Srbiji preti opasnost da ostane bez proste reprodukcije, statistika beleži za trećinu manje brakova kao i da trećina prodica živi bez dece.
Građani sve ređe i sve kasnije stupaju u brak. Prošle decenije domaćinstva bila četvoročlana, a danas u proseku tročlana, pišu "Novosti".
Statistika pokazuje da je između 1980. i 2010. zabeležen konstantan pad broja zaključenih brakova Pozne godine za sklapanje braka jedan su od razloga što približno trećina brakova živi bez potomstva.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, i rezultata popisa stanovništva, porodica u Republici, za razliku od prošle decenije kada je bila četvoročlana, danas prosečno broji samo tri osobe.
Poduže čekanje na formiranje ionako skromne porodice stručnjaci objašnjavaju mnogim razlozima - lošom socijalnom politikom države, dugim školovanjem, borbom za radno mesto, ali i izbegavanjem obaveza, čemu je sklon veliki broj mladih.
Statistika pokazuje da je između 1980. i 2010. zabeležen konstantan pad broja zaključenih brakova, kojih je početkom osamdesetih bilo za trećinu više i da trećina brakova živi bez dece.
Da je i demografska budućnost Srbije u mraku potvrđuje i egal odnos reproduktivnog i starog stanovništva. Od 7,2 miliona građana, čak 2,9 miliona starije je od 50 godina.
Najteže posledice tog stanja tek nastupaju rekao je demograf Ivan Marinković. Jer, samo po osnovu prirodnog priraštaja, godišnje gubimo između 35.000 i 40.000 građana.
"Odnos umiranja i rađanja u Srbiji još od 1956. godine je takav da ne postoji ni prosta reprodukcija - da deca zamenjuju roditelje", objasnio je demograf Ivan Marinković za "Novosti".
(MONDO/Ilustracija: Gulvier/Getty Images/Thinkstock)
Statistika pokazuje da je između 1980. i 2010. zabeležen konstantan pad broja zaključenih brakova Pozne godine za sklapanje braka jedan su od razloga što približno trećina brakova živi bez potomstva.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, i rezultata popisa stanovništva, porodica u Republici, za razliku od prošle decenije kada je bila četvoročlana, danas prosečno broji samo tri osobe.
Poduže čekanje na formiranje ionako skromne porodice stručnjaci objašnjavaju mnogim razlozima - lošom socijalnom politikom države, dugim školovanjem, borbom za radno mesto, ali i izbegavanjem obaveza, čemu je sklon veliki broj mladih.
Statistika pokazuje da je između 1980. i 2010. zabeležen konstantan pad broja zaključenih brakova, kojih je početkom osamdesetih bilo za trećinu više i da trećina brakova živi bez dece.
Da je i demografska budućnost Srbije u mraku potvrđuje i egal odnos reproduktivnog i starog stanovništva. Od 7,2 miliona građana, čak 2,9 miliona starije je od 50 godina.
Najteže posledice tog stanja tek nastupaju rekao je demograf Ivan Marinković. Jer, samo po osnovu prirodnog priraštaja, godišnje gubimo između 35.000 i 40.000 građana.
"Odnos umiranja i rađanja u Srbiji još od 1956. godine je takav da ne postoji ni prosta reprodukcija - da deca zamenjuju roditelje", objasnio je demograf Ivan Marinković za "Novosti".
(MONDO/Ilustracija: Gulvier/Getty Images/Thinkstock)
