Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić izjavio je danas da je trenutno i dalje najkritičnija situacija na reci Savi kod Šapca. U Kanjiži vanredno stanje.
Marić je rekao da je u poslednjih 72 sata, na tom mestu najkritičnija situacija, da je pre 48 sati proglašena vanredna odbrana od poplava i da se očekuje da taj talas dostigne vrhunac u toku sutrašnjeg dana.
U protekla tri dana sve državne službe, počev od Direkcije za vode, JP "Srbijavode" i ostalih preduzeća koja se bave ovom problematikom, uključujući i pripadnike Sektora za vanredne situacije, dobro sarađuju na terenu i čine sve što je moguće i ljudski životi i objekti ne budu ugroženi, rekao je Marić u emisiji "Vesti" TV B92.
Marić je rekao da prognoze nisu optimistične, jer se u toku noći i sutrašnjeg dana najpre na severu očekuju padavine, koje će se kasnije proširiti najverovatnije na teritoriju cele Republike.
On je istakao da postoje dve vrste problema - porast vodostaja na velikim rekama i bujične poplave na jugu Srbije koje se često dešavaju usled obilnih padavina, dok nema nikad u dovoljnoj meri infrastrukture koja to može da spreči.
Marić je rekao da će nasipi izdržati, ali ne doveka i da je to poruka koja se želi poslati sa sednice Republičkog štaba za vanredne situacije koja će se održati u ponedeljak, jer se od 2006. budžeti javnih preduzeća za gazdovanje vodama u Srbiji permanentno smanjuju.
"Ne možete očekivati da odredite budžet jednom javnom preduzeću kojim pokriva troškove iz prošle godine, a da napravi nešto novo ili da održava postojeće", rekao je Marić.
On je istakao da su poslednjih dana intenzivirani razgovori između Ministarstva finansija, Direkcije za vode i JP "Srbijavode" i da očekuje neki pomak u ponedeljak i najavu boljih dana, odnosno promenu ugla gledanja na ovu problematiku, jer već godinama Srbiji u toj oblasti nedostaje preventiva.
Govoreći o vodostajima u Beogradu, Marić je ocenio da nema mesta panici, ocenivši da je ključna stvar urađena izgradnjom bedema u Zemunu i popravkom postojećeg.
On je ukazao da postoji i druga kritčna tačka Kula Nebojša, ali da se prema predviđanjima RHMZ, ne očekuje da toliko naraste vodostaj da dođe do onog što se zove stogodišnja poplava.
Marić je ocenio da je vreme da u naredne tri nedelje svi državni organi budu u povišenom stanju pripravnosti dok se vreme ne stabilizuje, a to se očekuje poslednje nedelje aprila.
Direktor JP "Beogradvode" Miloš Milovanović izjavio je da se očekuje u naredna četiri dana povećanje vodostaja na obe reke do 40 centimetara i da se u ovom trenutku kod Kule Nebojša ispumpava voda nekoliko puta dnevno.
Milovanović je RTS-u rekao da je još uvek na tom mestu moguć prolazak vozila, ali da postoji mogućnost da bude zatvoren taj prelaz i da bi se onda apelovalo na građane da ne ostavljaju vozila u nebranjenom delu.
Na području Vojvodine odbrana od poplava danas se provodi na ukupno 518 kilometara odbrambene linije, što je u odnosu na juče više za 100 kilometara, saopštilo je preduzeće "Vode Vojvodine".
Vanredne mere odbrane sprovode se dužinom od 25 kilometara uz reku Savu kod naselja Klenak i Hrtkovci kod Rume, na brani "Veliko Središte", te na reci Zlatici, od Kikindskog kanala do državne granice.
Mere redovne odbrane od poplava sprovode se na gotovo svim vodotocima u Vojvodini, odnosno na 494 kilometra, a u saopštenju se navodi da je vodostaj i dalje u blagom porastu.
U sektorima gdje je proglašena odbrana od poplava uvedena su dežurstva, a vanredna odbrana od poplava podrazumeva da se stanje odbrambenih nasipa i objekata prati 24 časa neprekidno.
