Tokio, Osaka, London, Moskva... slede Seul, Ženeva, Cirih, Kopenhagen, Hong Kong, Oslo, Milano, Pariz. Tek na 13. mestu najskupljnih gradova sveta nalazi se Njujork.
Istraživanje je uradila orgqanizacija „Merser hjuman”, a klasifikaciji gradova prema troškovima života uzete su u obzir cene nekretnina, hrane, odeće, prevoza i zabave.
U Londonu, najskupljem evropskom gradu, cene kuća i stanova premašile su one u Njujorku, koje su dugo bile najviše na svetu.
Podaci su iz analize poznate svetske agencije za nekretnine, specijalizovane za rezidencije bogatih - „Si-Bi Ričard Elis Hemptons internešnel”.
Prosečna cena kvadratnog metra bolje londonske kuće kreće se oko 25.000 dolara, dok je u Njujorku „samo” 21.000 dolara, prenosi „Politika“.
Menhetn, nekada „zabranjeni grad” za siromašne, i dalje je na lestvici skupoće pri vrhu svetske liste.
Posebno je zanimljivo što su potkrovlja na ceni, jer nude mogućnost da pomoću tehnike mogu da se otvaraju pokretni krovovi, poseduju bašte i mini vrtovi, što se, naravno, odražava na cenu. Takvo jedno luksuzno potkrovlje od dvesta kvadratnih metara dostiže cenu od milion i po dolara.
Ako je Menhetn na istočnoj obali SAD ekskluziva, onda je to na zapadnoj obali Beverli Hils. Stecište filmskih zvezda, za običan narod ima nerazumne cene. Imanje sa kućom, gde kvadratura nije toliko važna ali se zna da je velika, ne može da se nadje ispod tri miliona dolara. Luksuz se za taj novac podrazumeva.
I sa ove strane „bare” najskuplji stanovi, kad se radi o cenama, znaju da odu „u nebesa”. Skupe londonske rezidencije, na primer, najviše traže i kupuju stranci, uglavnom iz istočne Evrope i sa Bliskog istoka.
Stranci su vlasnici već više od polovine kuća u Londonu čija cena prelazi četiri miliona dolara. Ovde postoje ulice koje se doslovno mogu nazvati „avenijama milijardera”.
U Aveniji Bišop velelepnu vilu ima, na primer, svetski „kralj čelika” Lakšmi Mital. Kuću je kupio od Bernija Eklstona, prvog čoveka „Formule 1”, za 128 miliona dolara. U garaži ove verovatno najskuplje rezidencije na svetu ima mesta za 20 automobila, a ivice bazena ukrašene su dragim kamenjem.
U toj aveniji žive, takodje, poznati proizvodjač nameštaja Džerald Ronson i vlasnik „Ekspres njuspejpersa” Ričard Dezmond... Kuće, tačnije imanja su različita medjusobno, ali zajedničko im je da imaju velike vrtove i bazene. Najjeftinija, sa šest-sedam spavaćih soba, ne košta manje od šest miliona dolara.
Visoko na ovoj lestvici skupoće je i Tokio gde se cena kvadratnog metra luksuznih rezidencija kreće oko 18.000 dolara. Zatim sledi Hong Kong (14.000 dolara za kvadrat). U prenaseljenom Tokiju i u oblakoderima prosečna cena kvadrata je izmedju pet i šest hiljada dolara, u Osaki tek za koji procenat niža.
Moskva, nekada „uspavana lepotica” istočne Evrope, trpi najezdu novih bogataša iz unutrašnjosti. Za stan od stotinak kvadrata u krugu od nekoliko kilometara od Kremlja potrebno je da se izdvoji više od pola miliona dolara.
Zanimljivo je da kupci ne pitaju za cenu, ne cenkaju se nego su srećni kada se usele. Gradjevinske firme i agencije za nekretnine čak prave liste čekanja potencijalnih kupaca.
I jedan grad sa prostora bivše SFRJ, Dubrovnik, po ceni kvadrata pretekao je Monte Karlo i Nicu. Četvorosobni stan na Stradunu, na primer, sa pogledom na zaliv prodaje se po ceni od milion evra i zanimljivo je da su kupci ili iz istočne Evrope ili Hrvati koji su se obogatili „preko noći”.
Za petama Dubrovniku su Sveti Stefan i Miločer gde se kvadrati mere hiljadama evra, pa se čak i placevi ne prodaju na ar nego u kvadratnim metrima, i to od 2.000 do 5.000 evra.
