Odluke španskog suda o izručenju dvojice pripadnika "zemunskog klana" Vladimira Milisavljevića i Siniše Petrića Srbiji su uslovne i odlažu njihovu ekstradiciju dok se ne okončanju krivični postupci protiv njih koji se vode u Španiji.
To su takođe prvostepene odluke i pošto su njihovi branioci uložili žalbe, čeka se njihova pravosnažnost, odnosno odluka više sudske instance.
Odluka o molbi Srbije za izručenje Luke Bojovića još nije doneta, a njemu, kao i Milisavljeviću i Petriću 9. februara ističe ekstradicioni pritvor, potvrdio je za Tanjug Bojovićev branilac Dragoslav Ognjanović.
Po Konvenciji o ekstradiciji, kada je lice uhapšeno po poternici druge zemlje koja traži njegovo izručenje, ekstradicioni pritvor može da traje najviše godinu dana, u kom roku zamoljena država mora da odluči o molbi za izručenje.
Ukoliko se u tom roku ne odluči, uhapšenima mora da bude ukinut pritvor ali kako se Bojović, Milisavljević i Petrić, uhapšeni u Valensiji u februaru 2012, i u Španiji sumnjiče za više krivičnih dela, teško da će se naći na slobodi dok za njih ne odgovaraju.
Sud u Madridu može da im odredi pritvor nevezano za pravila ekstradicije, po svojim zakonima i zbog krivičnih dela za koja se terete u Španiji.
Protiv njih su u Španiji krivični postupci za nedozovljeno posedovanje oružja, falsifikovane pasoše i opiranje hapšenju, rekao je Bojovićev branilac i napomenuo da je ubistvo Milana Jurišića još u fazi istrage za koje niko od njih nije zvanično osumnjičen.
Ognjanović je napomenuo da još nije završena DNK analiza kostiju pronađenih u madridskoj reci Manzanares, za koje se samo veruje da pripadaju Jurišiću.
Bojović, Milisavljević i Petrić uhapšeni su 9. februara 2012. u Valensiji u Španiji a mesec dana kasnije Srbija je uputila i zvaničan zahtev za izručenje uz domentaciju o njihovim zločinima u Srbiji koja je napisana na oko 2.000 strana.
Španski sud je za sad doneo prvostepene odluke kojima je 20. decembra odobrio izručenje Milisavljevića, a Petrića krajem novembra, dok o Bojoviću za sada nema odluke.
Obojica imaju pravo da ulože žalbu na te odluke i tek po njihovoj pravosnažnosti i odobrenja španskog ministra pravde mogu da budu izručeni iz Španije u Srbiju, ali uz ispunjenje uslova koje naloži španski sud i ponavljanje suđenja za krivična dela za koja su osuđeni u odsustvu u Srbiji.
Svojim prvostepenim odlukoma španski sud je već odložio izvršenje ekstradicije srpskih kriminalaca dok ne budu okončani krivični postupci u toj državi, odnosno dok ne odluže kazne na koje bi eventualno mogli da budu osuđeni.
Ministarstvo pravde Srbije koje je zatražilo krajem februara 2012. izručenje sve trojice uhapšenih po srpskoj poternici za brojna krivična dela, još nije zvanično obavešteno o odlukama španskog suda.
U Ministarstvu je Tanjugu rečeno da odluka o izručenju Petrića nije stigla u tu instituciju, kao ni o izručenju Milisavljevića, dok je za Bojovića jesenas tražena dopuna dokumentacije koja je prosleđena Španiji.
Španski pravosudni organi sprovode istragu povodom ubistva Milana Jurišića zvanog Jure, takođe odbeglog zemunca, čije su kosti pronađene u madridskoj reci Manzanares nakon hapšenja Bojovića, Milisavljevića i Petrića.
Tim povodom u oktobru su španski tužioci u Beogradu saslušali "zemunce" Sretka Kalinića i Miloša Simovića, a prema pisanju medija Kalinić je za Jurišićevo ubistvo optužio Bojovića.
Bojović koji je više od godinu i po dana bio u bekstvu, u odsustvu se sudi zbog tri ubistva i dva pokušaja ubistva.
Milisavljević je pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koje je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana" i na 35 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića. Za otmicu vlasnika "Delte" Miroslava Miškovića na sedam godina zatvora, a u odsustvu mu se sudi za ista ubistva za koja se tereti Bojović.
Petrić je 1994. godine bio osuđen na smrtnu kaznu u Subotici kao saučesnik u likvidacijama koje je počiniila grupa Marinka Magdića iza koje je ostalo 14 leševa.
Pošto je u vreme zločina bio maloletan kazna mu je preinačea na 15 godina zatvora.
Tokom 1999. godine zbog dobrog vladanja puštten je na slobodan vikend iz sremskomitrovačkog zatvora, što je iskoristio da pobegne.
