Advokati Luke Bojovića pozvali su međunarodnu organizaciju za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenel" (AI) da prati ekstradicioni postupak koji je protiv njega pokrenut u Španiji na zahtev Srbije, kao i da razmotri njegov status.
Bojovićevi zastupnici tvrde, naime, da su srpske vlasti španskim organima dostavile niz netačnih informacija o njihovom klijentu.
Jedan od njih, Borivoje Borović očekuje pozitivan odgovor od Amnesti, jer je ta organizacija, kaže, uvek izlazila u susret njegovim zahtevima u slučajevima kada su bila ugrožena ljudska prava njegovih klijenata, poput slučaja Vuka Draškovića i "otporaša" tokom devedesetih.
"Njihovu pomoć u postupku koji se vodi pred španskim organima zatražili smo jer je Srbija poslala dve lažne informacije o Bojoviću", rekao je Borović Tanjugu, ističući da španske vlasti još nisu donele ni prvostepenu odluku o zahtevu za izručenje njegovog klijenta Srbiji, iako je ekstradicioni postupak počeo pre tri i po meseca.
Bojovićev advokat tvrdi da je srpska policija Španiji poslala neistinitu informaciju da je Bojovićev DNK pronađen na mestu jednog od ubistava za koja mu se sudi u odsustvu pred Specijalnim sudom u Beogradu.
"To nije tačno i mi smo za to dobili potvrdu veštaka iz Visbadena i Španiji prosledili podatak da je na licu mesta pronađen samo DNK Sretka Kalinića (koji je zajedno sa Bojovićem optužen za ta ubistva)", kazao je advokat Borović.
Druga netačna informacija, kako je naveo, poslata je iz srpskog Ministarstva pravde, prema kojoj se Bojoviću ne sudi u odsustvu, što je takođe demantovano slanjem spisa sa glavnog pretresa (sudenja), koji je počeo u junu.
On je napomenuo da je pre desetak dana bio u poseti Bojoviću, u ekstradicionom pritvoru u Madridu, i dodao da su u postupku pred španskim vlastima angažovani tamošnji advokati.
Suđenje Bojoviću u odsustvu počelo je u decembru 2011, a potom je ponovo krenulo ispočetka 6. juna zbog promene sudskog veća u Specijalnom sudu u Beogradu.
Nastavak je zakazan za 5. septembar.
On je 9. februara posle dve i po godine skrivanja uhapšen u Valensiji po poternici koju je za njim raspisala Srbija. Mesec dana kasnije poslata je molba za njegovo izručenje sa obiljem dokumentacije i dokaza da je izvršio krivična dela za koja je optužen i u arpilu je protiv njega pokrenut ekstradicioni postupak u Španiji.
Bojović je optužen da je nakon ubistva premijera Srbije 2003. stao na čelo "zemunskog klana" i sa odbeglim članovima te grupe organizovao i izvrštio više ubistava.
Optužen je za ubistvo dvojice telohranitelja Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004, kada je pokušao da ubije njih.
Takođe se tereti sa ubistvo Branka Jeftovića Jorge.
Sa njim na optužnici je i Vladimir Milisavljević zvani Vlada Budala, koji je devet godina bio u bekstvu i zajedno sa Bojovićem je uhapšen u restoranu u Valensiji.
On je u odsustvu pravosnažno osuđen za ubistvo premijera Zorana Djinđića i druga krivična dela koja je izvrsiso kao pripadnik "zemunskog klana" dok je na njegovom čelu bio ubijeni Dušan Spasojević.
Osim njih dvojice sudi se Sretku Kaliniću i Milošu Simoviću koji su uhapšeni 2010. godine.
Sa pomenutim ubistvima, ali i drugim krivičnim delima, Bojovića je povezao Kalinić, koji je nakon sedam i po godina bekstva uhapšen u Hrvatskoj, a Srbiji je izručen 25. avgusta 2010. godine.
Kalinić je priznao krivična dela za koja je optužen i detaljno opisao izvršenje ubistava i neuspelih likvidacija, navodeći da to nije radio zbog novca, već zbog prijateljstva sa Bojovićem koji je sve organizovao, a sa kojim je 2009. došao u sukob.
Simović je dela priznao samo delimično.
