Postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u kojem bi komandant kraljevske vojske u otadžbini Dragoljub Mihailović trebalo da bude oglašen mrtvim biće nastavljen pošto mu Centar za socijalni rad posthumno postavi privremenog staraoca.
Sud čeka da Centar za socijalni rad postavi staraoca Mihailoviću kako predviđa Zakon o vanparničnom postupku, kako bi mogao da zakaže ročište na kojem će utvrditi sve okolnosti slučaja i doneti rešenje kojim bi bio određen dan i čas smrti Mihailovića, rekla je danas Tanjugu portparol suda Gordana Vuković.
Pošto je istekao rok od 30 dana u kojem su građani koji znaju nešto o smrti Mihailovića mogli da se jave sudu i pošto je pribavljena druga neophodna dokumentacija, čeka se još samo da mu se postavi staralac, posle čega će postupak biti nastavljen, precizirala je Vuković.
Postupak za utvrđivanje Mihailovićeve smrti pokrenut je na predlog Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i Srpske liberalne stranke jer nema pisanih tragova i dokaza da je Mihailović mrtav, odnosno streljan.
Pomenuti su ujedno i predlagači Mihailovićeve rehabilitacije za koju se postupak vodi pred Višim sudom u Beogradu.
Bez dokaza o smrti, Viši sud ne može da odluči o zahtevu za njegovu rehabilitaciju, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto se nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen.
Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana, ni predlagači rehabilitacije niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.
Jedini trag o Mihailovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlgači, je izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.
Shodno Zakonu o vanparničnom postupku, za mrtvog se može proglasiti osoba o čijem životu nije bilo nikakvih vesti u poslednjih pet godina, a od čijeg rođenja je prošlo više od 70 godina.
Za mrtvu se može proglasiti i osoba koja je nestala u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci.
Osobe koje su nestale u toku rata, a o čijem se životu ništa nije znelo godinu dana od kako su prestala ratna dejstva, takođe se može proglasiti za umrlo.
Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila da je Mihajlović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine.
Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.
Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.
Mihailović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".
Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.
(Tanjug)
Pošto je istekao rok od 30 dana u kojem su građani koji znaju nešto o smrti Mihailovića mogli da se jave sudu i pošto je pribavljena druga neophodna dokumentacija, čeka se još samo da mu se postavi staralac, posle čega će postupak biti nastavljen, precizirala je Vuković.
Postupak za utvrđivanje Mihailovićeve smrti pokrenut je na predlog Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i Srpske liberalne stranke jer nema pisanih tragova i dokaza da je Mihailović mrtav, odnosno streljan.
Pomenuti su ujedno i predlagači Mihailovićeve rehabilitacije za koju se postupak vodi pred Višim sudom u Beogradu.
Bez dokaza o smrti, Viši sud ne može da odluči o zahtevu za njegovu rehabilitaciju, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto se nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen.
Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana, ni predlagači rehabilitacije niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.
Jedini trag o Mihailovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlgači, je izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.
Shodno Zakonu o vanparničnom postupku, za mrtvog se može proglasiti osoba o čijem životu nije bilo nikakvih vesti u poslednjih pet godina, a od čijeg rođenja je prošlo više od 70 godina.
Za mrtvu se može proglasiti i osoba koja je nestala u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci.
Osobe koje su nestale u toku rata, a o čijem se životu ništa nije znelo godinu dana od kako su prestala ratna dejstva, takođe se može proglasiti za umrlo.
Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila da je Mihajlović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine.
Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.
Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.
Mihailović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".
Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.
(Tanjug)
