Javnost ni do danas nije saznala šta se krajem februara dogodilo u Institutu za nuklearne nauke i da li je radioaktivnost bila povećana ili ne, piše "Politika".
Da li su Beograđani (i žitelji nekolikih naselja niz Dunav) nedavno izbegli nuklearni udes, a da to nisu ni znali?
Krajem februara u Institutu "Vinča", posle poplave (izlilo se 300-400 litara vode) u podrumu u kojem je bio uskladišten uranijumski "žuti kolač"(samleveni uranijum pripremljen za obogaćivanje i dalje korišćenje u nuklearnom reaktoru), a izmereno je (ne)povećano zračenje.
Zašto (ne) povećano? Jer je prema jednom merenju bilo povećano zračenje, a prema dugom nije.
Naime, nezvanični rezultati provere vode iz podzemnog skladišta su oprečni: u izveštaju NOS-a (Nuklearni objekti Srbije) nije zabeleženo, a u saopštenju Laboratorije za zaštitu od zračenja piše da je 1.000 puta veće od onog u pijaćoj vodi.
Zavladala je pometnja, ponajviše su se uznemirile trudnice. Pojedine saradnice su prestale da dolaze na posao, piše "Politika".
Na zahtev zaposlenih u Laboratoriji za materijale, pod čijim krovom se odigrao nemili događaj, sazvan je sastanak, na koji je pozvan generalni direktor dr Jovan Nedeljković, s namerom da se razmrsi zapetljano klupko. Nizale su se svakovrsne opaske, zamerke i pitanja, od kojih najbitnije - da li se desila ekološka katastrofa?
Kao što je uobičajeno u sličnim prilikama, na videlo su isplivale brojne organizacione slabosti koje sežu gotovo četiri decenije u prošlost. Usvojeni su zaključci za koje nikome nije na pamet palo da budu obelodanjeni.
Javnost je, dakle, ostala uskraćena.
Tek 13. marta, dve sedmice i koji dan docnije, zasedao je Upravni odbor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i naložio generalnom direktoru da u roku od dva meseca ispuni sve predložene mere zaštite i da pripremi plan za uklanjanje izvora jonizujućeg zračenja, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada. I da najkasnije za 48 sati izvesti nadležne u kakvom je stanju zgrada 14 u kojoj je nuklearni materijal bio smešten.
Na tom spisku bila su ministarstva prosvete i nauke, životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, zdravlja, unutrašnjih poslova, odbrane i Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost.
U međuvremenu su u "Vinči" boravili stručnjaci Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) iz Beča.
Odakle potiče "žuti kolač"? U najkraćem, preostao je od pre četrdesetak godina kada je započet tzv. drugi nuklearni program da bi se ovladalo korišćenjem nuklearne energije u socijalističkoj Jugoslaviji.
Međutim, posle svega mnoga pitanja ostala su bez odgovroa, a "Politika" postavlja neka od njih:
• Zašto „žuti kolač” nije ranije odložen na bezbedno mesto kakvo, inače, postoji u NOS-u?
• Iz kojih razloga (i pobuda) NOS nije ništa preduzeo u protekle dve i po godine otkako je osnovan?
• Zbog čega NOS nema nijednu odgovarajuću dozvolu (licenca) za rad s radioaktivnim materijalom?
• Ko je, u stvari, rukovodio izmeštanjem nuklearnog goriva iz "Vinče" u Rusiju, ako se NOS u glasilima hvalio da je to on izveo?
• Koliko je novca utrošeno u te svrhe (prvi i drugi "nuklearni transport"), da sada – prema izjavama iz "Vinče" – nema čime da se plati zbrinjavanje pomenutog radioaktivnog materijala?
• Da li je prekršen ijedan važeći zakon?
• Ko sme građanima Srbije da uskrati pravo na blagovremeno i pouzdano obaveštavanje, pogotovo u ovakvim (ne)prilikama?
