U Evropskoj uniji od kuće radi 14.000.000 ljudi, ili oko šest odsto zaposlenih, dok je 2002. godine takvih bilo samo 4,5 miliona.

Prema podacima Evropske komisije, čak 66,5 odsto zaposlenih bi rado koristilo tu mogućnost.
U "starim" članicama EU je rad od kuće zastupljeniji, pa tu mogućnost koristi osam procenata Holandjana ili Britanaca, ali samo dva procenta Čeha i još manje radnika u ostalim zemljama koje su se Uniji pridružile 2004. godine, preneo je češki privredni dnevnik "Hospodaržske novini".

"Rad 'na daljinu' će se dalje razvijati. Evropska unija za taj oblik rada priprema pravni i socijalni okvir, prema kome će, na primer, ljudi koji rade od kuće imati ista prava i zaštitu kao ostali zaposleni", rekao je evropski komesar za rad i socijalna pitanja Vladimir Špidla.

On je istakao da je podrška radu na daljinu važan korak, koji ljudima može da pomogne da lakše usklade profesionalni i privatni život, "naročito u ovo vreme kada se radja sve manje dece".

Prema njegovim rečima, taj način rada je pogodan za mnoge struke, za telekomunikacije, izdavaštvo ili medije, na primer.

Jedna od firmi koja je uvela politiku "domaće kancelarije" je američka računarska kompanija IBM , jer je u SAD trend rada od kuće veoma popularan.

"Većina naših zaposlenih je deo programa fleksibilnog radnog vremena. Naravno, zavisi od toga kakav posao čovek obavlja, ali je moguće da se od kuće radi bar dva-tri dana u nedelji", kaže direktor kadrovske službe češke filijale IBM-a Peter Draksler.

Firma smatra da je to, pored ostalog, još jedan način da privuče talentovane ljude, dodaje on.
Trend rada od kuće je najrašireniji u telekomunikacijama, jer ljudi mogu valjano da obave posao i na svom kućnom računaru. "Niz ekspertiza je takodje moguće obavljati od kuće, na primer rendgenolog može da analizirana snimke i van svog radnog mesta", napominje Špidla.

Pre četiri godine postignut je evropski dogovor koji odredjuje uslove pod kojima firme mogu da dozvole svojim zaposlenima da rade od kuće.

(Tanjug)