Zbog pojačanih padavina u Vojvodini sprovodi se i odbrana od unutrašnjih voda, koja je na snazi u pojedinim delovima Bačke i Banata, odnosno u atarima opština Subotica, Kanjiža, Kikinda, Zrenjanin, Vršac i Bela Crkva.
Istovremeno, Štab za vanredne situacije u Kanjiži proglasio je vanredno stanje u opštini zbog visokog nivoa podzemnih i površinskih voda, kao i visokog vodostaja Tise.
Na sajtu opštine Kanjiža građani su pozvani da učestvuju u čišćenju kanala ispred svojih kuća da bi se predupredile posledice očekivanog porasta nivoa voda.
Poljoprivrednicima sa područja te opštine preporučeno je da sa svojih njiva vodu odvedu do najbližeg kanala kopanjem odvodnih brazdi.
Opštinski štab za vanredne situacije navodi da su te mere potrebne zbog obimnih padavina koje premašuju višegodišnji prosek za ovaj period godine, kao i zbog toga što se narednih dana očekuje nagli priliv vode sa teritorije susedne Mađarske.
Više od 2.000 hektara oranica u ataru Crna Bara u Mačvi ugroženo je zbog izlivanja Drine, a štab za odbranu od poplava uveo je dežurstvo na 20 kilometara nasipa uz Savu i Drinu.
Štab je istovremeno apelovao da stanovništvo zbog opasnosti od zaraze pije isključivo flaširanu ili vodu iz cisterni.
Zemljoradnici ovog kraja strahuju da će njihovi usevi propasti jer se podzemne vode ne smiruju, navode beogradski mediji.
Sekretar Mesne zajednice Crna Bara Slaviša Pantelić rekao je da je na ugroženom delu zemljišta posejano oko 800 hektara pšenicom i lucerkom.
"Ako se ovakvo stanje nastavi, propašće sve. Mi dobijamo rešenja, plaćamo porez na odvodnjavanje, a nas Drina svake godine navodnjava", istakao je Pantelić.
Pomoćnik predsednika opštine Bogatić Milan Dražić rekao je da svake godine kad se Drina izlije ta opština gubi od 50 do 100 hektara najkvalitetnije mačvanske zemlje.
U protekla tri dana sve državne službe, počev od Direkcije za vode, JP "Srbijavode" i ostalih preduzeća koja se bave ovom problematikom, uključujući i pripadnike Sektora za vanredne situacije, dobro sarađuju na terenu i čine sve što je moguće i ljudski životi i objekti ne budu ugroženi, rekao je Marić u emisiji "Vesti" TV B92.
Marić je rekao da prognoze nisu optimistične, jer se u toku noći i sutrašnjeg dana najpre na severu očekuju padavine, koje će se kasnije proširiti najverovatnije na teritoriju cele Republike.
On je istakao da postoje dve vrste problema - porast vodostaja na velikim rekama i bujične poplave na jugu Srbije koje se često dešavaju usled obilnih padavina, dok nema nikad u dovoljnoj meri infrastrukture koja to može da spreči.
Marić je rekao da će nasipi izdržati, ali ne doveka i da je to poruka koja se želi poslati sa sednice Republičkog štaba za vanredne situacije koja će se održati u ponedeljak, jer se od 2006. budžeti javnih preduzeća za gazdovanje vodama u Srbiji permanentno smanjuju.
"Ne možete očekivati da odredite budžet jednom javnom preduzeću kojim pokriva troškove iz prošle godine, a da napravi nešto novo ili da održava postojeće", rekao je Marić.
On je istakao da su poslednjih dana intenzivirani razgovori između Ministarstva finansija, Direkcije za vode i JP "Srbijavode" i da očekuje neki pomak u ponedeljak i najavu boljih dana, odnosno promenu ugla gledanja na ovu problematiku, jer već godinama Srbiji u toj oblasti nedostaje preventiva.
Govoreći o vodostajima u Beogradu, Marić je ocenio da nema mesta panici, ocenivši da je ključna stvar urađena izgradnjom bedema u Zemunu i popravkom postojećeg.