Bojović je napustio Srbiju u junu 2010. godine, nedugo posle hapšenja Kalinića u Zagrebu i Simovića na srpsko-hrvatskoj granici.
Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica i podignuta optužnica.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.
(Tanjug)
Jedan od njih, Borivoje Borović očekuje pozitivan odgovor od Amnesti, jer je ta organizacija, kaže, uvek izlazila u susret njegovim zahtevima u slučajevima kada su bila ugrožena ljudska prava njegovih klijenata, poput slučaja Vuka Draškovića i "otporaša" tokom devedesetih.
"Njihovu pomoć u postupku koji se vodi pred španskim organima zatražili smo jer je Srbija poslala dve lažne informacije o Bojoviću", rekao je Borović Tanjugu, ističući da španske vlasti još nisu donele ni prvostepenu odluku o zahtevu za izručenje njegovog klijenta Srbiji, iako je ekstradicioni postupak počeo pre tri i po meseca.
Bojovićev advokat tvrdi da je srpska policija Španiji poslala neistinitu informaciju da je Bojovićev DNK pronađen na mestu jednog od ubistava za koja mu se sudi u odsustvu pred Specijalnim sudom u Beogradu.
"To nije tačno i mi smo za to dobili potvrdu veštaka iz Visbadena i Španiji prosledili podatak da je na licu mesta pronađen samo DNK Sretka Kalinića (koji je zajedno sa Bojovićem optužen za ta ubistva)", kazao je advokat Borović.
Druga netačna informacija, kako je naveo, poslata je iz srpskog Ministarstva pravde, prema kojoj se Bojoviću ne sudi u odsustvu, što je takođe demantovano slanjem spisa sa glavnog pretresa (sudenja), koji je počeo u junu.
On je napomenuo da je pre desetak dana bio u poseti Bojoviću, u ekstradicionom pritvoru u Madridu, i dodao da su u postupku pred španskim vlastima angažovani tamošnji advokati.
Suđenje Bojoviću u odsustvu počelo je u decembru 2011, a potom je ponovo krenulo ispočetka 6. juna zbog promene sudskog veća u Specijalnom sudu u Beogradu.
Nastavak je zakazan za 5. septembar.
On je 9. februara posle dve i po godine skrivanja uhapšen u Valensiji po poternici koju je za njim raspisala Srbija. Mesec dana kasnije poslata je molba za njegovo izručenje sa obiljem dokumentacije i dokaza da je izvršio krivična dela za koja je optužen i u arpilu je protiv njega pokrenut ekstradicioni postupak u Španiji.
Bojović je optužen da je nakon ubistva premijera Srbije 2003. stao na čelo "zemunskog klana" i sa odbeglim članovima te grupe organizovao i izvrštio više ubistava.
Optužen je za ubistvo dvojice telohranitelja Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004, kada je pokušao da ubije njih.
Takođe se tereti sa ubistvo Branka Jeftovića Jorge.
Sa njim na optužnici je i Vladimir Milisavljević zvani Vlada Budala, koji je devet godina bio u bekstvu i zajedno sa Bojovićem je uhapšen u restoranu u Valensiji.
On je u odsustvu pravosnažno osuđen za ubistvo premijera Zorana Djinđića i druga krivična dela koja je izvrsiso kao pripadnik "zemunskog klana" dok je na njegovom čelu bio ubijeni Dušan Spasojević.
Osim njih dvojice sudi se Sretku Kaliniću i Milošu Simoviću koji su uhapšeni 2010. godine.
Sa pomenutim ubistvima, ali i drugim krivičnim delima, Bojovića je povezao Kalinić, koji je nakon sedam i po godina bekstva uhapšen u Hrvatskoj, a Srbiji je izručen 25. avgusta 2010. godine.
Kalinić je priznao krivična dela za koja je optužen i detaljno opisao izvršenje ubistava i neuspelih likvidacija, navodeći da to nije radio zbog novca, već zbog prijateljstva sa Bojovićem koji je sve organizovao, a sa kojim je 2009. došao u sukob.
Simović je dela priznao samo delimično.
Bojović je napustio Srbiju u junu 2010. godine, nedugo posle hapšenja Kalinića u Zagrebu i Simovića na srpsko-hrvatskoj granici.
Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica i podignuta optužnica.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.
(Tanjug)
