decu. Koka Janković tokom života uradio je više figura majki kao simbola tuge.
Njegova tetka, čiji je sin, s kojim je doručkovao ujutru 20. oktobra u očevoj kafani, streljan, i njena bol, bili su mu polazište za ceo taj opus.
U njegovom rodnom gradu, decembra 2019. godine, otvoren je Legat Nikole Koke Jankovića. Fond broji 1744 eksponata.
BONUS VIDEO:
