- Baka Milica Draškić, rođena 1925. kod Lazarevca, u 102. godini živi u selu Rasna i priseća se teškog detinjstva, gladi i rada od 14. godine.
- Kaže da su je kroz život održali kretanje, šala i sloga, a mlađima poručuje da se late posla i bore kroz život.
Retki su oni koji mogu da se pohvale da su pregurali ceo jedan vek i zagazili u 102. godinu sa bistrim umom, neverovatnom energijom i britkim jezikom. Upravo takva je baka Milica Draškić, rođena 1925. godine kod Lazarevca, dok danas dane provodi u Zlatiborskom okrugu u selu Rasna. Njen životni put liči na pravi scenario za film!
U emotivnoj ispovesti za "Zlatiborski podkast" baka Milica je otvorila dušu o teškom detinjstvu, gladi, nadničenju, neuspešnom braku, podelila je svoja sećanja na vreme nemaštine, Drugi svetski rat, decenije mukotrpnog rada i otkrila kako je uspela da preživi sve nedaće koje su je zadesile, ali i otkrila šta ju je održalo u životu više od jednog veka.
Teško detinjstvo i rad od 14. godine: "Nisam imala leba da jedem"
Miličin život od samog početka bio je obeležen tragedijama i borbom za opstanak. Kao sasvim mala ostala je bez oca mornara koji se utopio, a odrastanje uz majku i babu ostavilo je teške rane.
"Nisam imala 'leba da jedem. Otac mi se utopio kad sam se tek rodila, a tetka i baba su me gajile. Niti sam imala kakvu pomoć, niti šta", priseća se baka Milica.
Zbog narušenih odnosa sa majkom, koja joj često nije dozvoljavala ni da spava u sobi, Milica je noći provodila napolju, ležeći u senu. Kako bi se prehranila, vrlo rano je počela da nadniči po selu, a već sa 14 godina radila je u rudniku u okolini Lazarevca.
Tokom Drugog svetskog rata strahovala je za sopstveni život dok su vojske prolazile selom. Seća se kako se pela na šljive strepeći da li će preživeti, dok su joj vojnici u prolazu davali konzerve mleka.
Nesrećna ljubav i suđenje u Zagrebu: "Ode plata na pevaljke"
U želji da pobegne od teške situacije u porodičnoj kući, Milica se 1946. godine udala nakon što je supruga upoznala na vašaru. Međutim, bračni život doneo je nove nevolje.
Suprug je bio vojno lice, ali je službu izgubio zbog nedoličnog ponašanja. Milica svedoči da je novac trošio po kafanama, dok se ona sa malim detetom borila da obezbedi krov nad glavom.
"Išla sam peške kilometrima do kasarne sa detetom u krilu, nosila mu hranu i čarape, a on je trošio na pevaljke i provod. Kada nije hteo da mi daje dečiji dodatak, zakazala sam suđenje preko suda u Zagrebu i rekla: 'Ja odavde ne mrdam dok dete ne obezbedim'", ispričala je Milica.
Pedesetih godina porodica se preselila u selo Rasna kod Požege. Početak je bio izuzetno surov - živeli su u trošnom objektu koji je prokišnjavao, a pod su posipali mešavinom piljevine i kreča kako bi se zaštitili od vlage i hladnoće, priča Milica.
Preživljavanje u prirodi: "Skupljala sam puževe i hvatala ptice na tikvu"
Glad je bila svakodnevni pratilac njenog života. Kako bi prehranila decu, Milica je radila najteže fizičke poslove na imanjima imućnijih seljaka.
"Kopam po ceo dan kod gazde da bi mi krišom dao dva kilograma kukuruznog brašna da zamesim žutu proju deci. Surutku sam kupovala i drobila da bih zavarala glad", svedoči baka Milica.
Da bi preživela, snalazila se sa onim što je nalazila u prirodi. U ranu zoru, dok je još rosa, skupljala je puževe po potocima i koprivama. Na pitanje kakvi puževi kad se spreme, Milica tvrdi:
"Kad provri voda, ubaciš ih unutra, a posle viljuškom izvadiš meso, očistiš i uvaljaš u projno brašno. Ispeče se i bude bolje nego pečenje! Hvatali smo i ptice kreje pomoću izdubljene tikve da imamo šta da jedemo", priseća se ona nekadašnjih dana bede.
Danas, Milica je ponosna majka dve ćerke koje žive u Francuskoj, baka četvoro unučadi, sedmoro praunučadi i dvoje čukununučadi koji žive u Indoneziji.
Recept za 101 godinu: Kretanje, šala i sloga
Iako živi skromno od penzije koja iznosi 20.000 dinara, uz pomoć gerontodomaćice koju obezbeđuje država, baka Milica ne gubi vedrinu.
Kada su je domaćini podkasta upitali u čemu je tajna njene dugovečnosti, baka Milica je dala jasan odgovor - aktivnost i optimizam.
"Mora čovek stalno da se kreće! Šta vredi da sediš? Ako sediš, ošamutiš se i padaš. Moraš da budeš u pokretu. A drugo, mene šala drži u životu. J**eš pare, najvažnija je sloga među ljudima i da se lepo slažemo", poručuje vitalna stogodišnjakinja.
Za avgust, kada joj u posetu dolazi ćerka Gordana, baka Milica već priprema veliko slavlje za koje je već obezbedila 10 kilograma domaće pršute, sir i kajmak. Na pitanje o kraju života gleda potpuno mirno, sa samo jednom željom.
Kako kaže, želi da joj, kada kucne čas, trubači zasviraju čuvenu pesmu "Marš na Drinu".
Na kraju razgovora, u svom prepoznatljivom duhovitom maniru, imala je i oštru poruku za današnje mlađe generacije koje je posavetovala da se manu lutanja po ćoškovima, već da se late posla i bore kroz život.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)
