U trenutku izdavanja kartica sa hologramskim likom Belog anđela, banke su za to imale i dozvolu Svetog arhijereskog sinoda iz jula 1998. godine i odobrenje Ministarstva kulture iz jula 2.000, a nikakve nadoknade tada nisu spominjane, s obzirom na to da je reč o fresci koja je sastavni deo manastira proglašenog za kulturno dobro od izuzetnog nacionalnog značaja, piše "Blic."
Pravnici koji se bave autorskim pravima ocenjuju da je nemoguće naplaćivati naknadu za upotrebu nečega što je nacionalno dobro.
Vladika Filaret 2004. godine, tvrdeći da ni Ministarstvo ni Sinod nisu mogli da daju takvo odobrenje već samo on, traži od banaka 300.000 evra kao naknadu za korišćenje lika Belog anđela.
U međuvremenu Sinod povlači saglanost, a sledi ih i Ministarstvo kulture.
Filaret potom pred privrednim sudom u Beogradu podnosi tužbu protiv Udruženja banaka, tražeći sada pola miliona evra zbog “učinjene nepravde.”
Uporavni odbor Udruženja banaka odlučuje da banke prestanu sa korišćenjem hologramskog lika Belog anđela, a banke sukcesivno povlače sporne kartice iz upotrebe,
Filaret se, međutim, ne povlači ignorišući odluke Sinoda da odustane od tužbe koje je crkvena vlada donosila u novembru 2004. godine, januaru i februaru 2005. godine i junu i martu 2012.
Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka kaže za “Blic” da Filaret ni u jednom trenutku nije dokazao pravni osnov po kojem tuži Udruženje I banke, ali da je to sudija Ljiljana Mujagić zanemarila.
Episkop mileševski pokušao je u međuvremenu da Belog anđela, ali i Svetog Savu, kao i sam manastir registruje u
Zavodu za intelektualnu svojinu kao žigove, ali bezuspešno, piše list.
Filaret je 2010. godine na ime poravnjanja tražio 80.000 evra obrazlažući da bi taj novac iskoristio za kupovinu zvona za manastir.
Zvono teško devet tona je ubrzo stiglo, ali je njegovu izradu platio Andrej Kozicin, generalni direktor UGMK holdinga iz Rusije.
(MONDO, foto: sr.wikipedia.org)
Pravnici koji se bave autorskim pravima ocenjuju da je nemoguće naplaćivati naknadu za upotrebu nečega što je nacionalno dobro.
Vladika Filaret 2004. godine, tvrdeći da ni Ministarstvo ni Sinod nisu mogli da daju takvo odobrenje već samo on, traži od banaka 300.000 evra kao naknadu za korišćenje lika Belog anđela.
U međuvremenu Sinod povlači saglanost, a sledi ih i Ministarstvo kulture.
Filaret potom pred privrednim sudom u Beogradu podnosi tužbu protiv Udruženja banaka, tražeći sada pola miliona evra zbog “učinjene nepravde.”
Uporavni odbor Udruženja banaka odlučuje da banke prestanu sa korišćenjem hologramskog lika Belog anđela, a banke sukcesivno povlače sporne kartice iz upotrebe,
Filaret se, međutim, ne povlači ignorišući odluke Sinoda da odustane od tužbe koje je crkvena vlada donosila u novembru 2004. godine, januaru i februaru 2005. godine i junu i martu 2012.
Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka kaže za “Blic” da Filaret ni u jednom trenutku nije dokazao pravni osnov po kojem tuži Udruženje I banke, ali da je to sudija Ljiljana Mujagić zanemarila.
Episkop mileševski pokušao je u međuvremenu da Belog anđela, ali i Svetog Savu, kao i sam manastir registruje u
Zavodu za intelektualnu svojinu kao žigove, ali bezuspešno, piše list.
Filaret je 2010. godine na ime poravnjanja tražio 80.000 evra obrazlažući da bi taj novac iskoristio za kupovinu zvona za manastir.
Zvono teško devet tona je ubrzo stiglo, ali je njegovu izradu platio Andrej Kozicin, generalni direktor UGMK holdinga iz Rusije.
(MONDO, foto: sr.wikipedia.org)
Pridruži se MONDO zajednici.