• Šta bi se dogodilo da je, kojim slučajem, načinjena greška s kudikamo ozbiljnijim posledicama?
(MONDO)
Krajem februara u Institutu "Vinča", posle poplave (izlilo se 300-400 litara vode) u podrumu u kojem je bio uskladišten uranijumski "žuti kolač"(samleveni uranijum pripremljen za obogaćivanje i dalje korišćenje u nuklearnom reaktoru), a izmereno je (ne)povećano zračenje.
Zašto (ne) povećano? Jer je prema jednom merenju bilo povećano zračenje, a prema dugom nije.
Naime, nezvanični rezultati provere vode iz podzemnog skladišta su oprečni: u izveštaju NOS-a (Nuklearni objekti Srbije) nije zabeleženo, a u saopštenju Laboratorije za zaštitu od zračenja piše da je 1.000 puta veće od onog u pijaćoj vodi.
Zavladala je pometnja, ponajviše su se uznemirile trudnice. Pojedine saradnice su prestale da dolaze na posao, piše "Politika".
Na zahtev zaposlenih u Laboratoriji za materijale, pod čijim krovom se odigrao nemili događaj, sazvan je sastanak, na koji je pozvan generalni direktor dr Jovan Nedeljković, s namerom da se razmrsi zapetljano klupko. Nizale su se svakovrsne opaske, zamerke i pitanja, od kojih najbitnije - da li se desila ekološka katastrofa?
Kao što je uobičajeno u sličnim prilikama, na videlo su isplivale brojne organizacione slabosti koje sežu gotovo četiri decenije u prošlost. Usvojeni su zaključci za koje nikome nije na pamet palo da budu obelodanjeni.
Javnost je, dakle, ostala uskraćena.
Tek 13. marta, dve sedmice i koji dan docnije, zasedao je Upravni odbor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i naložio generalnom direktoru da u roku od dva meseca ispuni sve predložene mere zaštite i da pripremi plan za uklanjanje izvora jonizujućeg zračenja, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada. I da najkasnije za 48 sati izvesti nadležne u kakvom je stanju zgrada 14 u kojoj je nuklearni materijal bio smešten.
Na tom spisku bila su ministarstva prosvete i nauke, životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, zdravlja, unutrašnjih poslova, odbrane i Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost.
U međuvremenu su u "Vinči" boravili stručnjaci Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) iz Beča.
Odakle potiče "žuti kolač"? U najkraćem, preostao je od pre četrdesetak godina kada je započet tzv. drugi nuklearni program da bi se ovladalo korišćenjem nuklearne energije u socijalističkoj Jugoslaviji.
Međutim, posle svega mnoga pitanja ostala su bez odgovroa, a "Politika" postavlja neka od njih:
• Zašto „žuti kolač” nije ranije odložen na bezbedno mesto kakvo, inače, postoji u NOS-u?
• Iz kojih razloga (i pobuda) NOS nije ništa preduzeo u protekle dve i po godine otkako je osnovan?
• Zbog čega NOS nema nijednu odgovarajuću dozvolu (licenca) za rad s radioaktivnim materijalom?
• Ko je, u stvari, rukovodio izmeštanjem nuklearnog goriva iz "Vinče" u Rusiju, ako se NOS u glasilima hvalio da je to on izveo?
• Koliko je novca utrošeno u te svrhe (prvi i drugi "nuklearni transport"), da sada – prema izjavama iz "Vinče" – nema čime da se plati zbrinjavanje pomenutog radioaktivnog materijala?
• Da li je prekršen ijedan važeći zakon?
• Ko sme građanima Srbije da uskrati pravo na blagovremeno i pouzdano obaveštavanje, pogotovo u ovakvim (ne)prilikama?
• Šta bi se dogodilo da je, kojim slučajem, načinjena greška s kudikamo ozbiljnijim posledicama?
(MONDO)