On je ukazao da postoji i druga kritčna tačka Kula Nebojša, ali da se prema predviđanjima RHMZ, ne očekuje da toliko naraste vodostaj da dođe do onog što se zove stogodišnja poplava.
Marić je ocenio da je vreme da u naredne tri nedelje svi državni organi budu u povišenom stanju pripravnosti dok se vreme ne stabilizuje, a to se očekuje poslednje nedelje aprila.
Direktor JP "Beogradvode" Miloš Milovanović izjavio je da se očekuje u naredna četiri dana povećanje vodostaja na obe reke do 40 centimetara i da se u ovom trenutku kod Kule Nebojša ispumpava voda nekoliko puta dnevno.
Milovanović je RTS-u rekao da je još uvek na tom mestu moguć prolazak vozila, ali da postoji mogućnost da bude zatvoren taj prelaz i da bi se onda apelovalo na građane da ne ostavljaju vozila u nebranjenom delu.
Na području Vojvodine odbrana od poplava danas se provodi na ukupno 518 kilometara odbrambene linije, što je u odnosu na juče više za 100 kilometara, saopštilo je preduzeće "Vode Vojvodine".
Vanredne mere odbrane sprovode se dužinom od 25 kilometara uz reku Savu kod naselja Klenak i Hrtkovci kod Rume, na brani "Veliko Središte", te na reci Zlatici, od Kikindskog kanala do državne granice.
Mere redovne odbrane od poplava sprovode se na gotovo svim vodotocima u Vojvodini, odnosno na 494 kilometra, a u saopštenju se navodi da je vodostaj i dalje u blagom porastu.
U sektorima gdje je proglašena odbrana od poplava uvedena su dežurstva, a vanredna odbrana od poplava podrazumeva da se stanje odbrambenih nasipa i objekata prati 24 časa neprekidno.
Zbog pojačanih padavina u Vojvodini sprovodi se i odbrana od unutrašnjih voda, koja je na snazi u pojedinim delovima Bačke i Banata, odnosno u atarima opština Subotica, Kanjiža, Kikinda, Zrenjanin, Vršac i Bela Crkva.
Istovremeno, Štab za vanredne situacije u Kanjiži proglasio je vanredno stanje u opštini zbog visokog nivoa podzemnih i površinskih voda, kao i visokog vodostaja Tise.
Na sajtu opštine Kanjiža građani su pozvani da učestvuju u čišćenju kanala ispred svojih kuća da bi se predupredile posledice očekivanog porasta nivoa voda.
Poljoprivrednicima sa područja te opštine preporučeno je da sa svojih njiva vodu odvedu do najbližeg kanala kopanjem odvodnih brazdi.
Opštinski štab za vanredne situacije navodi da su te mere potrebne zbog obimnih padavina koje premašuju višegodišnji prosek za ovaj period godine, kao i zbog toga što se narednih dana očekuje nagli priliv vode sa teritorije susedne Mađarske.
Više od 2.000 hektara oranica u ataru Crna Bara u Mačvi ugroženo je zbog izlivanja Drine, a štab za odbranu od poplava uveo je dežurstvo na 20 kilometara nasipa uz Savu i Drinu.
Štab je istovremeno apelovao da stanovništvo zbog opasnosti od zaraze pije isključivo flaširanu ili vodu iz cisterni.
Zemljoradnici ovog kraja strahuju da će njihovi usevi propasti jer se podzemne vode ne smiruju, navode beogradski mediji.
Sekretar Mesne zajednice Crna Bara Slaviša Pantelić rekao je da je na ugroženom delu zemljišta posejano oko 800 hektara pšenicom i lucerkom.
"Ako se ovakvo stanje nastavi, propašće sve. Mi dobijamo rešenja, plaćamo porez na odvodnjavanje, a nas Drina svake godine navodnjava", istakao je Pantelić.
Pomoćnik predsednika opštine Bogatić Milan Dražić rekao je da svake godine kad se Drina izlije ta opština gubi od 50 do 100 hektara najkvalitetnije mačvanske zemlje.
