Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave Vaskrsenje Hristovo, najveći hrišćanski praznik. Srpski patrijarh Irinej služio je jutarnju uskršnju liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Patrijarh Irinej je poručio da je Uskrs jedan od najvećih praznika celog hrišćanstva, dodajući da on predstavlja pobedu života, istine, pravde, ljubavi i svega dobrog što nas čini sličnim Bogu.
Liturgiji su, pored velikog broja vernika, prisustvovali premijer Mirko Cvetković, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, šef diplomatije Vuk Jeremić, generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.
Uskršnju poslanicu pročitao je starešina protojerej-stavrofor Saborne crkve Petar Lukić.
Proslava Uskrsa počela je ponoćnim bogosluženjima u crkvama, a ponoćnu vaskršnju liturgiju u Hramu Svetog Save na Vračaru služio je patrijarhov vikarni episkop hvostanski Atanasije.
Patrijarh srpski Irinej pozvao je vernike u uskršnjoj poslanici da se na dan Vaskrsenja Isusa Hrista, koji svojim značenjem, porukom i poukom obavezuje da svoju veru pravoslavnu čuvamo i pravilno je ispovedamo, neprestano mole za braću i sestre na Kosovu i Metohiji.
"Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu", poručio je patrijarh u uskršnjoj poslanici.
Patrijarh je kazao i da Uskrs nalaže da svoj život provodimo u punom osećanju odgovornosti i dužnosti koje obavljamo valjano i odgovorno bilo da smo u svom domu, polju, fabrici, kao državnici ili čelnici ovog naroda.
On je pozvao građane da poštuju i čuvaju svetinju braka, jer je ona, kako je istakao, osnov uzvišene, zdrave i čestite porodice i poručio da se čedomorstvo, najveći zločin ovog veka, kao kuga širi u srpskom narodu.
Uskršnjim obredima prethodi unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrisćanske žalosti.
Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su uskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Uskrs je danas obeležen i u hramovina i crkvama na Kosovu i Metohiji. Liturgiju u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici služio je vladika raško-prizrenski Teodosije.Liturgiji su, pored velikog broja vernika, prisustvovali premijer Mirko Cvetković, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, šef diplomatije Vuk Jeremić, generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.
Uskršnju poslanicu pročitao je starešina protojerej-stavrofor Saborne crkve Petar Lukić.
Proslava Uskrsa počela je ponoćnim bogosluženjima u crkvama, a ponoćnu vaskršnju liturgiju u Hramu Svetog Save na Vračaru služio je patrijarhov vikarni episkop hvostanski Atanasije.
Patrijarh srpski Irinej pozvao je vernike u uskršnjoj poslanici da se na dan Vaskrsenja Isusa Hrista, koji svojim značenjem, porukom i poukom obavezuje da svoju veru pravoslavnu čuvamo i pravilno je ispovedamo, neprestano mole za braću i sestre na Kosovu i Metohiji.
"Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu", poručio je patrijarh u uskršnjoj poslanici.
Patrijarh je kazao i da Uskrs nalaže da svoj život provodimo u punom osećanju odgovornosti i dužnosti koje obavljamo valjano i odgovorno bilo da smo u svom domu, polju, fabrici, kao državnici ili čelnici ovog naroda.
On je pozvao građane da poštuju i čuvaju svetinju braka, jer je ona, kako je istakao, osnov uzvišene, zdrave i čestite porodice i poručio da se čedomorstvo, najveći zločin ovog veka, kao kuga širi u srpskom narodu.
Uskršnjim obredima prethodi unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrisćanske žalosti.
Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su uskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Teodosije je pročitao uskršnju poslanicu patrijarha Irineja, a službi je prisustvovao i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.
Oko stotinu vernika obišlo je hram Svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice, koji je stradao tokom martovskog nasilja 2004. godine.
Srbi su u dva autobusa u pratnji kosovske policije došli iz severnog u južni deo Kosovske Mitrovice i nakon kraće službe u hramu Svetog Save vratili se nazad.
Uskrs je proslavljen i u hramovima Srpske pravoslavne crkve u regionu, kao i pravoslavnim crkvama širom sveta.
Vernici, po ustaljenoj tradiciji, uskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi.
Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se "čuvarkuća".
U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave - "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!"
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob.
Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri.
Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma."
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik.
Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
(agencije/MONDO)