Za Milisavljevićem se tragalo devet godina, od 12. marta 2003. godine, kada je u Beogradu ubijen premijer Zoran Đinđić, a Bojoviću se izgubio trag 2010. nakon hapšenja Kalinića u Zagrebu.
(Tanjug, foto: FoNet)
Odluka o molbi Srbije za izručenje Luke Bojovića još nije doneta, a njemu, kao i Milisavljeviću i Petriću 9. februara ističe ekstradicioni pritvor, potvrdio je za Tanjug Bojovićev branilac Dragoslav Ognjanović.
Po Konvenciji o ekstradiciji, kada je lice uhapšeno po poternici druge zemlje koja traži njegovo izručenje, ekstradicioni pritvor može da traje najviše godinu dana, u kom roku zamoljena država mora da odluči o molbi za izručenje.
Ukoliko se u tom roku ne odluči, uhapšenima mora da bude ukinut pritvor ali kako se Bojović, Milisavljević i Petrić, uhapšeni u Valensiji u februaru 2012, i u Španiji sumnjiče za više krivičnih dela, teško da će se naći na slobodi dok za njih ne odgovaraju.
Sud u Madridu može da im odredi pritvor nevezano za pravila ekstradicije, po svojim zakonima i zbog krivičnih dela za koja se terete u Španiji.
Protiv njih su u Španiji krivični postupci za nedozovljeno posedovanje oružja, falsifikovane pasoše i opiranje hapšenju, rekao je Bojovićev branilac i napomenuo da je ubistvo Milana Jurišića još u fazi istrage za koje niko od njih nije zvanično osumnjičen.
Ognjanović je napomenuo da još nije završena DNK analiza kostiju pronađenih u madridskoj reci Manzanares, za koje se samo veruje da pripadaju Jurišiću.
Bojović, Milisavljević i Petrić uhapšeni su 9. februara 2012. u Valensiji u Španiji a mesec dana kasnije Srbija je uputila i zvaničan zahtev za izručenje uz domentaciju o njihovim zločinima u Srbiji koja je napisana na oko 2.000 strana.
Španski sud je za sad doneo prvostepene odluke kojima je 20. decembra odobrio izručenje Milisavljevića, a Petrića krajem novembra, dok o Bojoviću za sada nema odluke.
Obojica imaju pravo da ulože žalbu na te odluke i tek po njihovoj pravosnažnosti i odobrenja španskog ministra pravde mogu da budu izručeni iz Španije u Srbiju, ali uz ispunjenje uslova koje naloži španski sud i ponavljanje suđenja za krivična dela za koja su osuđeni u odsustvu u Srbiji.
Svojim prvostepenim odlukoma španski sud je već odložio izvršenje ekstradicije srpskih kriminalaca dok ne budu okončani krivični postupci u toj državi, odnosno dok ne odluže kazne na koje bi eventualno mogli da budu osuđeni.
Ministarstvo pravde Srbije koje je zatražilo krajem februara 2012. izručenje sve trojice uhapšenih po srpskoj poternici za brojna krivična dela, još nije zvanično obavešteno o odlukama španskog suda.
U Ministarstvu je Tanjugu rečeno da odluka o izručenju Petrića nije stigla u tu instituciju, kao ni o izručenju Milisavljevića, dok je za Bojovića jesenas tražena dopuna dokumentacije koja je prosleđena Španiji.
Španski pravosudni organi sprovode istragu povodom ubistva Milana Jurišića zvanog Jure, takođe odbeglog zemunca, čije su kosti pronađene u madridskoj reci Manzanares nakon hapšenja Bojovića, Milisavljevića i Petrića.
Tim povodom u oktobru su španski tužioci u Beogradu saslušali "zemunce" Sretka Kalinića i Miloša Simovića, a prema pisanju medija Kalinić je za Jurišićevo ubistvo optužio Bojovića.
Bojović koji je više od godinu i po dana bio u bekstvu, u odsustvu se sudi zbog tri ubistva i dva pokušaja ubistva.
Milisavljević je pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koje je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana" i na 35 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića. Za otmicu vlasnika "Delte" Miroslava Miškovića na sedam godina zatvora, a u odsustvu mu se sudi za ista ubistva za koja se tereti Bojović.
Petrić je 1994. godine bio osuđen na smrtnu kaznu u Subotici kao saučesnik u likvidacijama koje je počiniila grupa Marinka Magdića iza koje je ostalo 14 leševa.
Pošto je u vreme zločina bio maloletan kazna mu je preinačea na 15 godina zatvora.
Tokom 1999. godine zbog dobrog vladanja puštten je na slobodan vikend iz sremskomitrovačkog zatvora, što je iskoristio da pobegne.
Za Milisavljevićem se tragalo devet godina, od 12. marta 2003. godine, kada je u Beogradu ubijen premijer Zoran Đinđić, a Bojoviću se izgubio trag 2010. nakon hapšenja Kalinića u Zagrebu.
(Tanjug, foto: FoNet)