(MONDO)
Istraživanje je uradila orgqanizacija „Merser hjuman”, a klasifikaciji gradova prema troškovima života uzete su u obzir cene nekretnina, hrane, odeće, prevoza i zabave.
U Londonu, najskupljem evropskom gradu, cene kuća i stanova premašile su one u Njujorku, koje su dugo bile najviše na svetu.
Podaci su iz analize poznate svetske agencije za nekretnine, specijalizovane za rezidencije bogatih - „Si-Bi Ričard Elis Hemptons internešnel”.
Prosečna cena kvadratnog metra bolje londonske kuće kreće se oko 25.000 dolara, dok je u Njujorku „samo” 21.000 dolara, prenosi „Politika“.
Menhetn, nekada „zabranjeni grad” za siromašne, i dalje je na lestvici skupoće pri vrhu svetske liste.
Posebno je zanimljivo što su potkrovlja na ceni, jer nude mogućnost da pomoću tehnike mogu da se otvaraju pokretni krovovi, poseduju bašte i mini vrtovi, što se, naravno, odražava na cenu. Takvo jedno luksuzno potkrovlje od dvesta kvadratnih metara dostiže cenu od milion i po dolara.
Ako je Menhetn na istočnoj obali SAD ekskluziva, onda je to na zapadnoj obali Beverli Hils. Stecište filmskih zvezda, za običan narod ima nerazumne cene. Imanje sa kućom, gde kvadratura nije toliko važna ali se zna da je velika, ne može da se nadje ispod tri miliona dolara. Luksuz se za taj novac podrazumeva.
I sa ove strane „bare” najskuplji stanovi, kad se radi o cenama, znaju da odu „u nebesa”. Skupe londonske rezidencije, na primer, najviše traže i kupuju stranci, uglavnom iz istočne Evrope i sa Bliskog istoka.
Stranci su vlasnici već više od polovine kuća u Londonu čija cena prelazi četiri miliona dolara. Ovde postoje ulice koje se doslovno mogu nazvati „avenijama milijardera”.
U Aveniji Bišop velelepnu vilu ima, na primer, svetski „kralj čelika” Lakšmi Mital. Kuću je kupio od Bernija Eklstona, prvog čoveka „Formule 1”, za 128 miliona dolara. U garaži ove verovatno najskuplje rezidencije na svetu ima mesta za 20 automobila, a ivice bazena ukrašene su dragim kamenjem.
U toj aveniji žive, takodje, poznati proizvodjač nameštaja Džerald Ronson i vlasnik „Ekspres njuspejpersa” Ričard Dezmond... Kuće, tačnije imanja su različita medjusobno, ali zajedničko im je da imaju velike vrtove i bazene. Najjeftinija, sa šest-sedam spavaćih soba, ne košta manje od šest miliona dolara.
Visoko na ovoj lestvici skupoće je i Tokio gde se cena kvadratnog metra luksuznih rezidencija kreće oko 18.000 dolara. Zatim sledi Hong Kong (14.000 dolara za kvadrat). U prenaseljenom Tokiju i u oblakoderima prosečna cena kvadrata je izmedju pet i šest hiljada dolara, u Osaki tek za koji procenat niža.
Moskva, nekada „uspavana lepotica” istočne Evrope, trpi najezdu novih bogataša iz unutrašnjosti. Za stan od stotinak kvadrata u krugu od nekoliko kilometara od Kremlja potrebno je da se izdvoji više od pola miliona dolara.
Zanimljivo je da kupci ne pitaju za cenu, ne cenkaju se nego su srećni kada se usele. Gradjevinske firme i agencije za nekretnine čak prave liste čekanja potencijalnih kupaca.
I jedan grad sa prostora bivše SFRJ, Dubrovnik, po ceni kvadrata pretekao je Monte Karlo i Nicu. Četvorosobni stan na Stradunu, na primer, sa pogledom na zaliv prodaje se po ceni od milion evra i zanimljivo je da su kupci ili iz istočne Evrope ili Hrvati koji su se obogatili „preko noći”.
Za petama Dubrovniku su Sveti Stefan i Miločer gde se kvadrati mere hiljadama evra, pa se čak i placevi ne prodaju na ar nego u kvadratnim metrima, i to od 2.000 do 5.000 evra.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
