Zasedanje Sabora SPC odlukom Sinoda zakazano je za 15. maj. Kako saznaje "Blic" na prvom ovogodišnjem Saboru trebalo bi da se nađe gust dnevni red, jer se vladike nisu sastajale u Patrijaršiji tačno godinu dana.

U međuvremenu je kulminirao problem položaja SPC u Crnoj Gori, ali je došlo i do preraspodele snaga unutar Sabora i značajnog slabljenja takozvanog bosanskog lobija, zbog čega bi moglo da se potegne pitanje penzionisanja pojedinih episkopa.

Novembarski Sabor nije održan, što je donekle presedan, jer je reč o redovnom zasedanju. Ovakvu odluku je doneo patrijarh Irinej, koji je procenio da je za rad i odluke dovoljna crkvena vlada (Sinod) i da nema potrebe da vladike dolaze u Beograd i troše eparhijski novac za put.

Međutim, već godinu dana nerešeno je nekoliko bitnih pitanja, za koje Sinod ne može da donese konačne odluke.

Ovogodišnji Sabor, kada je reč o glasanju ili predlaganju dnevnog reda, mogao bi da se značajno razlikuje od dosadašnjih. Prvenstveno, jer je na poslednjem Saboru uvećan broj takozvanih "mladih vladika", odnosno učenih episkopa koji žele obnovu Crkve, dok je, s druge strane, prilično oslabljena moćna struja unutar SPC, u javnosti poznata kao bosanki lobi.

Ovu struju, koja se pre može nazvati generacijskim lobijem, čine ne samo vladike poreklom iz Bosne ili vladike eparhija sa tog prostora, već prvenstveno vladike koje su zašle u poznije životno doba.

Najuticajniji u ovoj grupi vladika je episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavedna). Međutim, urušavanjem njegovog ugleda pošto su u javnosti procureli detalji njegovog privatnog života, on je oslabljen, a s njim i ova poprilično konzervativna crkvena struja, sklona političkom angažmanu.

Vladika Vasilije sada se gotovo povukao u svoj eparhijski dvor, a većina vladika iz tog kruga poput banjalučkog Jefrema i banatskog Nikanora nije više aktivna kao nekada. Pojedini od njih nemaju ni moć da upravljaju svojim eparhijama poput kanadskog Georgija, a srednjoevropski Konstantin je odlukom crkvenih vlasti ostao bez dela eparhije (Švajcarske i Austrije) i upravlja još samo na prostoru Nemačke.

Izmenjene glasačke pozicije mogle bi da dovedu do otvaranja pitanja penzionisanja pojedinih vladika za koje se smatra da su svojim političkim stavovima, nastupima u javnosti ili načinom na koji upravljaju nanele štetu Crkvi.

"Niko to još ne govori javno, ali sve više vlada stav da bi nekoliko episkopa trebalo ili sami da podnesu zahtev za penziju ili da ih Sabor penzioniše. Reč je prvenstveno o mileševskom Filaretu. Banatskom Nikanoru, vranjskom Pahomiju", kaže za "Blic" dobro upućeni izvor iz SPC.

Da li će ovaj predlog i biti stavljen na dnevni red, zavisi i od patrijrha Irineja, za koga mnogi veruju da ima snage i da je i dalje spreman da obnovi Crkvu. Još nije izvesno i da li će patrijarh dozvoliti podelu Eparhije beogradsko-karlovačke, ali bi zato na dnevnom redu trebalo da se nađe izbor najmanje dva episkopa. Nerešena je situacija u Eparhiji srednjoevropskoj, gde u delu koji je oduzet vladiki Konstantinu administrira vladika Bački, ali i u novoformiranoj eparhiji u Buenos Ajresu kojom administrira mitropolit Amfilohije.

Ova eparhija formirana je na prošlom zasedanju, jer postoji opasnost da se na tom prostoru formira takozvana crnogorska pravoslavna crkva.

Eparhija dobrobosanka nije upražnjena, ali je zbog bolesti episkopa Nikolaja vladika zahumsko - hercegovački Grigorije, određen kao pomoćnik.

Goruće pitanje bez jedinstvenog stava unutar Sabora je kako rešiti problem SPC u Crnoj Gori. Pojedine vladike, i to prvenstveno iz bosankog lobija, ocenjuju da ne treba ništa menjati jer bi se time, kako smatraju, izašlo u susret crnogorskim vlastima, međutim, problem se mora rešavati.

Jedna od ideja da se u trenutnim okolnostima sačuva imovina Crkve i omogući život monaha bez progona je d ase na prostoru Crne Gore Crkvi da autokefalnost.

Ipak, nema jedinstvenog stava ko bi zaista mogao da obezbedi miran život SPC u Crnoj Gori, piše "Blic".

(MONDO)