Kao ključni argument za promenu vremena uvek se spominjala ušteda energije, ali neki tvrde da se i ne uštedi "bog zna šta".

Tokom noći koja je pred nama u većem delu Evrope i nekim delovima sveta kazaljke na satovima pomeraju se sat vremena unapred i počinje letnje računanje vremena.

Mogućnost "šetanja" kazaljke sat unpred i unazad prvi put ozbiljnije je počelo da se razmatra krajem 19. i početkom 20. veka.

Predlog je još 1895. godine izneo novozelandski entomolog Džordž V. Hadson, a desetak godina kasnije sličnu ideju imao je i Britanac Viljam Vilet. On je kao argument izneo uštedu energije. Osim toga, imao je i "lični razlog", jer je kao ljubitelj i igrač golfa poželeo još koji sat dnevne svetlosti u večernjim satima da mrak ne bi prekidao igru.

Ipak, letnje računanje vremena prvi su uveli 1916. godine Nemačka i njeni saveznici u Prvom svetskom ratu, kako bi uštedeli na uglju, tadašnjem glavnom energentu.

Sledeće godine iz istog se razloga "akciji" pridružila i Britanija sa svojim saveznicima, dok su Rusija i SAD pričekale još koju godinu.

Po završetku rata, uz izuzetak Britanije i još nekolicine država, većina je sveta ukinula pomeranje kazaljki na satu sve do razdoblja Drugog svetskog rata.

Posle 1945. godine praksa je od države do države bila različita, u mnogim je delovima sveta zbog protesta poljoprivrednika i učitelja letnje računanje vremna je ukinuto, ali kada je sedamdesetih godina nastupila velika energetska kriza svet je opet počeo da se vraća staroj praksi.

Bivša Jugoslavija "letnje" i "zimsko" vreme prvi put je uvela 1983. godine.

I pored brojnih istraživanja koja dokazuju velike uštede, na primer električne energije na javnoj rasveti, pojavile su se i teorije prema kojima gotovo da i nema razlike u potrošnji.

U prilog ovoj drugoj teoriji navode se dodatni troškovi prilagođavanja nekih velikih mašina u industrijskom sektoru.

Danas je praksa još uvijek aktualna u skoro celoj Evropi, Severnoj Americi te sporadično na delovima drugih kontinenata.

Rusija je pre dve godine, pole 30 godina, poslednji put pomerila kazaljke sata unapred i otad ih nije micala natrag na zimsko (standardno) vreme.

Tadašnji predsjednik Dmitrij Medvedev rekao je da će trajna promena blagotvorno delovati na njegove sugrađane, rešavajući ih stresa i nekih bolesti.

Inače Evropa i SAD ne pomeraju satove u isto vreme. Dok se satovi u Evropi prema napred obično pomeraju poslednjeg vikenda u martu, u SAD to odnedavno čine tri nedelje ranije.

To su izdejstvovali razni lobiji, naročito oni velikih maloprodajnih lanaca, koji su žestokom borbom uspeli u Kongresu da "iskamče" dodatnih nekoliko nedelja letnjeg vremena, odnosno dodatnih nekoliko nedelja s više dnevnog svetla u večernjim satima.

To ima pozitivan uticaj na njihov promet jer više kupaca posle posla kod njih navrati po danu, nego po mraku.

Do pre dve godine, razlika između Amerike i Evrope bila je dve nedelje, a pre 2005. godine dva su kontinenta bila manje-više potpuno usklađena, piše Dnevnik.hr.

(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)